Abiotski faktori ishrana biljaka simptomi nedostatka i suvika

Abiotski faktori, ishrana biljaka simptomi nedostatka i suviška hraniva Dr Marko INJAC

Govor biljaka Osnova zdravlja biljaka je fiziološka ravnoteža ili homeostasis AKO DODJE DO POREMEĆAJA RAVNOTEŽE BILJKE VAM TO “kažu” od čega boluju, promenom boje lišća, sušenjem vrhova, manjim rastom, gorkim pegama na plodovima itd. Da bi razumeli govor biljaka, nekoliko osnovnih znanja treba prepoznati: A. ODNOSI IZMEDJU HRANIVA I RASPOLOŽIVOST B. S I M P T O M I N E D O S T A HRANIVA C. SIMPTOMI SUVIŠKA HRANIVA D. UTICAJ ABIOTSKIH FAKTORA NA USVAJANJE HRANIVA OD STRANE BILJAKA

INFORMACIJE O ODNOSIMA IZMEDJU HRANIVA I p. H zemljišta Zemljišta sa neutralnom reakcijom su pogodina za usvajanje hraniva korenom biljaka Zemljišta sa blagom kiselom reakcijom p. H 5. 5 -6. 5 su pogodna za voćarstvo. Tržište u Vojvodini nameće korišćenje i drugih zemljišta. Jako kisela zemljišta ispod p. H 5. 0 zahtevaju kalcifikaciju (Srbija). Bolje rešenje je Dolomit zbog odnosa Mg i Ca. Blago alkalna zemljšta kao što su Fruška Gora, Subotičkohorgoška pešćara omogućuju gajenje vinove loze, nekih vrsta voća i povrća.

ANALIZA ZEMLJIŠTA KAO OSNOV RAZUMEVANJA GOVORA BILJAKA Odnos hraniva u zemljištu je kompetativan i utiče medjusobno na usvajanje od biljaka Osim kompeticije u zemljištu postoji i metabolička kompeticija pa je potrebno uzeti, u nekim slučajevima, analize sastava lista i ploda. Na osnovu sadržaja hraniva mogu se predvideti mnogi simptomi poremećaja hraniva u biljci. Osnovni nedostatak analiza zemljišta izvedenih kod nas, je što nisu praćena pragovima tolerancije hraniva i preporukama za njihovo otklanjanje.

Zemljište je bogato N (višak), P ima 16 x više, K ima 2, 5 puta više. Zemljište je alkalno i na paprici se mogu očekivati simpomi nedostatka metala jer se vežu za Fosfor. Pragovi optimuma: P: 15 -18, K: 18 -20

Zemljište ima visok sadržaj Fe, nizak Mn, srednji Zn i visok Cu a srednji B. U daljem korišćenju yemljišta koristiti samo umerene količine urea i AN-a. Pragovi optimuma: Cu: 0. 9 -1. 5, Fe: 12 -24, Mn: 15 -29, Zn: 3 -5. B: 1. 0

Zemljšte je zasoljeno a odnos izmedju Ca i Mg je ispod normalog. EC provodljivost jaka. Sadržaj Ca i Mg su visoki

Simptomi nedostatka i viška (toksičnosti) hraniva Da bi se razumeo govor biljaka mora se prepoznati uloge i značaj pojedinih hraniva kao što su: A) POKRETLJIVOST Pokretni su azot, kalijum, fosfor i magnezijum. Ako biljke trebaju ove elemente za rast a nemaju u zemlji povlače ih is starijeg lišća i SIMPTOMI SU REDOVNO NA STARIJEM LIŠĆU B) STRUKTURALNOSTI Strukturani su azot, kalciijum. fosfor, magnezijum, gvoždje , bor, fosfor itd C) KOMPETICIJA MEDJU HRANIVIMA U BILJCI

Azot Azot je deo proteina i promoter rasta biljaka. Biljke ga usvajaju u nitratnoj NO 3 i amonijačnoj NH 4 formi. 20 amino kiselina su prekursori polipeptinih lanaca koji su sastavni deo proteina. Većina enzima su proteinske prirode a nukleinske kiseline imaju N uključen u strukturu. Azot je pokretan i strukturalni je deo molekula hlorofila i njegov nedostatak se ispoljava simptomima hloroze (žućenja) na starijem lišću Preventiva i lečenje: Primena azotnih hraniva (Urea, An, kod alkalnih zemljšišta) ili kod povrća dodavanjem bora ili fosfora za što bolje razviće korena

Presadjen rasad slabog korena žuti jer povlači azot iz donjeg lišća da bi razvio se koren i vršni deo. Ovo se prevazilazi u fazi rasada zalivanjem Wuxal Ascofolom i Wuxal Top P, bor i fosfor.

