Rimski mozaici Rimski mozaici su pre svega podni

Rimski mozaici • Rimski mozaici su, pre svega, podni mozaici. U najvećem broju otkrivani su u većim vilama ili carskim palatama širom Carstva, mada se katkada mogu naći i u funerarnom kontekstu, odnosno u grobnicama. Na ovom času biće reči o mozaicima otkrivenim u stambenim objektima, vilama i palatama, dok ćemo primere otkrivene u grobnicama obrađivati tokom nastavne jedinice vezane za rimsku funerarnu umetnost. • Mozaici koji slede neki su od najtipičnijih primera, koje morate znati, iako je njihov broj i repertoar predstava koje se na njima javljaju znatno veći. Naime, repertoar predstava na mozaicima veoma je blizak repertoaru zidnih slika. Javljaju se mitološke scene, scene iz homerskih epova, istorijske kompozicije, žanr scene, čak i portreti. Primetićete, i to sam više puta naglasila u ovoj prezentaciji, da rimski mozaičari, ali i poručioci, prate pravila dekoruma. Kao reprezente sam koristila primere iz Pompeje, Tivolija i Pjaca Armerine, ali i iz Muzeja Bardo u Tunisu, pre svega sa ciljem da bih vam na slikovit način pokazala da podni mozaici nisu nikakav ekskluzivitet Apeninskog poluostrva, već da se mozaici istog, katkada i boljeg kvaliteta, mogu pronaći širom Carstva.

Tehnika izrade mozaika, pre svega podnih mozaika koji su karakteristični za antiku, potekla je iz Grčke. Najpre su mozaici izvođeni od neobrađenih kamenčića različite boje koji su postavljeni u malternu podlogu, tako da obrazuju neku nefiguralnu ili figuralnu predstavu. Neki od najranijih primera ovakvih mozaika datuju se u 5. vek p. n. e. Sličan način obrade mozaika zadržao se i u 4. veku p. n. e. Mozaik iz Pele, 4. vek p. n. e. Tokom 4. veka p. n. e. sve češće se obrađuju kamenčići u pravilne oblike, što možete videti na ovom primeru iz Pele: unutrašnjost mozaika načinjena je od raznobojnih oblutaka, a okvir je od precizno oblikovanih kamenčića. Javljaju se sve češće i figuralne scene, koje se uglavnom smeštaju u središte mozaičkog poda. Umetnici-mozaičari se sve više trude da postignu osenčenost koja bi stvarala trodimenzionalni efekat nasuprot uglavnom dvodimenzionalnom efektu ranih podnih mozaika. U doba helenizma javljaju se mozaici izvedeni od tesera, i njihov kvalitet drastično raste. Tesere za podne mozaike se najčešće izvode od kamena različitih boja. Ovo je vid mozaika koji preuzimaju i Rimljani i to uglavnom preko Magna Graecia-e. Kao i u slučaju slika, i iz istih razloga, i mozaici su nam najbolje očuvani u Pompeji i Herkulaneumu.

Vila Fauna, Pompeji: jedna od najpoznatijih pompejanskih vila, upravo zahvaljujući njenim podnim mozaicima. Ime je dobila po skulpturi Fauna u atrijumu vile. Iz ove vile potiče i vama dobro poznat mozaik „Bitka kod Isa“.

Obnavljamo mozaik “Bitka kod Isa”: prikazan je presudan momenat bitke, kada Aleksandar Makedonski odnosi pobedu, a persijski vojnici se povlače sa bojnog polja. To se može videti u predstavi Darijeve dvokolice, gde se vide konji koji, doslovno, izlaze sa mozaika. Sva drama događaja najbolje se vidi u predstavi palog persijskog vojnika, čije se lice ogleda na unutrašnjosti štita (detalj na narednom slajdu). Uzor za ovaj mozaik je jedna slika, koju je za dvor u Aleksandriji izradio Filoksen iz Eritreje u 4. veku pne.

Iz Vile Fauna potiču i drugi podni mozaici, ali je repertoar predstava i dalje veoma blizak helenističkoj umetnosti Egipta. To se najbolje može videti na mozaiku sa predstavom nilotičke scene. Orijentalni uticaj se vidi i u predstavi mladog Dionisa/Bahusa koji jaše životinju koja je neka mešavina lava i tigra, ali i u žanr scenama, poput ovih sa životinjama.

