Statistika blagostanjaivotnog standarda 1 Statistika blagostanjaivotnog standarda Sadraj

Statistika blagostanja/životnog standarda 1

Statistika blagostanja/životnog standarda Sadržaj predavanja 1. 2. 3. 4. 5. 6. Merenje blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda Linija siromaštva Indikatori siromaštva Nejednakost dohotka i potrošnje 2

Statistika blagostanja/životnog standarda Merenje blagostanja/životnog standarda • Životni standard predstavlja • materijalno blagostanje pojedinca • nematerijalno • obrazovanje, zdravstvena zaštita, zapošljavanje, društvena uključenosti, bezbednost, kultura, državna administracija, organizacija javnih službi, izgrađenost infrastrukture, sistem komunikacija, mediji, sloboda govora i političkog udruživanja, slobodno vreme u kojima ljudi žive i rade 3

Statistika blagostanja/životnog standarda Merenje blagostanja/životnog standarda Kako meriti prosečan životni standard stanovništva? Četiri osnovna indikatora: • Bruto domaći proizvod (BDP) • Neto nacionalni proizvod (NNP) • Lični dohodak • Lični raspoloživi dohodak 4

Statistika blagostanja/životnog standarda Merenje blagostanja/životnog standarda Bruto domaći proizvod (BDP) • BDP predstavlja ukupnu vrednost finalnih dobara i usluga proizvedenih u jednoj zemlji u datoj godini • Obuhvata ličnu potrošnju, investicionu potrošnju i potrošnju države kao i razliku izvoza i uvoza • Lična potrošnja omogućava direktne koristi pojedincima ili domaćinstvima u tekućem periodu • Investicije doprinose rastu proizvodnje u budućnosti – utiču i na potencijalni rast potrošnje u budućnosti 5

Statistika blagostanja/životnog standarda Merenje blagostanja/životnog standarda • Izdaci za državu se mogu tretirati delom kao potrošnja a delom kao investicije • Smatra da je bruto domaći proizvod najsveobuhvatnija mera tekućeg ili budućeg blagostanja pojedinaca jedne zemlje 6

Statistika blagostanja/životnog standarda Merenje blagostanja/životnog standarda Neto nacionalni proizvod (NNP) • NNP ne sadrži amortizaciju • Bolja aproksimacija godišnjeg nacionalnog autputa nego BDP • Amortizaciju je teško meriti, pa se BDP češće koristi nego NNP kao mera životnog standarda 7

Statistika blagostanja/životnog standarda Merenje blagostanja/životnog standarda Lični dohodak (LD) • Meri proporciju nacionalnog dohotka koja se isplaćuje pojedincima/domaćinstvima u raznim formama dohotka • Nije najčistija mera jer obuhvata i poreze koje pojedinci/domaćinstva plaćaju državi 8

Statistika blagostanja/životnog standarda Merenje blagostanja/životnog standarda Lični raspoloživi dohodak (LRD) • Bolja mera tekuće potrošnje je lični raspoloživi dohodak • LRD je LD umanjen za porez na dohodak i ostale poreze koje pojedinci plaćaju državi 9

Statistika blagostanja/životnog standarda Merenje blagostanja/životnog standarda Ukupne vs per capita vrednosti • Ukupne vrednosti (BDP, NNP, LD, LRD) nam služe za izračunavanje prosečnih vrednosti po stanovniku (per capita) • Ukupnu vrednost npr. BDP delimo sa ukupnim brojem stanovnika da bi dobili blagostanje prosečnog stanovnika Primer: • Dve zemlje imaju isti ukupan lični dohodak • Zemlja A ima 2 puta više stanovnika od zemlje B • Prosečan stanovnik zemlje B je duplo bogatiji od prosečnog stanovnika zemlje A 10

Statistika blagostanja/životnog standarda Merenje blagostanja/životnog standarda Pojedinac ili domaćinstvo-jedinica posmatranja • Per capita koncept – pojedinac, jedinica za koju se izračunava veličina blagostanja • Često se kao osnovna jedinica koristi domaćinstvo, jer se podrazumeva da domaćinstvo zajednički troši sredstva koja pojedini članovi zarađuju • Nedostatak – prosečno blagostanje po domaćinstvu ne uzima u obzir broj članova domaćinstva • Zbog toga se agregat blagostanja koriguje za veličinu i strukturu domaćinstava kako bi se dobila preciznija mera blagostanja (ekvivalentni dohodak ili dohodak po potrošačkoj jedinici) 11

Statistika blagostanja/životnog standarda Merenje blagostanja/životnog standarda Realni BDP per capita • Realni BDP po stanovniku najčešće se koristi za merenje životnog standarda, posebno za međunarodna poređenja • Ako realni BDP raste, znači da postoji velika verovatnoća: a) da će više dobara i usluga biti na raspolaganju stanovništvu za potrošnju b) da će stanovništvo biti u boljoj poziciji da ih kupi 12

Statistika blagostanja/životnog standarda Merenje blagostanja/životnog standarda Nedostaci BDP-a per capita kao indikatora životnog standarda 1. BDP obuhvata samo tržišne transakcije naturalna proizvodnja nije obuhvaćena 2. Siva ili neformalna ekonomija nije obuhvaćena budući da BDP obuhvata samo registrovane transakcije • Siva ekonomija u Srbiji u 2010. iznosila 30. 1% (FREN, 2012) • Kretala se u intervalu od 8% do 31% BDP a u zamljama EU (Schneider, 2015) • Došlo je do smanjenja sive ekonomije u periodu 2003 2015. u većini zemlja OECD a 13

