ZAMKE MREE TA NAM NUDE SAVREMENE INFORMACIONE TEHNOLOGIJE

ZAMKE MREŽE

ŠTA NAM NUDE SAVREMENE INFORMACIONE TEHNOLOGIJE? *Digitalizacija informacija Prednosti digitalizacije informacija: Sistemsko skladištenje informacija Neograničenost broja kopija Nepropadanje u fizičkom smislu Dostupnost informacijama Nematerijalna forma smanjuje troškove na nulu Ekološki 100% efektna *Bolja organizacija sopstvenog života *Trenutan prenos informacija *Više slobodnog vremena *Najveća moguća zaptita prirode *Ušteda u svim resursima života *Najekonomičnija energetski *ZLOUPOTREBU INFORMACIJA

DOBRE STRANE INTERNETA Razvijanje veštine učenja Motivacija i podsticaj za učenje Mogućnost brže i lakše komunikacije Razvijanje kreativnosti Razvoj strategija za odabir informacija Izvor zabave Učenje putem interneta Kupovina preko interneta STVARI KOJE UČENJE ČINE ZANIMLJIVIJIM Zvuk, animacija, video zapis Učenje prema željenom tempu Pristup sadržajima sa bilo kog mesta Gradivo se može pregledati više puta Za isto vreme se može videti više gradiva Otvaranje više stranica istovremeno Može se učiti kad god poželite

LOŠE STRANE INTERNETA 1. Internet pospešuje nasilje Posledice: Podizanje nivoa tolerancije na nasilje Potiskivanje svesti o nepravdi 2. Ugrožavanje privatnosti na mreži / blud, pedofilija, ilegalna trgovina. . . / 3. Dostupnost sajtovima pornografskog sadržaja Posledice: Poremećen odnos prema seksualnosti i sopstvenim emocijama 4. Psihička i fizička ugroženost zdravlja Posledice: povećanje gojaznosti kod mladih ljudi krivljenje kičme problemi sa vidom asocijalno ponašanje agresivnost u ponašanju 5. Mobing nad osobama iz okoline Posledice: Vršnjačko nasilje Vredjanje profesora 6. Razvijanje zavisnosti 7. Lažni prijatelji 8. Internet ništa ne zaboravlja – naši podaci zauvek ostaju na internetu

NASILJE PREKO INTERNETA Podrazumeva svaku komunikacionu aktivnost koja je štetna po dete Definicija svetske zdravstvene organizacije “namerna primena fizičke sile ili moći sa ciljem zastrašivanja, nad samim sobom, drugom osobom ili grupom čak i zajednicom a koja rezultira ili je velika verovatnoća da će rezultirati: POVREĐIVANJEM, SMRĆU, OSEĆANJEM USKRAĆENOSTI, PSIHIČKIM POREMEĆAJEM ili SMETNJAMA U RAZVOJU”

TEHNIČKE OPASNOSTI VIRUSI, CRVI, TROJANCI Virusi su opasni programi koji se šire putem e-pošte ili Internet stranica. Virusi mogu da oštete datoteke ili softver koji se nalaze na računaru. Virus Melissa, prvi virus koji se nalazio u prilogu eporuke, je izazavo više od 80 miliona dolara štete od njegovog prvog izdanja 1991. godine. Danas, postoje na hiljade virusa koji se pojavljuju svake godine. 1990. godine postojalo je između 200 i 500 virusa; broj je dostigao 50. 000 do 2000. godine. Crv je sličan virusu koji sam sebe kopira u više kopija, ali mu ne treba domaćin da bi zarazio računar. Crvi se često prenose putem elektronske pošte. Iako prvobitna namena crva nije bila da napravi štetu, današnji crvi uzrokuju obziljna zagušenja mreža i mogu da unište datoteke. Najrazorniji crv svih vremena, poznat pod imenom ILOVEYOU, je izazvao 87 milijardi dolara štete. Trojanski konji, odnosno trojanci, jesu opasni programi napravljeni da izgledaju bezopasno, na primer, kao igra. Međutim, kada se aktiviraju, mogu oštetiti datoteke a da korisnik toga nije ni svestan