Kao što smo videli i na primerima vezanim za skulpturu i zidno slikarstvo, likovna umetnost antičkog Rima čvrsto je vezana za helenističku umetnost. Repertoar mozaika u Vili Fauna ukazuje nam na najvažnije teme koje se javljaju na podnim mozaicima. U pitanju su mitološke scene, istorijske scene, kao i žanr scene. Ne sme se zaboraviti da važnu ulogu imaju i nefiguralni mozaici, na kojima se nalaze floralni ili geometrijski motivi, koji uglavnom čine sastavni deo istih mozaičkih podova sa figuralnim predstavama. Za to je dobar primer mozaik u Kući Lavirinta u Pompeji: unutar geometrijskog motiva lavirinta, umetnuta je scena borbe Tezeja sa Minotaurom (detalj na narednom slajdu). Ovde takođe vidite kako su u jednoj prostoriji ukomponovani zidno slikarstvo i podni mozaici.

Obratite pažnju na koji je način izveden mozaik: lavirint je urađen krupnijim teserama, a centralna scena sa manjim teserama, da bi se postigla osenčenost i trodimenzionalni efekat.

Hadrijanova vila, Tivoli, 2. vek Neki od najlepših podnih mozaika potiču iz Hadrijanove vile u Tivoliju. Reč je o mozaicima izuzetnog kvaliteta. Na ovom primeru prikazan je kentaur koji ubija tigrove, lavove i pantere koji su povredili njegove prijatelje. Kentaur sa kamenom nad glavom prikazan je sa portretnim karakteristikama cara Hadrijana (naredni slajd), budući da je ova tema zapravo paradigma agona (borbe dobra i zla u kojoj dobro uvek pobeđuje). Dakle, Hadrijan je prikazan kao onaj ko se bori na strani dobra i odnosi pobedu. Mozaici su, dakle, često mogli nositi i duboko simbolično značenje. Njihov izbor i simbolika najviše su zavisili od želje poručilaca i, već pomenutih, pravila dekoruma.

Lik kentaura na podnom mozaiku iz Hadrijanove vile u Tivoliju Portret cara Hadrijana (117 -138), detalj mermerne biste, Kapitolinski muzej, Rim

Teme vezane za Dionisa/Bahusa javljale su se veoma često i u zidnom slikarstvu i na podnim mozaicima, kao što smo već imali prilike da vidimo. One su mogle biti eksplicitne, poput Dionisa iz Vile Fauna u Pompeji ili slikarstva Sobe Misterija u Vili Misterija u Pompeji. Ali katkada su dionizijske teme mogle biti prikazane i uz pomoć nekih atributa božanstva. Na ovom primeru možete videti mozaik sa maskama, koji je takođe poreklom iz Hadrijanove vile u Tivoliju, a koji je sada istrgnut iz originalnog konteksta i prenet u postavku Kapitolinskog muzeja. Maske su bile jedan od Dionisovih atributa, budući da je reč o božanstvu koje je bilo zaštitnik pozorišta i glumaca.

Villa del Casale, Piazza Armerina, Sicilija

• Villa del Casale u Pjaca Armerini na Siciliji datuje se u IV vek, tačnije u period tetrarhijske vladavine. Uprkos pokušajima da se veže neposredno za nekog od tetrarha, danas se uglavnom smatra da je pripadala nekom visokom aristokrati, bez dokaza da je u pitanju vila nekog od vladara. • O samoj vili možete da doznate iz filma na sledećem linku: https: //www. youtube. com/watch? v=Dsuvmdz. G 5 TI. Na žalost, film je na italijanskom jeziku, ali ga svakako mozete pogledati. Možete pronaći i neki drugi film na you tube, ali sam ovaj odabrala zato što je bolji od mnogih. • Vila pokazuje uobičajen stil mozaika IV veka, odlikuju ga veća shematizovanost i stilizovanost figura, a izuzetnog su kvaliteta. Pretpostavlja se da su majstori mozaičari došli iz provincije Severne Afrike, koja je u umetničkom i istorijskom smislu bila blisko vezana za Siciliju. Na to ukazuje upravo izgled mozaika. Repertoar predstava je veoma raznolik: među njima se nalaze i geometrijski i floralni motivi, mitološke scene, žanr scene, čak i predstave vlasnika vile. • Tako se predstava vlasnice vile i njenih slugu i robova našla na ulazu u terme. Vlasnica je prikazana u središtu i izdvaja se jasno nakitom i frizurom, a prikazana je i nešto višom od ostalih likova.