Statistika blagostanja/životnog standarda Merenje blagostanja/životnog standarda Veličina i kretanje sive ekonomije u Srbiji i ostalim tranzicionim zemljama u % BDP-a Country 2001 2005 2006 2007 2008 2009 2010 prosek Bulgaria 36, 2 34, 2 33, 5 33, 0 32, 6 32, 9 32, 3 33, 9 Czech Republic 18, 4 17, 0 16. 4 16, 1 15. 6 15. 9 15, 2 16, 8 Estonia 32, 0 30, 6 29, 9 29, 4 29, 2 29, 6 29, 2 30, 4 Hungary 24, 3 23, 0 22. 6 22. 4 22, 0 22. 6 22. 1 23, 0 Latvia 30, 0 28, 6 27, 8 27, 3 26, 9 27, 2 26. 6 28, 2 Lithuania 33, 0 31, 4 30, 7 29, 8 29, 4 29, 7 29, 3 31, 0 Poland 27, 5 26, 7 26, 3 26, 1 25, 8 25, 9 25, 6 26, 5 Romania 33, 4 31, 8 30, 5 30, 2 29, 6 29, 8 29, 5 31, 3 Serbia 33, 2 31, 6 31, 2 30, 7 30, 1 30, 6 30, 1 31, 4 Slovak Republic 18, 8 17, 7 17, 2 16, 6 16, 3 16, 9 16, 2 17, 5 Slovenia 26, 6 25, 7 25, 3 24, 8 24, 3 24, 6 24, 1 25, 4 Godišnji prosek za 11 zemalja 28, 5 27, 1 26, 5 26, 0 25, 6 26, 0 25, 5 26, 9 Izvor: USAID I FREN (2013) Siva ekonomija u Srbiji: Novi nalazi i preporuke za reforme

Statistika blagostanja/životnog standarda Size of the shadow economy (in % of GDP) Merenje blagostanja/životnog standarda Veličina i kretanje sive ekonomije u Srbiji i Rumuniji u periodu 2003 -2013, u % od BDP-a Izvor: USAID I FREN (2013) Siva ekonomija u Srbiji: Novi nalazi i preporuke za reforme

Statistika blagostanja/životnog standarda Merenje blagostanja/životnog standarda 3. Neplaćeni rad članova domaćinstva nije obuhvaćen BDP om • Ukoliko se angažuje profesionalna pomoć, ukoliko su transakcije registrovane, vrednost ovih poslova se obuhvata BDP 16

Statistika blagostanja/životnog standarda Merenje blagostanja/životnog standarda 4. Ne uzima u obzir raspodelu dohotka • Rast BDP ne mora da znači rast životnog standarda ukoliko je praćen rastom nejednakosti • U Srbiji, u periodu 2002 2007. rast potrošnje stanovništva bio je takav da su najveće koristi od rasta potrošnje imali najsiromašniji slojevi stanovništva – Pad siromaštva i rast životnog standarda 17

Statistika blagostanja/životnog standarda Merenje blagostanja/životnog standarda 5. BDP ne uzima u potpunosti u obzir promene u kvalitetu života koje se odnose na: – očuvanje životne sredine (čist vazduh, čista voda i sl. ) – probleme u saobraćaju i nivo buke – očekivano trajanje života – količinu slobodnog vremena i sl. 6. BDP ne izražava u potpunosti promene u kvalitetu dobara koje su uključene u obračun ovog agregata – Vrše se neka prilagođavanja koja imaju za cilj da uključe bolji kvalitet kola, kompjutera i drugih trajnih potrošnih dobara koja brzo zastarevaju 18

Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda • Prema podacima OECD a od 1980. do 2014. godine prosečni realni BDP per capita porastao u: – Norveškoj 6, 7 puta – Irskoj 7, 6 puta – Koreji 14, 1 puta – Grčkoj 3 puta – Islandu 3, 5 puta – Italiji 3, 6 puta 19

Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda Prema podacima OECD a u periodu 2000 2014. • Najveći rast BDP a i životnog standarda ostvaren je u: – Južnoj Africi – Rusiji – Estoniji – Litvaniji • Najmanji rast BDP a i životnog standarda ostvaren je u: – Grčkoj – Italiji 20

Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda Indeks humanog razvoja (Human Development Index) • Definisan je od strane UN 1990. i objavljuje se svake godine za 188 zemalja sveta • Širi obuhvat životnog standarda u odnosu na BDP ili lični dohodak per capita • Objedinjuje ekonomski i socijalni aspekt razvoja jednog društva 21

Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda • IHR je kompozitni indeks koji se formira na osnovu tri dimenzije humanog razvoja: 1) Dug i zdrav život meri se očekivanom dužinom života novorođenih (indeks zdravlja) 2) Pristup znanju meri se prosečnim godinama školovanja i očekivanom dužinom školovanja (indeks obrazovanja) 3) Pristojan životni standard meri se bruto nacionalnim dohotkom per capita izražen $ iste kupovne snage (indeks dohotka) 22

Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda • Vrednost indeksa se nalazi u intervalu od 0 do 1 • Veće vrednosti indeksa veći napredak • IHR je geometrijska sredina normalizovanih indeksa koji mere napredak u svakoj od navedenih oblasti, pa IHR meri prosečan napredak u sve tri oblasti • Ne postoji jedinstven put ka uspešnom humanom razvoju • Humani razvoj zavisi od specifičnosti istorijskih, političkih, kao i institucionalnih uslova svake zemlje 23

Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda • Za indeks obrazovanja koriste se podaci o: • prosečnim godinama školovanja (25+) • očekivanim godinama školovanja • broj godina koje će dete školskog uzrasta provesti na školovanju pod pretpostavkom sadašnjih stopa upisa 24

Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda • Kao indikator životnog standarda koristi se bruto nacionalni dohodak (BND) per capita • Zemlje koje primaju velike doznake iz inostranstva ili veliku humanitarnu pomoć imaju veći BND od BDP a • Velike razlike između BDP a i BND a: Luksemburg i Irska • IHR se definiše kao geometrijska sredina indeksa zdravlja, indeksa obrazovanja i indeksa dohotka 25

Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda 26

Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda Vrednosti indikatora za Kipar i maksimalne i minimalne vrednosti Oblast Zdravlje Obrazova nje Životni standard Indikator Primer Minimu Maksimu Kipra m m Očekivano trajanje 80, 2 20 85 života Prosečne godine 11, 6 0 18 školovanja Očekivane godine školovanja BND per capita, US$ iste kupovne snage 14, 0 0 15 28. 663 100 75. 000 Izvor: UNDP (2015), Human Development Report 27

Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda Postupak izračunavanja IHR 28

Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda Indikatori IHR-a za Srbiju u 2014. godini u poređenju sa odabranim zemljama i regionom Izvor: Preuzeto sa http: //hdr. undp. org/en/composite/HDI 29

Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda Trend u kretanju indeksa komponenti IHR-a za Srbiju, 1990− 2014. Izvor: http: //hdr. undp. org/sites/all/themes/hdr_theme/country notes/SRB. pdf 30

Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda 2010. (UNDP, 2010) uvedena su tri nova indeksa koja se odnose na multidimenzionalnu nejednakost, polne razlike i ekstremnu deprivaciju: 1. IHR prilagođen za nejednakost raspodele 2. Indeks rodne nejednakosti 3. Multidimenzionalni indeks siromaštva • Indeks rodne razvijenosti od 2014. • Odnos vrednosti IHR a za žene i muškarce • 31

Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda IHR prilagođen za nejednakost raspodele • Mera prosečnog humanog razvoja ljudi u društvu koja uključuje nejednakost u oblasti zdravlja, obrazovanja i dohotka • Pod pretpostavkom potpune jednakosti, IHR i IHR prilagođen za nejednakost raspodele će biti jednaki • IHR koji uključuje nejednakost predstavlja stvarni nivo humanog razvoja, a “običan” IHR predstavlja potencijalni nivo humanog razvoja koji se može dostići ukoliko ne postoji nejednakost 32

Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda • Gubici u humanom razvoju zbog nejednakosti raspodele se kreću od 1% kod obrazovanja (Češka Republika) do 68% kod dohotka (Namibija) • Najveći gubici su kod zemalja s niskim vrednostima IHR a (UNDP, 2010)

Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda Indeks nejednakosti polova • Predstavlja gubitak u humanom razvoju zbog nejednakosti između muškaraca i žena u reproduktivnom zdravlju, osnaživanju i tržištu rada • Indeks nejednakosti polova = 0 u slučaju potpune jednakosti • Indeks nejednakosti polova = 1 u slučaju najlošijeg položaja žena u odnosu na muškarce u sve tri dimenzije humanog razvoja • Gubici u napretku u humanom razvoju kao posledica nejednakosti polova kreću se od 17% do 85% 34

Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda Multidimenzionalni indeks siromaštva • Meri višestruku deprivaciju koju lica mogu imati u oblasti zdravlja, obrazovanja i uslova života • Predstavlja udeo lica koja su multidimenzionalno siromašna (ponderisan sa intenzitetom deprivacije sa kojim se suočavaju) u ukupnom stanovništvu • Jedna trećina stanovništva u 104 zemlje u razvoju se suočava sa multidimenzionalnim siromaštvom 35

Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda • Indikatori u oblasti zdravlja: – Najmanje jedan član domaćinstva je neuhranjen – Jedno ili više dece je umrlo u poslednjih 5 godina u odnosu na godinu anketiranja • Indikatori u oblasti obazovanja: – Nijedan član domaćinstva nema završenih najmanje 6 godina školovanja – Najmanje jedno dete školskog uzrasta ne ide u školu • U oblasti uslova života: – Nema struje – Nema pristup čistoj vodi za piće – Nema pristup adekvatnim sanitarnim uslovima – Koristi prljavu energiju za kuvanje (drva i sl. ) – Neadekvatni higijenski uslovi – Ne poseduje nijedno sredstvo za pristup informacijama – Ne poseduje nijedno vozilo – Ima najviše jedno od sledećih stavki: frizider, obradivu zemlju, stoku

Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda 37

Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda 38

Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda 39

Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda 40

Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda • Od 1980. do 2014. prosečan IHR je porastao sa 0, 597 na 0, 711 • Prosečan godišnji rast IHR a 0, 73% • Najveći rast u regionu Južne Azije 1, 38% • Najmanji rast u Evropi i Centralnoj Aziji 0, 58% • U Srbiji rast je iznosio 0, 32% 41

Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda • „Stvarni“ IHR za Srbiju koji uključuje nejednakost u oblasti zdravstva, obrazovanja i dohotka je manji od „maksimalnog“ IHR a i iznosi 0, 693 u 2014. • Procenjeni gubici u humanom razvoju zbog postojanja nejednakosti iznose 10, 1% – Manje od zemalja Evrope i Centralne Azije (13%) i zemalja sa visokim IHR (19, 4%) • Najveći gubici u humanom razvoju Srbije zbog nejednakosti dohotka 13, 5% • Nešto manji gubici zbog nejednakosti u oblasti zdravlja (8, 5%) i obrazovanja (8, 1%) 42