Fosfor Fosfor biljke usvajaju u jednoj od dve forme: kao jon monovalentni fosfat H 2 PO 4 ili kao jon dvovalentnog fosfata HPO 42+. Azot znatno utiče na usvajanje fosfora Fosfor je STRUKTURALNI deo komponenata za život biljaka, posebno za KONVERZU ENERGIJE. Promoter je RASTA KORENA i SAZREVANJA. Deo je osnovne strukture ćelijske membrane i nukleinskih kiselina (genetički kod) POKRETAN JE U BILJCI ali je nepokretan u zemlji. Nedostatak P se ispoljava crvenilom u početku vegetije (crvenilo kukuruza) ili u jesen (ozima žita) a posebno je osetjivo povrće poreklom iz toplijih klimata(krastavac, paprika, paradajz, lubenice, dinje itd). Lečenje: Primena folijarnih hraniva na bazi fosfora (Wuxal Top P i dr. )

Crvenilo kukuruza kod Iowa tipa (poreklom iz toplijih klimata) Ovo je genetska reakcija osetljivosti na hladnoću ali se koristi jer je ibriding linija za FAO grupu ranog sazrevanja

SIMPTOMI nedostatka fosfora u proleće kod povrća poreklom sa juga i kod kukuruza. Kod ozime pšenice, ječma u jesen kada nasupe hladniji period. Ovo crvenilo je reverziblno. Paradajz

Crvenilo kukuruza kao poremećaj razvicem fitoplazme u sprovodnim sudovima. Razlikuje se od simptoma izazvanim P jer se javlja u avgustu ili kada je toplo.

Kalijum je značajan u fiziologiji biljaka. Povećava OSMOTSKI PRITISAK I REGULIŠE VODU I OTVARANJE STOMA. Uključen je u usvajanju vode iz zemlje, utiče na transport vode i asimilata na veće razdaljine u biljkama preko ksilema i floema. POKRETAN je pa se simptomi pojavljuju nekroze ivica donjih listova. Nedostatak kalijuma se pojavljuje obično kod naglog rasta plodova ili nalivanja bobica groždja, naglog rasta plodova paprike, paradajza pa se redovno koristi neposredno posle cvetanja. Ne sme se dodati veća količina jer je K antagonista sa Mg i Ca.

Sadnice voća u proleće su osetljive na niže temperature je ne mogu da usvoje hraniva a posebno vodu pa se pojavljuju simptomi nedostatka K

“Zelene kragne” simptom nedostatka kalijuma kod plodova paradajza

Grozdovi sa i bez tretmana kalijumom. Kalijum utiče na oplodjenje, nalivanje (veličinu) i ujednačenost grozdova, plodova paprike itd

Magnezium Magnezium je centralni atom u hlorofilu koji odredjuje zeoenu boju i značajan je za fotosintezu. MOBILAN I STRUKTURALNI ELEMENAT Pomaže sintezu šećera, ulja i masti. Nedostatak se javlja na donjem (starijem) lišću. Nalazi se u antagonističkim odnosima sa Ca i K kao i zajedno Ca+K. Simptomi: “Die Back” ili sušenje donjeg dela grozdova kod vinove loze( zajedno sa Ca) Javlja se redovno kod paradajza posebno kod hidroponika. Kod vinove loze, Die Back se javlja u početku rasta bobica ili plodova paradajza izaziv “zelene kragne” Simptomi su slični ishrani T. urticae ali koji se javljaju od sprovodnog suda i na celoj biljci kao što je to slučaj na paprici i soji svake godine.

