Znaaj i dejstvo kalijuma na biljke koliine oblici

Značaj i dejstvo kalijuma na biljke – količine oblici i poreklo. Promene i gubici kalijumovih jedinjenja u zemljištu, simptomi nedostatka i suviška na biljke Mentor: Olivera Košanin Student: Mijajlović Anđelija 33/2018

Količine kalijuma u zemljištu Količina je promenjiva i kreće se u intervalu od 0, 5 do 2, 5%. Ima veću količinu u komparaciji sa ukupnom količinom azota i fosfora N – 0, 05 do 0, 3% P– 0, 15 do 0, 30% Ukupnu količinu u zemljištu određuje količina minerala kalijuma u matičnom supstratu. Zemljište iste teksture razlikuje po sadržaju kalijuma.

Minerali kalijuma pri raspadanju prelaze u minerale gline Zemljišta suvih rejona više sadrže kalijum, u odnosu na zemljište vlažnih rejona U karbonatnom černozemu najveći sadržaj kalijuma je u površinskom sloju Najveće razlike ustanovljene su u podzolu, tako da je najveći sadržaj kalijuma u dubljem horizontu, sa najvećim sadržajem gline Pa se zato količina gline uzima kao pokazatelj sadržaja kalijuma Prosečni sadržaj kalijuma se povećava sa povećanjem gline, u površinskom A – horizontu, a tako i u B horizontu

Oblici kalijuma u zemljištu Od ukupne količine kalijuma u zemljištu, za biljke je dostupna jako mala količina. Na bazi ratvorljivosti može se govoriti o nekoliko oblika kalijuma: 1. Kalijum u mineralima (90 – 98%) 2. Fiksirani kalijum (1 – 10%) 3. Adsorbovani kalijum (1 – 2%) 4. Kalijum u zemljišnom rastvoru (6 – 20 mg/l)

Kalijum u mineralima U zemljištu su najzastupljeniji primarni minerali iz grupe feldspata i liskuna, a mogu se naći i piroksini amfiboli. Feldspat: Ortoklas (9 – 15%) Liskuni: Muskovit (8 – 11% K 2 O) Biotit (6 – 9% K 2 O)

Jako rspadnute gline poput kaolinita, loši su snabdevači biljaka kalijumom, jer se sve reakcije odigravaju na ivicama njihovih kristala. Manje raspadnuti glineni minerali Imaju veći sadržaj kalijuma i veću moć njegovog vezivanja. 1. Ilit 2. montmorijonit Peskovita zemljišta sadrže male količine ukupnog kalijuma, jer ona sadrže minerale koji su otporni na raspadanje Kvarcni pesak

Kalijum iz primarnih i sekundarnih minerala nije direktno pristupačan za ishranu biljaka. Potrebno je da minerali pretrpe određene transformacije uz učešće vode i ugljendioksida. Oni predstavljaju potencijalnu rezervu kalijuma u zemljištu za ishranu biljaka. 60 – 70% se nalazi u obliku feldspata i liskuna u frakciji peska i gline.

Fiksirani kalijum Predstavlja deo kalijuma koji nije odmah zamenljiv sredstvima za katjonsku zamenu. Fiksirani kalijum je manje dostupan biljkama od ostalih adsorbovanih katjona. Fiksirani kalijum prelazi u izmenjeni oblik, pa ga biljke mogu koristiti. Sposobnost fiksacije imaju troslojni minerali gline sa promenljivim međusobnim rastojanjem. a to zavisi zemljišta 1 – 10 %

Adsorbovani kalijum Ovaj oblik kalijuma vezan je fizičko – hemijskim silama na površini koloidnih čestica. Značajan je za ishranu biljaka. Usvaja se od strane apsorpcionih ćelija korena kontaktnom izmenom ili izmenljivom apsorpcijom iz zemljišnog rastvora na principu ekvivalentne zamene.

Kalijum u zemljišnom rastvoru Količine rastvorljivog kalijuma su retke , povećane su jedino unosom kalijumovih djubriva ili putem zalivanja. Kalijum u zemljišni rastvor dospeva: 1. Raspadanjem minerala pod uticajem kiselina nastalih lučenjem korena biljaka 2. Disorpcijom rastvorljivih soli 3. Kalijum iz organske materije 4. Kalijum iz mineralnih đubriva Kalijum se nalazi u obliku rastvorljivih soli i direktno je pristupačan biljkama. 1/5 - 1/10 do najviše 1%

Promene kalijuma u zemljištu Prema količini lakopristupačnog kalijuma zemljišta su svrstana u tri klase Zeljište (klasa) Granične vrednosti mg K 2 O/100 g vazd. suvog zemljišta Dobro obezbeđeno zemljište >20 Srednje obezbeđeno zemljište 10 – 20 Siromašno zemljište < 10 Mehanički sastav zemljišta, njegova klasifikacija je Zemljište (klasa) Visok sadržaj Srednji sadržaj Nizak sadržaj Glinovito Ilovasto Peskovito 24 20 12 15 – 24 12 – 20 8 – 12 15 12 8

Gubici kalijuma iz zemljišta Kalijum se iz aktivnog sloja gubi: 1. Ispiranjem 2. Erozijom 3. Prinosima

Nedostatak i višak kalijuma Prvi simptomi se uočavaju na najstarijim listovima. Javljaju se pege žuto mrke boje Krajevi lista se savijaju na dole i list se osuši Koren se redukuje, samnjuje se broj korenovih dlačica, podložan je truljenju Gubi sjaj Gubitak hlorofila Nedostatak utiče na građu i rast stabla, povećava se osetljivost na sušu i na sotale stresne faktore Višak dovodi do smanjenja usvajanja drugih jona

Hvala na pažnji