Statistika blagostanja/životnog standarda Međunarodna poređenja životnog standarda • Indeks rodne razvijenosti u Srbiji iznosi 0, 966 – IHR za zene iznosi 0, 757, za muškarce 0, 784 • Indeks rodne nejednakosti iznosi 0, 176 (38. mesto od 155 zemalja) • Indeks multidimenzionalnog siromaštva iznosio je 0, 002 • Procenat populacije u Srbiji koji je multidimenzionalno siromašno iznosio je 0, 4% • Nešt je veće od stope ekstremnog siromaštva prema dohotku kada se koristi međunarodna linija siromaštva $1, 35 PPP dnevno per capita (0, 1%) 43

Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva Dohodak i potrošnja • U visokorazvijenim zemljama i u većem delu Latinske Amerike životni standard i siromaštvo se procenjuju na osnovu dohotka • Ankete u većem delu Azije (posebno u Indiji i Indoneziji) uglavnom prikupljaju detaljne podatke o potrošnji domaćinstva • Odluka o tome da li treba koristiti dohodak ili potrošnju za merenje životnog standarda zavisi od teorijskih i praktičnih razloga 44

Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva • Dohodak i potrošnja su dva različita koncepta • Oba agregata (dohodak i potrošnja) predstavljaju aproksimaciju korisnosti • Indirektna funkcija „korisnosti“ izražava blagostanje u jedinicama dohotka (pozitivna) i cena (negativna) – realni dohodak ili potrošnja • Da li koristiti dohodak ili potrošnju kao meru životnog standarda zavisi i od dužine vremenskog perioda u kome se meri životni standard 45

Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva • U ekstremnom slučaju, ako je vremenski horizont za merenje životnog standarda npr. životni vek pojedinca − prosečan nivo potrošnje (uključujući poklone) mora biti jednak prosečnom nivou dohotka (uključujući nasledstvo) – izbor između potrošnje i dohotka nema značaja • Referentni period za merenje životnog standarda najčešće nije tako dug već je obično godina dana 46

Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva Dohodak domaćinstva obuhvata: • Zarade • Dohodak od samozaposlenosti (uključujući poljoprivredu) • Doznake iz inostranstva • Socijalne transfere (penzije, dečji dodatak, materijalno obezbeđenje porodice i dr. ) • Dohodak od kapitala (renta, dividenda, kamata i sl. ) • Ostale dohotke • Dohodak u naturi • Primljene poklone 47

Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva Potrošnja domaćinstva obuhvata: • Izdatke za kupljene proizvode i usluge, • Sopstvenu proizvodnju i • Primljene poklone Oni se mogu klasifikovati u dve grupe: – vrednost izdataka za hranu – vrednost ostalih tekućih izdataka 48

Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva Komponente potrošnje prema COICOP klasifikaciji su sledeće grupe izdataka: 1. Hrana i bezalkoholna pića 2. Alkoholna pića i duvan 3. Odeća i obuća 4. Stanovanje 5. Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana 6. Zdravstvo 7. Prevoz 8. Komunikacija 9. Rekreacija i kultura 10. Obrazovanje 11. Hrana i piće u restoranima, kafićima i smeštaj u hotelima 12. Ostala dobra i usluge 49

Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva Prednosti i nedostaci dohotka Prednosti dohotka: 1. Dohodak obuhvata ograničen broj komponenti, znatno manji u odnosu na komponente potrošnje – ankete o dohotku su nekoliko puta jeftinije u odnosu na ankete o potrošnji 2. Dohodak omogućuje da lica slobodno donose odluku o tome koliko će trošiti – lice s visokim dohotkom može odlučiti da malo troši 50

Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva Nedostaci dohotka: 1. Dohodak može biti potcenjen zbog • slučajnog neprijavljivanja pojedinih komponenti dohotka u anketi • namernog prikrivanja dohotka od – sive ekonomije – neregistrovanih doznaka iz inostranstva – u zemljama s velikim obimom sive ekonomije dohodak ne bi predstavljao adekvatniju meru blagostanja u odnosu na potrošnju – procene siromaštva bazirane na potrošnji obično su niže u odnosu na procene siromaštva baziranih na dohotku 51

Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva • U Srbiji je 2002. godine bilo 10, 6% siromašnih prema potrošnji, a čak 18, 3% siromašnih prema dohotku • U SAD u je 2004. godine bilo 9, 2% siromašnih prema potrošnji, a 11, 6% prema dohotku • Jermeniji 2009. godine, procenat siromašnih prema potrošnji je iznosio 34, 1%, a prema dohotku 38, 2% 52

Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva 2. Dohodak je podložan kratkoročnim fluktuacijama tokom godine • sezonske fluktuacije u poljoprivrednim domaćinstvima, „iznenadni događaji“ kao što je gubitak posla, bolest, povremeni rad i sl. • Potrošnja bolje odražava „stalan“ dohodak • Friedman ova hipoteza permanentnog dohotka (1957) – dohodak sastoji od dva dela: 1) permanentnog dohotka koji predstavlja normalni tok sredstava ka domaćinstvu 2) tranzitornog dohotka koji je podložan slučajnim 53 fluktuacijama tokom vremena

Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva • Domaćinstva zasnivaju svoje odluke o potrošnji na osnovu stalnog dohotka • Tekući dohodak može biti veći ili manji od stalnog dohotka • Domaćinstva s niskim dohotkom veoma često su suočena s povremenim smanjenjem tekućeg dohotka – koriste štednju, pozajmice, kredite od banke da bi održala prethodni nivo potrošnje i uobičajeni životni standard • Nivo potrošnje koji je finansiran kreditom, pozajmicom i sl. nije održiv na dug rok (dug se mora vratiti) − mnogi istraživači ipak prednost daju dohotku 54

Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva Kretanje dohotka i potrošnje u vremenu 55

Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva 3. Neke delove dohotka je teže meriti • dohodak od samozaposlenosti (u oblasti poljoprivrede ali i van nje) • dohodak od poljoprivredne proizvodnje za sopstvene potrebe – Veoma je teško razgraničiti poslovne transakcije od transakcija potrošnje domaćinstva – Znatan deo dohotka od samozaposlenosti vezuje se za sivu ekonomiju, koji se nerado iskazuje u anketi 4. Referentni (izveštajni) period u anketi ne mora da obuhvati „prosečan“ dohodak domaćinstva 56

Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva Prednosti i nedostaci potrošnje Prednosti potrošnje: 1. Potrošnja prikazuje tekući životni standard, korisnost direktno zavisi od potrošnje, a ne od dohotka per se 2. Potrošnja je manje podložna kratkoročnim, sezonskim fluktuacijama u odnosu na dohodak i prikazuje dugoročno prosečno blagostanje domaćinstva 3. Potrošnja obuhvata i imputiranu rentu za stan/kuću u kome žive vlasnici i imputiranu vrednost usluga korišćenjem trajnih potrošnih dobara 57

Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva Nedostaci potrošnje: 1. Domaćinstva mogu da ne budu u poziciji da izravnaju potrošnju 2. Izbor domaćinstva koliko će trošiti može nas navesti na pogrešan zaključak – bogato lice može malo trošiti, što bi nas navelo na zaključak da je lice siromašno po potrošnji, iako to nije slučaj po dohotku 58

Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva 3. Neki izdaci su povremeni pa je zato potrebno koristiti različite referentne periode za različite komponente potrošnje • referentni period za izdatke za obuću i odeću je znatno duži (npr. tri meseca) u odnosu na referentni period za izdatke za hranu (npr. sedam dana) 59

Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva • Prednosti jednog agregata su najčešće nedostaci drugog agregata i obrnuto • Korišćenje oba agregata može biti korisno kod formulisanja specifičnih politika • Potrošnja ima prednost nad dohotkom u zemljama niskog i srednjeg nivoa razvoja, u kojima je veći obim sive ekonomije i dohotka od samozaposlenosti 60

Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva Izvori podataka • Osnovni izvor podataka o potrošnji domaćinstva su ankete u kojima se prikupljaju podaci o kupljenim ili utrošenim proizvodima (uključujući i dobijene poklone) • Merenje potrošnje je osnovni cilj Ankete o životnom standardu − AŽS (LSMS Living Standards Measurement Survey) • Uvedena 1980. od strane Svetske banke kako bi se što bolje procenio životni standard i siromaštvo u svetu 61

Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva • AŽS pored standardnog modula koji se odnosi na potrošnju domaćinstva sadrži veoma detaljne module koji se odnose na: – Demografiju i migracije – Radni status – Zdravstvo – Obrazovanje – Stanovanje i trajna potrošna dobra – Socijalne programe – Poljoprivredu • Moguće je meriti efekte specifičnih politika, kao i nematerijalne aspekte siromaštva (zdravlje, obrazovanje i sl. ) 62

Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva • Anketa o potrošnji domaćinstava (APD) koju sprovodi RZS se koristi za procenu siromaštva u Srbiji • Osnovni izvor podataka o dohotku domaćinstva je Anketa o dohotku i uslovima života (SILC − Survey of Income and Living Conditions) koju koriste zemlje članice EU i zemlje kandidati za članstvo 63

Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva • Siromaštvo je po prvi put procenjeno na osnovu potrošnje domaćinstva 2002. po međunarodno uporedivoj metodologiji na osnovu podataka AŽS Srbije – Pretpostavlja se da je ona bolje evidentirana u anketama nego dohodak zbog značaja neformalnog sektora u Srbiji i neregistrovanih doznaka iz inostranstva – Manje je podložna kratkoročnim fluktuacijama 64

Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva • AŽS sprovedena je još dva puta 2003. i 2007. • U međuvremenu kvalitet podataka APD značajno je poboljšan, od 2006. godine procene siromaštva se baziraju na APD • Srbija je počela da prati kretanje indikatora finansijskog siromaštva tzv. EU Liken indikatori • Ove indikatore izračunavaju sve zemlje Evropske unije i kandidati za članstvo u EU • Zasnivaju se na dohotku domaćinstva 65

Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva • Prva Anketa o dohotku i uslovima života u Srbiji sprovedeno je 2013. • To je standardno istraživanje za procenu finansijsog siromaštva – Na osnovu dohotka domaćinstva – Po metodologiji koja je uporediva sa standardima EU • Sprovedena je i 2014. i 2015. 66

Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva Potrošačke jedinice • Jedan od načina alokacije ukupne potrošnje domaćinstva na njegove članove jeste deljenje potrošnje domaćinstva s brojem članova domaćinstva • Tako se dobija potrošnja per capita • Ovaj način podrazumeva da svim članovima domaćinstva pripada jednak deo resursa (potrošnje) tog domaćinstva 67

Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva • Dve važne činjenice koje se zanemaruju prilikom podele iste količine potrošnje svim članovima domaćinstva su: 1. Razlika u potrošnji odraslih i dece 2. Ekonomija obima, odnosno činjenica da se neki izdaci dele među članovima domaćinstva, npr. izdaci za: – stanovanje, korišćenje automobila, dnevnu štampu i sl. • Četvoročlano domaćinstvo koje troši 80. 000 dinara mesečno je bogatije nego jednočlano domaćinstvo koje troši 20. 000 dinara mesečno 68

Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva • Ekonomija obima može se aproksimirati prilagođavanjem veličine domaćinstva varijabli koja predstavlja jedinice jednake potrošnje • Domaćinstvo koje ima 3, 5 potrošačke jedinice treba da troši 3, 5 puta više u odnosu na odraslog pojedinca da bi bilo na istom nivou blagostanja kao odrastao pojedinac • Pored veličine domaćinstva, pol i starost članova domaćinstva takođe utiču na potrebnu veličinu potrošnje domaćinstva 69

Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva • Potrošačke jedinice mogu odražavati samo veličinu domaćinstva – zavise od jednog parametra • Potrošnja domaćinstva po potrošačkoj jedinici POTpj • POT − potrošnja domaćinstva; n − broj članova domaćinstva; i − parametar 70

Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva • Specijalni slučaj kada je =1 predstavlja potrošnju per capita • OECD koristi vrednost =0, 7 • Za tipičnu veličinu domaćinstva u zemljama Istočne Evrope i zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, navedena formula predstavlja simplifikaciju skale OECD a 71

Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva • Skala OECD a (potrošačke jedinice), koja pored veličine domaćinstva uzima u obzir i strukturu domaćinstva: OECD potrošačke jedinice=1+0, 7*(Broj odraslih− 1) +0, 5*Broj dece(0 13) • Prema ovoj skali prvom odraslom se dodeljuje ponder 1, ostali odrasli imaju ponder 0, 7, a deca ispod 14 godina imaju ponder 0, 5 • Ovu skalu ekvivalencije RZS je koristio u svojim godišnjim procenama apsolutnog siromaštva za period 2006− 2010. 72

Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva • Za procene relativnog siromaštva prema metodologiji EU za period 2006− 2010. RZS je koristio modifikovanu skalu OECD a koju koriste sve zemlje EU Modifikovane potrošačke jedinice = 1+0, 5*(Broj odraslih− 1)+0, 3*Broj dece(0 13) • Prema ovoj skali: – prvom odraslom se dodeljuje ponder 1 – ostali odrasli imaju ponder 0, 5 – deca ispod 14 godina starosti imaju ponder 0, 3 73

Statistika blagostanja/životnog standarda Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva • Broj potrošačkih jedinica (modifikovana skala OECD a) za jedno domaćinstvo sa četiri člana, koje ima dvoje dece starosti pet i osam godina i dvoje odraslih iznosi: 2, 1=1+0, 5*(2− 1)+0, 3*2 74

Statistika blagostanja/životnog standarda Linija siromaštva Objektivna linija siromaštva • Zašto objektivna? • Apsolutna i relativna linija siromaštva • Apsolutna linija siromaštva se definiše kao fiksna potrošnja neophodna za zadovoljavanje minimalnih životnih potreba • Zasniva se na fiksnoj korpi hrane koja treba da zadovolji minimalne nutricionističke standarde neophodne za dobro zdravlje • Uvećava se za druge izdatke (odevanje, stanovanje, obrazovanje, i sl) 75

Statistika blagostanja/životnog standarda Linija siromaštva • Ukupna linija siromaštva se sastoji iz linije hrane i ostalih izdataka • Linija hrane se često naziva i ekstremna linija siromaštva – sva lica čija je ukupna potrošnja (po potrošačkoj jedinici) manja od linije hrane (po potrošačkoj jedinici) smatraju ekstremno siromašnima • Sva lica čija je ukupna potrošnja (po potrošačkoj jedinici) manja od ukupne linije siromaštva (po potrošačkoj jedinici) smatraju se siromašnima 76

Statistika blagostanja/životnog standarda Linija siromaštva • Linija hrane najčešće se izračunava na osnovu minimalne potrošačke korpe hrane domaćinstava čija se ukupna potrošnja nalazi u prvih nekoliko decila (prvom, ili prvom i drugom, ili prvom, drugom i trećem i sl) • Da bismo izračunali minimalnu potrošačku korpu hrane potrebno je da izračunamo prosečne kalorijske potrebe stanovništva jedne zemlje i cenu jedne kalorije • Ove podatke možemo izračunati na osnovu podataka ankete i nutricionističkih standarda Svetske zdravstvene organizacije 77

Statistika blagostanja/životnog standarda Linija siromaštva • Ukupna linija siromaštva odredjuje se kao potrošnja onih domaćinstava čija je potrošnja hrane jednaka minimalnoj potrošačkoj korpi hrane • Pretpostavlja se da domaćinstva koja troše na hranu onoliko koliko iznosi minimalna korpa hrane imaju takođe minimalne troškove za ostale potrebe • Ovaj način formiranja linije siromaštva je korišćen u proceni siromaštva Srbije za period 2002− 2007. • Apsolutna linija siromaštva razlikuje se po zemljama jer zavisi od kompozicije potrošačke korpe – U svakoj zemlji se tokom vremena koriguje samo za rast cena 78

Statistika blagostanja/životnog standarda Linija siromaštva • Ljudi se mogu smatrati siromašnima ako je njihov životni standard znatno ispod životnog standarda drugih ljudi u njihovoj zemlji • Ovaj koncept siromaštva se bazira na relativnoj liniji siromaštva – definiše siromaštvo relativno u odnosu na prosečni životni standard zemlje 79

Statistika blagostanja/životnog standarda Linija siromaštva • Relativna linija siromaštva se obično fiksira kao određeni procenat medijane nacionalnog dohotka po potrošačkoj jedinici • Ovako definisana linija siromaštva raste sa rastom prosečnog dohotka stanovništva, odnosno sa rastom životnog standarda • Osnovna prednost jeste uporedivost pokazatelja siromaštva sa zemljama koje tako mere siromaštvo – zemlje EU i zemlje kandidati za članstvo u EU 80