Simptomi nedostatka Mg: žućenje donjeg lišća Simptomi nedostatka Mg: Žućenje donjeg lišća

Nedostatak magnezijuma na paradajzu

Sušenje soje u toku jula i avgusta zbog “suše” ili još bolje razvića T. urtice i T. atlanticus kao posledica fiziološkog poremećaja jer zbog suše biljke nisu mogle nadoknaditi vodu

Kalcijum je STRUKTURNI ELEMEANN I utiče na fiziološku stabilnost biljnog tkiva, deomu rast ćelija. Ca se pojavljuje kao Ca-pektat, komponenta svih ćelijskih zidova. Utiče na propustljivost čelijske membrane. Igra značajnu ulogu u mitoznom delenju ćelija. Ca se iz zemlje usvaja korenom i transpiracijom preko ksilema dospeva do vršnog lišća. Ali, u plodove se transportuju preko floema odnosno samo u malim količinama pa se najveći problemi nedostatka uglavnom javljaju i izražavaju u obliku simptoma na plodovima.

Trulenje vrhova plodova

“Blossom end rot” ili propadanja vrhova povrća. U nekim reonima sa manje Ca u zemlji na deponijama mogu se naći na tone ovakvih plodova.

Sumptom nedostatka Ca na Cherry paradajzu, Najveći problem pri gajenju jer 80% plodova propada ima ove simptome.

“Blossom end rot “ ili propadanje vrha ploda lubenice zbog nedostatka Ca

Gorke pege”bitter pit”- nedostatak Ca na plodovima

“Die back “ ili sušenje donjeg dela grozda zbog nedostatka Mg i Ca što dovodi do prstenovanja.

Ca homeostasis, “travni tetanus” i insekticid “Coragen*

Bor Bor promiviše formiranje proteina I održavnje meristemnog tkiva (embriona). Bor je STRUKTURALNI elemeant i učestuje u izgradnji ćelijskog zida, reguliše transport ugljenih hidrata. Povećava digestiju šećera kod šećerne repe. BOR JE NEPOKRETAN Povećava oplodnju pa se bor koristi pred cvetanje. Dikotiletone biljke trebaju više 3 -4 puta više bora od monokotila. U kiselim zemljištima Srbije može doći do ispiranja B U reakcijama zemljišta sličan je P. Razvija koren a u višnju je toksičan.

Folijarnom premenom bora I fosfora u fazi 4 -10 listova kukuruza razvija se intezivno koren, sprečava se suša. Ova osobina B i P se koristi u povrtarstvu pri proizvodnji rasada

Primenom bora I fosfora razvija se koren a time ubrzava zrenje, smanjuje se vlaga u semenu. Strobilurini odlažu zrenje i povećavaju vlagu što se koristi mnogo u povrtarstvu /krastavac/ i cvećarstvu posebno kod ruža. Hranivima se mogu smanjiti uticaj stresni uslovi kao što je suša, može upravljati sa berbom pšenice i bolje rasporediti kombajne.

Nedostatak bora

Nedostatak bora ” trulo srce” korena repe

Simptomi nedostatika bora “Kokoska i pilici” Nekoliko bobica normalne veličine i oplodjene a ostale bobice neoplodjene, sitnije i iste veličine

Gvoždje je STRUKTURLNI ELEMENAT Enzimnog sistema hlorofila. Gvoždje je uključeno u sintezu azota, u fotosintezu i transport elektrona. Gvoždje je NEPOKRETNO pa se simptomi pojavljuju na vršnom delu u obliku žutice. Na listovima su samo nervi zeleni. Obično se radi o sindromima nedostatka metala jer u višku Fosfor veže metale. Nije otrovan u višku a nedostatak se redovno javlja na karbonantnim zemljištia (alkalnim) ali i na hladnom i vlažnom zemljištu.