TEHNIČKE OPASNOSTI HAKERI I PROVALNICI Hakeri i provalnici su termini koji se koriste za osobe koje neovlašćeno pristupaju sistemima podataka. Oni neovlašćeno pristupaju nezaštićenim računarima preko Interneta i kradu ili kopiraju datoteke koje zatim koriste za nezakonite aktivnosti. Najbolji način zaštite računara od neovlašćenog pristupa jeste korišćenje zaštitnog zida i ažuriranje operativnog sistema. . SPAM ( neželjena elektronska pošta) Velika količina e-pošte koju ne želite da primite naziva se neželjena pošta ili spram. Ona preopterećuje sisteme e-pošte i može da blokira poštanske sandučiće. Pošiljaoci neželjene e-pošte ponekad koriste crve. Najuobičajeniji način zbog kojih ljudi dobijaju neželjenu epoštu je prijavljivanje na nju, čak i kad nisu svesni da to rade

Ugrožavanje privatnosti se može realzovati kroz : 1. ZLONAMERNI SOFTVER 2. UGROŽAVANJE PRIVATNOSTI NA MREŽI Zlonamerni softver obuhvata: adware spyware kolačiće softver za posmatranje softver za roditeljsku kontrolu i programi za blokiranje softvera

Adware Reklamna softverska aplikacija (Adware) je softver koji prikazuje reklamne banere na vašem ekranu dok je drugi program aktivan. Spyware Softver za neautorizovano praćenje korisnika (Spyware) je softver koji šalje informacije nekom drugom, bez vaše dozvole, o tome šta radite na mreži. Ovo se obično radi u reklamne svrhe i takođe može da uspori vaš sistem i prouzroukuje njegov pad. Pored sakupljanja informacija sa vašeg računara bez vaše dozvole, spyware program prenosi kôd koji prati vaše aktivnosti dok krstrite Webom, instalira se sam na vaš računar i čak može da promeni datoteke na vašemsistemu. Kolačići nisu obavezno loši i mogu vaš život na mreži znatno da olakšaju. Kolačić je mala tekstualna datoteka koja sadrži podatke. To nije program ili virus i ne može se koristiti da se širi virusi. Kolačići čuvaju brojne informacijei može da ih pročita samo lokacija koja ih je kreirala.

Softver za posmatranje Postoje brojni razlozi zašto bi neko želeo da koristi snooping tools, uobičajeni naziv za alatke za posmatranje. Neki razlozi su da bi istražili e-poruke koje šaljete i primate zajedno sa Web lokacijama koje posećujete. FBI i korporacije najčešće koriste ove alatke kao bi ispitali svoje zaposlene a takođe i škole koje prate lokacije koje učenici posećuju. Softver za praćenje kreira datoteku evidencije koja zapisuje posećene Web lokacije koje je zaposleni ili učenik je posetio. Sofisticiraniji softver se zove Program za otkrivanje lozinki (keystroke loggers), koji zapisuje svaku otkucano slovo ili karakter na računaru i koji šalje te informacije nazad onome ko ih prati.

RODITELJSKA KONTROLA I SOFTVERI ZA BLOKIRANJE SOFTVERA Neke od najpopularnijih kontrola na Internetu je roditeljska kontrola. Korporacije često koriste te iste vrste kontrola da bi sprečile zaposlene da posećuju određene lokacije. Dok u školi krstarite Webom, možete se susresti sa programami za blokiranje softvera ako pokušate da pogledate materijal koji sadrži jednu od ključnih reči koja može biti označena kao potencijalno napadna ili nepodobna za publiku koja nije punoletna. Neke usluge na mreži, nude brojne načine za blokiranje pristupa nepodobnim materijalima na Internetu. Većina pregledača uključuje neke kontrole koje sprečavaju korisnike da pregledaju određene lokacije bez lozinke. Svi softverski programi koje možete da kupite da biste blokirali određene lokacije funkcionišu na isti način. Softver je instaliran na svakom od računara. Kada osobaunese URL, softver proveri taj URL u bazi podataka neprimerenih lokacija. Ako pronađe tu lokaciju, softver blokira lokaciju i osoba nije u mogućnosti da je pogledabez odgovarajuće lozinke. Ako softver nije pronašao URL u bazi podataka, on skenira lokaciju, tražeći ključne reči. Ako pronađe te reči, softver blokira lokaciju. Većina od tih softverskih paketa mesečno ažurira bazu podataka kako bi bili u koraku sa sve većih razvojem Interneta.