Među žanr-scenama izdvajaju se predstave Velikog i Malog lova. Ovaj dugaačak mozaik u gornjem delu slajda predstavlja Veliki lov. Mozaik se nalazi ispred ulaza u veliku prijemnu dvoranu vile, što znači da je imao reprezentativno mesto. Na mozaiku je prikazan lov na divlje životinje: lavove, tigrove, slonove, . . . U pitanju su životinje koje su se lovile u severnoafričkim provincijama i donosile u Rim kako bi učestvovale u borbama u amfiteatrima. Prikazujući ovakav mozaik, vlasnik vile je pokazao posetiocima da je spadao u kategoriju najbogatijih Rimljana. On je, zapravo, pokazao da je bio jedan od onih koji su mogli sebi da priušte da organizuju igre. To su mogli samo carevi i najbogatije aristokrate. Na ovom segmentu mozaika Velikog lova prikazan je, kako se pretpostavlja, vlasnik vile, koji nadgleda lov i utovar životinja. On je prikazan sa tzv. pileus pannonicus, kapom tipičnom za doba tetrarhije.

Mozaik sa predstavom Malog lova prikazuje jedan lov koji se mogao odigrati u bilo kom trenutku bilo gde na prostoru Carstva, možda i u neposrednoj blizini vile: lov na divljeg vepra, na srndaća, . . U pitanju je jedna od omiljenih zabava bogatih i u antici, ali i kasnije. Sama tema lova uvek je poistovećivana sa agonom, borbom dobra i zla, u kojoj dobro predstavljaju ljudi, a zlo životinje.

Među scenama izdvajaju se i one za koje je predložak bio u Homerovim epovima. Na slajdu je prikazana scena Oslepljenja kiklopa Polifema: Odisej je prikazan kako kiklopu pruža vrč sa vinom. Polifem će se napiti, Odisej će uz pomoć svojih prijatelja oslepeti Polifema i tako će uspeti da pobegne iz pećine. Ova scena se nalazi na podu triklinijuma vile u Pjaca Armerini. Triklinijum: „trpezarija“, prostor polu-javnog karaktera. Pravila dekoruma ukazuju da je to prostor za koji se veoma često koristi upravo scena Oslepljenja Polifemovog u najrazličitijim umetničkim medijima. Tako se u triklinijumu Tiberijeve vile u Sperlongi (I vek n. e. ) nalazila skulptoralna grupa Oslepljenje Polifema, kao i u triklinijumu Klaudijeve vile u Bajama (takođe I vek n. e. ). U triklinijumu Neronove vile Domus Aurea (Zlatna kuća) u Rimu na svodu je naslikana freska sa prikazom iste scene. Dakle, i ovoga puta nam pravila dekoruma (određena predstava odgovara određenom prostoru) pokazuju da su ih, uz sve varijacije, Rimljani poštovali i u javnim i u privatnim objektima. (Naredna 4 slajda su mala digresija, budući da se tiču predstava Oslepljenja Polifemovog u pomenutim vilama).

Tiberijeva vila u Sperlongi, groto (pećina) sa triklinijumom, 1 vek n. e. GROTO TRIKLINIJUM U grotu su se nalazile različite skulptoralne grupe, koje su na neki način predstavljale scenografiju za obede koji su se odvijali u triklinijumu ove carske vile. Među njima bila je i scena Oslepljenja Polifemovog, koja prikazuje trenutak kada Odisej ubada Polifema u oko. Danas je original skulptoralne grupe u Arheološkom muzeju u Sperlongi. Smatra se da su ovu grupu izveli isti skulptori kao i Laokonovu grupu, odnosno Agesander, Apolodor i Polidor sa Rodosa.

Polifem iz Sperlonge Odisej iz Sperlonge Laokon

Klaudijeva vila, veštački groto sa triklinijumom, Baje kod Napulja, 1 vek n. e. , predstava Oslepljenja Polifema u dnu prostorije. Prikazan je trenutak kada Odisej pruža Polifemu čašu sa vinom.