Nedostatak gvožđa na paprici

Žućenje lastara slično Eutipi ali latice su duže od lastara kao simptom nedostatka Fe

Simptomi akutnog nedostatka Fe na jabuci (Fruška Gora)

Akutni nedostatak Fe i simptomi “hloroze” bresaka

Hroničn. I nedostatak metala, U prvom redu Fe, Zn, Cu i Mn. Nadjeno 820 mg P mg/100 g /zemlje (Ritopek) koji veže metale što izaziva nedostatak , simptome žutice

Mangan Mangan je važan u fotosintezi odnosno za Hilovu reakciju cepanja molekule vode. Mangn je STRUKTURALNI elemenat kod nekih metaloproteina. NEPOKRETAN je u biljci. Simptomi su na vršnom delu bijaka i prepoznaju se po žućenju vršnog lišća ali deo oko nerava je deblje zelene boje. Generalno uloga u fotosintezi je u procesu starenja pa Mn indirektno utiče na smanjenje pojave lisnih vašiju i grinja. Ako se često koristi Mn (mankozeb), toksičan je na kori što se često vidi na krušci gajenoj na F. Gori.

Nedostatak mangana na spanaću sorte Dolfin (Pećinci)

Nedostatak Mn na vršnom lišću paprike (Vojka)

Zink Je metalna komponenta brojnih sistema enzima sa fiziološkom ulogom. Ima uticaj na formiranje sineze RNA i promociju proteina. Zn je deo auksina (hormona rasta) pa primenom Antracola (Zn ditiokarbam) na nekim biljkama kao što je vinova loza povoljno utiče i na rast. Zn se koristi i u veterini i humanoj medicini u vidu masti za zarašćivanje rana pa se u zaštiti bilja koristi posle grada za zarašćianje oštećennja Simptomi se javljaju na mladjem lišću kao cinkopatija (sitnolisnost, “veštičine metle” ) ali i na starijem lišću. U nedostatku Zn ( slabiji porast) dolazi do rehuljavosti bobica, sušenje vrhova crnog luka itd Neke biljke dobro podnose Zink kao vinova loza. Toksičan je pa se Wuxal Zink ne koristi u vreme vegetacije.

Simptom“Veštičine metle” na jabuci u Subotici i sušenje vrhova crnog luka (Slanci)

Rehuljavost grozdova kao nedostatak Zn (Zn je centralni atom hormonu rasta)

Bakar Bakar je uključen u hlorofil biljaka i u neke sinteze enzima. Može se zamenii sa druigim metalima. Bakar je STRUKTURALN jer učestvuje u gradji ćelijskh zidova ili na odrvenjavanje. To se posebno odnosi na vinovu lozu pa se bakar koristi za dva poslednja prskanja. NEPOKREAN je u biljkama pa se simptomi uglavnom javljaju na vršnim delovima U Vojvodini najčešće se koristi kod žita zajedno sa ostalim metalnim komponentama. U zaštiti bilja koristi se uglavnom na biljkama koje dobro podnose bakar kao što su vinova loza, povrće idr. Toksičan je posebno za cvetove ali i za ostale delove biljaka

Nedostatak Bakra na ovsu

Toksičnost hraniva Za razliku od simptoma nedostatka, simptome viška hraniva je teže prepoznati jer reakcije biljaka su manje specifične. Toksičnost hraniva je česta ili znatno više prisutna i štetnija nego nedostatak hraniva. Toksičnost hraniva kod biljaka se teže odklanja ili u većini slučajeva se ne može odkloniti jer se radi o nekrozama. Nekontrolisano povećanje količina hraniva iznad tolerantnih su posledice komercijalnih preporuka. U ratarstvu i voćarstvu prekomernu primenu zemljište može donekle da amortizuje ali u zatovorenom prostoru kod povrća više od 90% zemljišta dolazi do zasoljavanja kao posledica suviška hraniva.

Toksičnost azota. Čovek želi veće prinose a ne zna da su najveći prinosi u ravnoteži hraniva

Toksičnost azota dovodi u 80% slučajeva do “zelenog uvenuća povrća”

Toksičnost azota

Toksičnost azota i kao posledica prekomernog zalivanja

Toksičnost azota I kalcijuma: nekroza vrhova salate (tip burn)

Toksičnost bora na rasadu paprike. Izmedju nedostatka, optimuma i suviška su male razlike

Oštećenje plodova nektarina od grada. U program redovno koristiti kalcijum ako dodje do oštećenja Antracolom

Ravnoteža hraniva daje maksimalne prinose. Dodavati hraniva češće ali u minimlanim količinama. Libigov zakon minimuma