Pojam ivotnog standarda Foht Tamara Uvod ivotni standard
- Slides: 8
Pojam životnog standarda Foht Tamara
Uvod Životni standard je prema širem shvatanju ukupnost uslova života i rada pojedninih slojeva stanovništva jedne zemlje u određenom vremenskom periodu. � Takođe, obuhvata materijalne, radne i društvene uslove života, kao i mogućnosti zadovoljenja duhovnih potreba, slobodnog kretanja i slobodne razmene ljudi i dobara. •
Pokazatelji životnog standarda Bruto domaći proizvod Neto nacionalni proizvod (NNP) Lični dohodak Lični raspoloživi dohodak
Životni standard u doba Jugoslavije Gledano po platama, najbolje se zarađivalo između 1970. i 1980. Iako je industrijska proizvodnja naredne decenije skoro duplirana, prosečna zarada je nije pratila. � Već od 1982. godine zarada je počela da se „topi“. Tokom 1993. vredela je svega 14 odsto one iz 1971, kaže statistika. � Struktura potrošnje i kupovna moć prosečne plate se nije bitno promenila. Grafikoni i bruto domaćeg proizvoda, i plata, i industrijske proizvodnje govore da su svi pokazatelji isti kao i pre 40 godina. � VEĆINA republika bivše Jugoslavije je po nivou ekonomske razvijenosti na početku tranzicije, 1990. godine, bila ispred socijalističkih zemalja tadašnje istočne Evrope. Prva tri mesta po BDP-u po stanovniku zauzimale su Slovenija, Hrvatska i Srbija, a ispred Bosne i Hercegovine su bile samo Češka i Slovačka. �
Životni standard Srbije 2014. �I današnje vreme zabeležen je pad životnog standarda, velika nezaposlenost i opšta prezaduženost. � Dug po glavi stanovnika popeo se na 834 evra, sa 791, koliko je iznosio pre godinu dana. � Za poslednjih pet godina dramatično opala kupovna moć građana u Srbiji. Vrednost prosečne kupovine iznosi 365 dinara. Prodaja manja za 10 odsto. � Domaćinstvu od tri člana na raspolaganju oko 55. 000 dinara. Najveća stavka i dalje izdatak za hranu i piće od 40, 7 odsto, a troškovi stanovanja, vode, struje, gasa odnesu još 17, 3 odsto primanja.
Prosečna zarada zemalja u regionu ($) � Hrvatska 1 765 � Mađarska 1374 � Makedonija 1345 � Bi. H 1388 � Srbija 1058 � Rumunija 954 � Bugarska 750
Životni standard Srbije 2014. � Prosečna neto zarada, bez poreza i doprinosa, u Srbiji je u martu iznosila 43. 452 dinara i u poređenju sa prosečnom neto zaradom isplaćenom u februaru nominalno je manja 1, 4 odsto � Najmanje 650. 000 zaposlenih trenutno ne može da računa na redovnu isplatu. Čak 480. 000 radnika iz privatnog sektora, a 170. 000 u javnom čeka primanja
Zaključak � Najveći broj ljudi je sigurno ranije živeo bolje i bez sadašnjih tehnoloških dostignuća, jer za njih nije ni znao, ali je činjenica da su primanja bila realno veća jer se više stvaralo nego danas. Beograd je imao 230. 000 industrijskih radnika, a danas samo 13. 000. Nezaposlenost, pogotovo stručne radne snage, bila je beznačajna. Raspodela društvenog bogatstva je bila daleko pravednija i ravnomernija, društveni sistem je, jednostavno, bio više okrenut pojedincu nego danas. Da ne govorimo o kvalitetu obrazovanja, zdravstvene zaštite.