KRAĐA IDENTITETA Postoje ljudi koji napadaju računare da bi došli do ličnih informacija. U mnogim slučajevima, oni ciljaju baze podataka velikih korporacija koje čuvaju podatke kao što su brojevih ličnih karata, brojevi bankovnih računa, brojevi kreditnih kartica na datotekama svojih korisnika. Međutim, prevaranti ciljaju i pojednice koji dele svoje informacije putem Interneta bez prave zaštite. Jedna od najpopularnijih korišćenja ukradenih informacija je krađa identiteta (identity theft). Krađa identiteta se javlja kada neko koristi tuđu identifikaciju da bi se pretvarao da je ta osoba. Lopov koristi „nov” identitet da bi otvorio račune za kreditne kartice da bi kupovao i slično. . Prevara sa kreditnim karticama je najuobičajenija krađa identiteta.

UGROŽAVANJE PRIVATNOSTI NA MREŽI Ovde spada: 1. KRAĐA Krađa se može ostvariti u Direktnom ili Indirektnom obliku Direktni oblik Žrtvi se u početku jasno stavlja do znanja stepen rizika u koji se upušta Naglašava se visoka dobit. Indirektni oblik Uticaj se formira postepeno Žrtva nije svesna rizika do kraja Prilazi joj se metodom uzajamnog poverenja 2. TRAFIKING Trafiking je oblik trgovine ljudima u kome se žrtva navodi na prisilan rad najčešće prostituciju. U trafiking spada: trgovina ljudima trgovina decom trgovina organima

UGROŽAVANJE PRIVATNOSTI NA MREŽI 3. SUGESTIJA Sugestija se realizuje kroz sajtove koji promovišu rzličite ideje i proizvode : Sajtovi sa različitim preporučenim Dijetama Telesnim vežbama Ostalim “korisnim” savetima” Sajtovi koji sugerišu kupovinu medicinskih peparata Sajtovi sa temom društvenih pokreta 4. ILEGALNA TRGOVINA obuhvata prodaju i distribuciju ilegalnih artikala Medikamenata Narkotika Oružja 5. BLUD Blud je izraz koji označava nemoralna seksualna razmišljanja ili ponašanja. Jedan od najrasprostranjenijih načina zloupotrebe maloletnika na Internetu U blud spada: pornografija internet prostitucija pedofilija Žrtve se vrbuju na internetu. Obećavaju im se visoke zarade, dobra radna mesta i sl.

ZAŠTITA NA MREŽI ZAŠTITA RAČUNARA : Održavajte operativni sistem ažurnim Koristite antivirusni program i redovno ga ažurirajte Koristite zaštitni zid Pravite rezervne kopije važnih datoteka Budite pažljivi prilikom preuzimanja sadržaja

ZAŠTITITE SE ! Budite obazrivi prilikom saopštavanja ličnih podataka Ne delite lične podatke na javnim stranicama Imajte na umu sa kim razgovarate Ne verujte nepoznatim ljudima Ne koristite istu lozinku više puta Imajte na umu da na mreži nije sve pouzdano i da nisu svi iskreni Ne kupujte na nepoznatim stranicama Ne otvrajte nepoznate attachmente Ne skidajte besplatne programe sa nepoznatih stranica Ne budite naivni, nije "zlato sve što sija" a posebno na mreži

PRAVILA INTERNET BONTONA 1. poštuj pravila korišćenja interneta – budi pristojan i poštuj sebe i druge 2. čuvaj lične podatke, svoje ali i tuđe 3. čuvaj svoju lozinku 4. zatvori stranicu s neprimerenim ili uznemirujućim sadržajima i obavesti odraslu osobu 5. ne sastaj se s nepoznatima 6. ne veruj svemu što vidiš ili pročitaš 7. zaštiti svoj računar 8. poštuj autorska prava 9. ne preteruj s korišćenjem interneta 10. poštuj zakon