Neronova Zlatna kuća (Domus Aurea), Rim, 1. vek n. e. , predstava Oslepljenja Polifemovog u vrhu svoda. Odisej pruža Polifemu čašu sa vinom

Muzej Bardo, Tunis Podni mozaici bili su obavezni u vilama širom Carstva. Njihove karakteristike razlikuju se u zavisnosti od provincije u kojoj su nastali, budući da u umetnosti lokalni elementi gotovo uvek dolaze do izražaja. Među najbogatije zbirke mozaičke umetnosti u svetu svakako spada Muzej Bardo u Tunisu, u kome se čuvaju podni mozaici iz velikog broja severnoafričkih vila, ali i ranohrišćanskih crkava i krstionica. Severna Afrika bila je veoma bogata provincija Rimskog carstva, jedna od onih koje su rano romanizovane i čiji su stanovnici prihvatili veoma rano sve elemente romanizacije. To se odnosilo i na opremu vila. Budući da su smešteni u muzeju, mozaici su istrgnuti iz svog prvobitnog konteksta, pa su se, umesto na podovima, našli i na zidovima. To nas dovodi u situaciju da ih posmatramo na način na koji nije bilo predviđeno da ih posmatramo. Ipak, muzealizacija je uglavnom jedini način da se sačuvaju od propadanja.

Repertoar scena sa mozaika iz Muzeja Bardo izuzetno je veliki i pruža mogućnost da na jednom mestu sagledamo koje su sve teme bile zastupljene u rimskoj mozaičkoj umetnosti. Među njima po broju prednjače različite mitološke kompozicije. Zbog velikog broja sačuvanih mozaika, ja vam i ovde dajem samo nekoliko primera, koji se mogu smatrati reprezentima čitave kategorije. Jesen: Leto: berba grožđa žetva „Neptunov trijumf“: mozaik ovog naziva predstavlja boga mora koji se vozi u četvoropregu koji vuku morske nemani nalik konjima – hipokampi. Neptun ima nimb, koji se naretko prikazivao nad glavom božanstava u antičkom Rimu. Nimbovi su mogli biti plavi ili žuti/zlatni (dakle, pojava nimba u umetnosti prethodi hrišćanstvu). Boja Neptunove kože je tamnija, što znači da je i u mozaičkoj umetnosti primenjivan princip da su muškarci prikazivani sa tamnijom kožom nego žene (vratite se na slajd sa predstavom Tezeja i Minotaura, kao i na mozaike iz Pjaca Armerine – primetićete potpuno isto). Sam trijumf smešten je u kružni tondo u središtu mozaika, dok su oko njega personifikacije četiri godišnja doba u uglovima, praćene odgovarajućim Zima: Proleće: delatnostima. lov ruže

Da su scene iz Homerskih epova bile „popularne“ u umetnosti izrade mozaika svedoči nam i ova predstava iz Muzeja Bardo. Reč je o sceni „Odisej i sirene“. Iako je mozaik oštećen, jasno se može uočiti da Odisejeva lađa zauzima središnji deo kompozicije, pri čemu je Odisej zavezan za jarbol broda. Desno od broda, na obali, prikazane su sirene – mitska bića, polu-ptice polu-žene, koje svirajući instrumente i pevajući pokušavaju da zavedu Odiseja i njegovu pratnju.

Jedan od interesantnijih mozaika je i ovaj, na kome je prikazana jedna vila rustika (seoska vila), preciznije način života karakterističan za vilu rustiku. Sama vila okružena je personifikacijama četiri godišnja doba i odgovarajućim delatnostima. Primećujete da su personifikacije godišnjih doba česte na različitim vrstama kompozicija. Razlog leži u činjenici da četiri godišnja doba zapravo predstavljaju životni ciklus, koji se stalno ponavlja. Stoga se ove personifikacije često prikazuju i u funerarnoj umetnosti – one ne samo da simbolizuju protok vremena, već i konstantnost vremena. Na ovom primeru možete videti i predstavu vlasnika vile, ali je mozaik baš na tom delu oštećen. Vlasnik je prikazan na konju, kako prilazi vili. Takođe vas molim da obratite pažnju na izgled same vile. Reč je o tipu građevine koji je karakterističan za pozno Rimsko carstvo, pre svega za period tetrarhije, čime ćemo se baviti na narednim časovima.

• Primeri navedeni u ovoj prezentaciji spadaju u materijal koji će se naći na kolokvijumu: biće potrebno da prepoznate scene, kao i da ih smestite „u prostor i vreme“ (u slučajevima da nam je poznata lokacija i datovanje). Za one koje interesuje nešto više o ovoj temi, u Biblioteci Odeljenja za istoriju umetnosti postoji knjiga K. Dunbabin, Mosaics of the Greek and Roman World, Cambridge 1999, medjutim ja je nemam u pdf. Možete je naći na https: //www. scribd. com/document/361654651/Dunbabin-Mosaicsof-the-Greek-and-Roman-World • Za ispit i kolokvijum dovoljna je ova prezentacija uz obaveznu literaturu koju vam uvek sugerišem.