Izdanak VISE BILJKE IMAJU TELO IJI JE JEDAN

Izdanak -VISE BILJKE, IMAJU TELO ČIJI JE JEDAN DEO U ZEMLJI – KOREN, A DRUGI U VAZDUŠNOJ SREDINI – IZDANAK -IZDANAK JE VEGETATIVNI ORGAN; U NJEMU SE ODVIJAJU SVI FIZIOLOŠKI PROCESI VEZANI ZA SUNČEVU SVETLOST I VAZDUH: FOTOSINTEZA, TRANSPIRACIJA I RAZMENA GASOVA -POVRŠINA IZDANKA PRILAGOĐENA JE UPIJANJU SVETLOSTI KOJA PADA NA BILJKU - IZDANAK SE SASTOJI OD: STABLA, KOJE NOSI LISTOVE, PUPOLJKE, CVETOVE I PLODOVE

• Mesto na stablu na kojem se nalazi list, sa pupoljkom, naziva se čvor (nodus); deo stabla izmedju dva čvora je članak (internodija) • Izdanak se sastoji od nekoliko ili mnogo čvorova i članova; članci su sve kraći što su bliže vrhu stabla (pa su zato listovi zbijeniji) • Izdanak se razvija od pupoljčića klice • Izdanak ciji rast vodi pupoljčić klice naziva se osnovni izdanak; izdanci koji nastavu od bočnih pupoljaka su izdanci prvog reda ( dok sledećim grananjem nastaju izdanci drugog reda itd. ) • Izdanak raste tako što se ćelije vegetacione kupe dele i deferencirajući se stvaraju nova trajna tkiva • Rast izdanka je neograničen

• Intenzivnost obavljanja fotosinteze i transpiracije zavisi od površine biljnog tela • Povećanjem površine tela intenzivnost životnih procesa se uvećava, što biljka postiže grananjem • Razlikuju se: dihotomo, monopodijalno i simpodijalno grananje Simpodijalno grananje kod breze • Dihotomo grananje(račvanjem) - osovina se grana na dve nove, potpuno jednake grane • Monopodijalno grananje – glavna osovina stalno raste vrhom; temena vegetaciona kupa, ostaje do kraja života biljke, a iz bočnih osovina se razvijaju bočne grane; na taj način nastaje jedinstvena glavna osovina, označena kao monopodijum • Simpodijalno grananje – bočna grana nadvisuje i glavnu osovinu savija je u stranu; obrazuje se osovina koja lici na monopodijum, ali je čini serija bočnih grana; razvijeno je kod breze, lesnika, jabuke, lipe itd.

Pupoljak • Pupoljak je mlad, nerazvijen izdanak • Najvazniji deo je vegetaciona kupa; deobom njenih ćelija stvaraju se sva tkiva i delovi izdanka • Ispod vrha vegetacione kupe, začinju se listovi • Pupoljak koji se nalazi na vrhu izdanka naziva se temeni pupoljak • Iz temenog pupoljka nastaju novi članci stabla, a iz pazušnih pupoljaka članci grana (bočnih izdanaka) • Pored pupoljaka na vegetacionoj kupi, ima onih koji se začinju izvan vegetacione kupe – na listu, stablu ili korenu; to su adventivni pupoljci Pupoljak ruže

Metamorfoze izdanka • Izdanak je najplastičniji biljni organ • Njegov osnovni oblik je nadzemno stablo sa zelenim listovima • Kod nekih biljaka deo izdanka se razvija pod zemljom; to je podzemni izdanak koji lici na koren, ali se od njega razlikuje sto ima pupoljke i ostatke zakržljalih listova koje koren nikad nema • Najvazniji oblici podzemnih izdanaka su: rizom, krtola i lukovica • Rizom je podzemni izdanak bez zelenih listova; obično su svetlomrki i rastu ispod površine zemlje. Grade ga takođe čvorovi i članci; na člancima se nalaze ljuspasti sitni i zakržljali listići; iz pupoljaka se razvijaju bočni izdanci • Krtola je vršni deo podzemnog izdanka sa jako skraćenim člancima; loptastog je oblika; listovi su joj redukovani. Najrazvijenija krtola je krompir • Lukovica je izmenjen podzemni izdanak; ima oblik debelog diska; obavijena je sočnim listova sa pupoljcima u pazuhu. Iz pupoljka lukovice razvijaju se nadzemni izdanci i nove lukovice. Biljke sa lukovicama su: lala, lukovi, zumbul itd.

Rizom perunike Krtola krompira Biljka sa lukovicama - luk

• Nadzemni izdanak moze biti metamorfozan u organ za smeštaj rezervnih materija i vode, zatim u stolone, pašljike, trnove i filokladije • Stoloni su puzeci izdanci kojima se biljka vegetativno razmnožava; sa čvorova stolona polaze adventivni korenovi i tu se obrazuje i nadzemni, uspravan izdanak

Trn štiti biljku od životinja; to je izmenjen izdanak, razvija se u pazuhu lista i na njemu se mogu razviti listovi. Gledičija Ruža Trnjina

Pašljike su končasti izdanci kojima se biljke vitkih stabala pridržavaju za čvrst oslonac Vinova loza Grašak

Filokladije su listoliki izdanci; kod kostrike su široke i pljosnate, a kod asparagusa u obliku iglica Asparagus Kostrika