Deficit panje i hiperaktivnost ADHD ADHD Attention Deficit

Deficit pažnje i hiperaktivnost ADHD

ADHD - Attention Deficit Hiperactivity Disorder ADD - Attention Deficit Disorder Ø ono što se ponekad naziva bezobrazluk, lenjost, nezahvalnost, nevaspitanje. . . često je ADD Ø njihovi siptomi su veoma česti kod dece Ø javlja se kod 3 – 10 % školske dece Ø dovode do velikih problema u socijanim interakcijama, školskim postignućima. . . Ø 3 do 4 puta ćešće kod dečaka nego kod devojčica Ø najćešća dijagnoza koju dobijaju deca u SAD Ø obično traje tokom školskog doba ali se može produžiti na adolescenciju i odraslo doba uz promenu simptoma; tada su često udruženi sa poremećajima ponašanja , zloupotrebom PAS

OSNOVNI SIMTOMI OVOG POREMEĆAJA SU: �SIMPTOMI NEPAŽNJE �SIMPTOMI HIPERAKTIVNOSTI �SIMPTOMI IMPULSIVNOSTI ADHD PREDSTAVLJA KOMPLEKSAN SINDROM

Simptomi nepažnje: Ø ne uspeva da obrati pažnju na detalje ili pravi greške Ø Ø Ø Ø usled nepažnje ima teškoće u održavanju pažnje u zadacima i igri deluje kao da ne sluša kada mu /joj se direktno obraća ne prati date instrukcije i ne uspeva da završi zadatke obaveze i poslova ima problema u organizovanim zadacima i aktivnostima izbegava ili protiv volje učestvuje u zadacima koji traže održavanje pažnje gubi stvari neophodne za zadatke ili aktivnosti lako se poremeti pažnja spoljašnjim stimulansima zaboravlja dnevne aktivnosti

Deca sa ADD problemima funkcionišu u dva ekstrema pažnje. Oni mogu imati ekstremni fokus pažnje, ali samo u situacijama koje su za njih nove i interesantne ( video igrice, tv. . ) I izrazito lošu koncentraciju kada su u pitanju školske aktivnosti

Simptomi hiperaktivnosti: Ø Vrpolji se šakama ili stopalima ili se meškolji na sedištu Ø napušta stolice u razredu ili u drugim situacijama gde se očekuje da mirno sedi Ø trčkara ili se pentra u situacijama u kojima je to neprihvatljivo ( kod adolescenata i odraslih može biti ograniceno na subjektivni osećaj nemira) Ø ima teškoća da se u miru igra ili uživa u slobodnim aktivnostima Ø uvek spreman za akciju ili se ponaša kao da je „ukljućen u struju“

Simptomi impulsivnosti: Ø Mnogo priča Ø daje odgovor i pre nego što je pitanje postavljeno Ø ima problema da sačeka svoj red Ø prekida ili upada u reč drugome ili se nameće ( u komunikaciji i igri)

ADD je skup osobina koje odražava detetov urodjeni , neurološki zasnovan temperament U zavisnosti od toga kako ga roditelji i vaspitači opažaju i oblikuju dete , ova kombinacija se može razviti kao prednost ili nedostatak ADD specifičan razvojni problem – RAZLIČITOST

Česte preteće osobine : � Intenzitet emocija i njihovo izražavanje � sklonost ka preteranom reagovanju � vodjeni momentom � potreba za čestim nagradama i pohvalama � loš rukopis � dosada „smaranje“. . . . Ali i : � ekstremna kolebanja energije i radnih sposobnosti � slaba sposobnost da se saslušaju drugi � zaboravnost � loš osećaj za vreme � egocentrizam

ETIOLOGIJA OVOG POREMEĆAJA NIJE POZNATA �Smatra se da može biti uzrokovan biološkim (pato anatomske –moždani volumen, patofiziološkemetabolizam šećera. . ), psihološkim i socijalnim razlozima koji pojedinačno ili zajedničkom akcijom povećavaju rizik za nastanak ovog poremećaja ADHD je povezan sa sledećim faktorima: �štetne materije (alkohol, pušenje, trovanje olovom) �povrede glave �dodaci hrani (aditivi) i šećer �genetika

PRVI KORAK U TRETMANU OVOG POREMEĆAJA – TAČNA DIJAGNOZA Sumnja nastavnik ili pedijatar Dijagnoza dečiji psihijatar Tačnu dijagnozu je teško postaviti jer je često maskiran pridruženim teškoćama ili zamenjen drugim razvojnim teškoćama

TERAPIJA ADHD Ø Medikamentozna terapija Ø Psihosocijalne intervencije Ø Psihoterapija

TRETMAN DETETA sa ADHD/ADD Problemi dece sa ADHD/ADD moraju se tretirati na relacijama roditelj - dete, bliski rodjaci – dete, nastavnik - dete, vršnjaci - dete Obično se radi na : Ø Strategijama za modelovanje ponašanja Ø Porodičnom okruženju- podesavanju porodica za uspeh Ø Strategijama učenja- metakognitivnim strategijama (učenje kako se uči)

TEMPERAMENT PRIHVATLJIVO POMETENOST PONAŠANJE IMPULSIVNOST HIPERAKTIVNOST LOŠA SLIKA O SEBI SLAB USPEH U ŠKOLI NEPRIKLADNO DOBRA SLIKA PONAŠANJE PORUKE LOŠE DETE BLESAVO, LENJO DETE O SEBI „ DOBAR SI “ „ HAJDE DA PROBAMO NA OVAJ NAČIN. . . “

�ABRA - CADARDA krug Assumption Behavior Reaction Affirms (Pretpostavke o sebi i svetudeterminiše Ponašanje- reakcija- potvrda) Children Assumption Determine All Behavior Regardles of Age ( Uverenje deteta u čoveku sva ponašanja nezavisno od uzrasta)

Vajolet Oukland – geštalt terapeut u radu sa ovakvom decom koristila dva suprotna pristupa �Detetu se daju materijali koji ga umiruju kao što su glina , pesak ili slikanje prstima. Taktilna iskustva pomažu deci da usmere pažnju i postanu svesni sebe – svog tela i svojih osećanja �Prati se detetovo menjanje tema i usmerava pažnja na ono što sada radi, da bi mu se pomoglo da to potpuno doživi.

„Ne zaboravimao da su deca, uključujući i hiperaktivnu, ljudi kao i mi. Svi imamo neki unutrašnji ritam kojim obavljamo poslove. Neki od nas su brzi neki spori“. . . „svoj deci je potrebno iskustvo pravljenja izbora: hiperaktivnoj deci je potrebno više nego ostaloj. Napraviti izbor nije jednostavno- to zahteva pun doživljaj sebe. Da bi došlo do odluke potrebno je uskladiti misli i osećanja. Preuzimanje odgovornosti za sopstveni izbor predstavlja zapravo iskustvo učenja. . . “ Vajolet Ouklander

LITERATURA: �Jovanović Nebojša, Firevski Jovanović Tatjana, Jovanović Sandra, ADD/ADHD Deficit pažnje i hiperaktivnost dece , oasobenosti- dijagnostikatretman, Beograd, Beoknjiga 2008 �Ouklender Vajolet , Prozori u svet naše dece, Nolit , Beograd 1988