Socijalna psihologija Predmet izuavanja Neposredna interakcija izmeu pojedinaca

Socijalna psihologija

Predmet izučavanja • Neposredna interakcija između pojedinaca i grupa • Uticaj socijalnih situacija na ponašanje ljudi i njihove psihičke karakteristike • Uticaj psihičkih karakteristika ljudi na socijalne situacije i društvena zbivanja M. Šerif: SP je naučni studij neposrednog iskustva i ponašanja ljudi u odnosu na socijalnu situaciju.

Socijalna psihologija i sociologija SP Psihologija

Socijalna psihologija i sociologija • Sociologija obraća pažnju na grupu u celini, a SP na psihičke momente u vezi sa grupom (stavove, crte ličnosti itd. ) • Sociologija traži ono što je slično u ljudskom ponašanju, dok SP ukazuje na individualne razlike • Sociologija se zadržava na grupnim normama i ponašanju grupe, SP obraća pažnju na procese. • Razlika u metodima: najčešći metod u SP je eksperiment.

Istorija socijalne psihologije

Tri perioda u razvoju SP • Do sredine XIX veka: SP ne postoji kao samostalna naučna disciplina • Od sredine XIX veka do 20 -tih godina XX veka – SP teorijska nauka • Od 20 -tih godina XX veka: SP teorijska i empirijska nauka

Prvi period • Socijalno-psihološki problemi razmatraju se u okviru filozofije (Platon, Aristotel, Makijaveli, Hobs, Ruso, Lok, Kant. . . )

Platon (428 -348 p. n. e. ) • Postulira tri komponente čovekove psihe: kognitivnu, afektivnu i konativnu • Ljudi se udružuju da bi opstali. • Tri klase ljudi: vladari, ratnici, i seljaci • Vaspitanje je izuzetno važno u razvoju ličnosti. • Daje razrađenu šemu eugenike

Platon • Postoji podudarnost između karakteristika države i karakteristika pojedinaca koji u njoj žive • Društva vremenom prelaze u nesavršenije forme (sinovi prestaju da idu očevim stopama) • Narod je (u demokratiji) neminovno plen demagoga i tirana • U idealnoj državi postoji potpuni kolektivizam, apsolutna kontrola i cenzura

Aristotel (384 -322) • • Čovek je društveno biće. Ukazao na analogiju između ljudskog organizma i društva. Celina prethodi delovima. Ukazao na važnost sredinskih faktora i fizičke okoline na pojedinca. • Čovek ima aktivnu ulogu: nastoji da racionalno dostigne postavljene ciljeve. • Prirodnim razlikama opravdava robovlasnički poredak i dominaciju muškaraca nad ženama • Proučavao principe ubeđivanja

Tomas Hobs (Thomas Hobbes, 1588 -1679) • Čovek je čoveku vuk. U stanju rata svih protiv svih, ljudski život je “usamljenički, bedan, gadan, svirep i kratak”. • Ljudi se ujedinjuju u društvo zarad uzajamne zaštite, sklapaju društveni ugovor, vladaru daju neograničenu moć. • Ljudi su uvučeni u društvene odnose da bi zadovoljili „relacione strasti“; želju za slavom, priznanjem, moći itd.

Žan Žak Ruso (1712 -1778) • Čovek je po prirodi dobar. • Čovek ima dve prirodne težnje: ljubav prema sebi i milosrđe. • Ljudi sklapaju društveni ugovor da bi opstali, a ne zbog urođene društvenosti. • Civilizovani čovek postao je mekušac. Neispunjenih prirodnih potreba, postao je zavidljiv i pohlepan, opsesivno jureći za raskoši i toneći u razvrat, i izgubio je prirodnu samilost za svoje bližnje. • U vaspitanju, naglašava potrebu spontanog razvoja cele ličnosti.

Drugi period u razvoju SP • od sredine XIX veka: SP kao teorijska nauka • Darwin 1872. "Izražavanje emocija kod čoveka i životinja". • Vilijam Džejms 1890: „Elementi psihologije“. • Le Bon je 1895. "Psihologiju masa". • Wilhelm Wundt je 1900. počeo da objavljuje "Psihologiju naroda", čijih 10 tomova će izaći do 1920. godine.

Drugi period u razvoju SP • Edward Alsworth Ross (1866 -1951): "Social Psychology" (New York, 1908). • Iste godine psiholog William Mc. Dougall (1871 -1938) izdaje "Introduction to Social Psychology" (London, 1908)

Treći period u razvoju SP • 20 -te godine XX veka: SP postaje i teorijska i empirijska nauka • Jedan od prvih eksperimenata: Norman Triplett (1897) ispituje fenomen socijalne facilitacije • Walther Moede: uticaj prisustva drugih • Behtjerev: tačnost individualnih i grupnih sudova • Mur: uticaj sugestije na procene • 1924: Floyd Allport: “Social Psychology”

Uzroci brzog razvoja SP • podsticaj iz opšte psihologije • podsticaj iz drugih društvenih nauka • praktične potrebe društva