Statistika blagostanja/životnog standarda Linija siromaštva • U tim zemljama relativna linija siromaštva definisana je kao 60% medijane nacionalnog dohotka po potrošačkoj jedinici • Relativna linija siromaštva najčešće se izražava u novčanim jedinicama iste kupovne snage kako bi se isključio uticaj različitog nivoa cena u tim zemljama 81

Statistika blagostanja/životnog standarda Linija siromaštva • U odnosu na relativnu, apsolutna linije siromaštva je pogodnija za: – merenje efekata koji ekonomski rast (rast potrošnje/dohotka) ima na smanjenje siromaštva – targetiranje ograničenih sredstava države kojima ona pomaže siromašnima • To je zato što se kretanje potrošnje ili dohotka stanovništva poredi sa jednom istom referentnom vrednošću (korigovanu samo za rast cena) 82

Statistika blagostanja/životnog standarda Linija siromaštva • Procenat siromašnih meren relativnom linijom siromaštva može ostati nepromenjen tokom vremena – distribucija dohotka je zadržala isti oblik tokom vremena (na primer, kumulativna distribucija dohotka po decilima ostala nepromenjena) • Tada procenat stanovništva čiji je dohodak manji od, npr. 60% medijane dohotka može ostati nepromenjen u odnosu na neki prethodni period 83

Statistika blagostanja/životnog standarda Linija siromaštva • Može se desiti da procenat siromašnih meren relativnom linijom siromaštva ostane isti, iako je procenat siromašnih prema apsolutnoj liniji siromaštva smanjen – u tom slučaju su siromašnije grupe stanovništva imale korist od ekonomskog rasta u vidu realnog rasta potrošnje 84

Statistika blagostanja/životnog standarda Linija siromaštva • Apsolutna i relativna linija siromaštva spadaju u objektivne linije siromaštva • Definišu se u odnosu na aktuelnu potrošnju ili dohodak stanovništva 85

Statistika blagostanja/životnog standarda Linija siromaštva Subjektivna linija siromaštva • Zasniva se na subjektivnoj oceni ispitanika o minimalnom nivou dohotka ili potrošnje koji bi bio neophodan za održanje adekvatnog životnog standarda • S rastom dohotka raste i subjektivna ocena o novčanom iznosu neophodnom za zadovoljavanje „osnovnih potreba“ • Elastičnost subjektivne linije siromaštva u odnosu na dohodak je oko 0, 6 između elastičnosti – apsolutne linije siromaštva (0) – relativne linije siromaštva (1) 86

Statistika blagostanja/životnog standarda Linija siromaštva • Približan odnos „objektivnog“ i subjektivnog siromaštva možemo dobiti ako objektivnu liniju siromaštva uporedimo sa subjektivnom ocenom ispitanika o najmanjem novčanom iznosu neophodnom za zadovoljavanje životnih potreba • Koristeći ovaj metod, u 2007 duplo više stanovnika Srbije je bilo subjektivno siromašno u odnosu na objektivnu procenu (14% u odnosu na 6, 6) 87

Statistika blagostanja/životnog standarda Linija siromaštva • Subjektivno siromašnim se smatraju sva ona lica koja su se izjasnila da su veoma teško ili teško u mogućnosti da “sastave kraj sa krajem” (definicija Evrostata) • U Srbiji 68, 3% stanovništva se smatra subjektivno siromašnim (SILC, 2014) – 2, 6 puta više od procenta objektivno siromašnih 88

Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva Osnovni indikatori siromaštva gde je − parametar; z − linija siromaštva; ci − potrošnja po potrošačkoj jedinici i; n − ukupan broj lica 89

Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva • Za =0 P(0) je indeks siromaštva – predstavlja broj siromašnih u procentu od ukupnog stanovništva • Indeks siromaštva ne govori ništa o tome koliko su ti ljudi siromašni tj. koliko je njihova potrošnja (dohodak) ispod linije siromaštva 90

Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva • Dubina siromaštva (jaz siromaštva) se dobija za =1 • P(1) može se definisati na sledeći način: P(1)= P(0)*(Prosečan deficit) • Prosečan deficit označava prosečan deficit potrošnje (dohotka) siromašnih u procentu od linije siromaštva • Dubina siromaštva P(1) predstavlja prosečan deficit potrošnje (dohotka) u procentu od linije siromaštva među celokupnim stanovništvom (siromašnima i onima koji nisu siromašni) 91

Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva • Prosečan deficit siromašnih pomnožen sa brojem siromašnih i izražen u procentu od BDP a predstavlja minimalni novčani iznos neophodnih za eliminaciju siromaštva pod pretpostavkom perfektne targetiranosti pomoći siromašnima • Za =2 dobijamo P(2) oštrina siromaštva • Meri nejednakost među siromašnima • Daje veći ponder siromašnima koji su više udaljeni od linije siromaštva 92

Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva Osnovni indikatori apsolutnog siromaštva u Srbiji, 2008 -2014. Izvor: Vlada Republike Srbije (2015) 93

Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva • Potrošnja – za procenu apsolutnog siromaštva • Sa početkom svetske ekonomske krize je povećana stopa apsolutnog siromaštva • 628 hiljada ljudi je bilo apsolutno siromašno – Ekvivalentna potrošnja je bila manja od 11. 340 RSD mesečno 94

Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva • Dubina (jaz) siromaštva u 2014. godini iznosila je 1, 7% – ukoliko bi država mobilisala novčana sredstava u iznosu od 1, 7% linije siromaštva za svako lice (siromašno i ono koje nije siromašno) i usmerila siromašnima, teorijski siromaštvo bi bilo eliminisano, pod pretpostavkom perfektne targetiranosti pomoći siromašnima • Oštrina siromaštva iznosila je 0, 5% – Indikator koji uzima u obzir to što se neki siromašni nalaze dublje u siromaštvu, odnosno dalje ispod linije siromaštva od drugih 95

Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva Primer izračunavanja indeksa siromaštva • Na osnovu podataka u tabeli izračunati indeks siromaštva – procenat siromašnih lica od ukupnog broja lica koja žive u tim domaćinstvima • Linija siromaštva je 13. 000 dinara po potrošačkoj jedinici 96

Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva Postupak izračunavanja procenta siromašnih lica 97

Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva Indikatori socijalne uključenosti • Zemlje članice EU i kandidati za članstvo prate siromaštvo koristeći relativnu liniju siromaštva i dohodak domaćinstva • Koriste pokazatelje socijalne uključenosti, tj. Liken (Leaken) indikatore koji se odnose na finansijsko siromaštvo • Srbija izračunava ove indikatore od 2010. godine 98

Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva Socijalna (društvena) uključenost (Council of the EU, 2004) • Definisana je kao proces koji omogućuje da oni koji su u riziku od siromaštva i diskriminacije dobiju mogućnost i resurse koji su potrebni za puno učešće u ekonomskom, društvenom i kulturnom životu i postizanju životnog standarda koji se smatra normalnim u društvu u kojem žive • Osigurava njihovu veću uključenost u donošenju odluka koje utiču na njihove živote i ostvarenje osnovnih ljudskih prava 99

Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva • Liken indikatori ukazuju na stanje i promene u četiri dimenzije socijalne isključenosti: – Finansijsko siromaštvo – Zaposlenost – Zdravlje – Obrazovanje • Definisani su 2001. godine u belgijskom gradu Leaken u • 2009. dodatni pokazatelji koji se odnose na : – materijanu deprivaciju – stanovanje 100

Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva • Liken indikatori su razvrstani na primarne i sekundarne – isti za sve zemlje EU • Primarni pokazatelji obuhvataju najvažnije oblasti koje se odnose na generisanje siromaštva i društvenu isključenost (zaposlenost, obrazovanje i sl. ) • Sekundarni pokazatelji treba da dopune primarne pokazatelje i ukažu na druge važne oblasti koje treba obuhvatiti • Svaka zemlja EU definiše nacionalne pokazatelje pomoću kojih prate neke specifičnosti fenomena socijalne isključenosti – Značajni su za dodatnu interpretaciju primarnih i sekundarnih pokazatelja 101

Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva Metodologija EU • Za definisanje finansijskog siromaštva koristi se relаtivnа linijа siromаštvа (60% medijаne dohotkа po potrošаčkoj jedinici) • Kаo osnovni аgregаt zа merenje životnog stаndаrdа koristi se dohodаk domаćinstvа • Stopa rizika od siromaštva je procenat lica (u ukupnom stanovništvu) čiji je dohodak po p. j. manji od 60% medijane nacionalnog dohotka po p. j. • Osnovnа prednost uporedivost pokаzаteljа siromаštvа sа zemljаmа EU i zemljаmа kаndidаtimа zа člаnstvo • Nije pogodna za plaćenje promene siromaštva 102

Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva Pokаzаtelji relаtivnog siromаštvа u Srbiji, 2006− 2010. 2006. Stopa rizika siromaštva 20, 9 (u %) 2007. 2008. 2009. 2010. 21 17, 9 17, 7 18, 3 Prag rizika siromaštva u dinarima Jedna osoba 8. 388 Domaćinstvo sa dvoje 17. 615 odraslih i dvoje dece mlađe od 14 godina 9. 900 11. 520 12. 828 13. 128 20. 790 24. 192 26. 939 27. 569 Izvor: Vlada Republike Srbije, Praćenje socijalne uključenosti u Srbiji, pregled i stanje socijalne uključenosti u Srbiji na osnovu praćenja evropskih i nacionalnih pokazatelja 2006 2010. APD 103

Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva Pokаzаtelji relаtivnog siromаštvа u Srbiji, 2012 - 2014. Stopa rizika siromaštva (u %) 2012. 2013. 2014. 24, 5 25, 4 Prag rizika siromaštva u dinarima (na mesečnom nivou) Jednočlano domaćinstvo Domaćinstvo sa dvoje odraslih i dvoje dece mlađe od 14 godina 13. 680 13. 500 14. 920 28. 728 28. 350 31. 332 Izvor: RZS (2015), Saopštenje Anketa o prihodima i uslovima života br. 084 104

Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva Rizik siromaštva ili socijalne isključenosti • Novi pokazatelj, formulisan 2010. g. • Prema strategiji EU Evropa 2020, predstavlja najvažniji pokazatelj ugroženosti • Definisan je za praćenje implementacije strategije Evropa 2020 • Na nivou EU postavljen je cilj da se do 2020. g. 20 miliona ljudi izbavi iz rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti 105

Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva • Stopa rizika siromaštva ili socijalne isključenosti pokazuje udeo pojedinaca koji su – u riziku od siromaštva ili su – izrazito materijalno deprivirani ili – žive u domaćinstvima veoma niskog inteziteta rada • Stopa rizika siromaštva ili socijalne isključenosti u Srbiji iznosi 42, 1% u 2012, 43, 2% u 2013, 41, 3% u 2014. • U EU stopa rizika siromaštva ili socijalne isključenosti iznosi 24, 5% u 2013 – Jedino Bugarska ima veću stopu od Srbije 106

Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva • Lica koja žive u domaćinstvima sa veoma niskim intenzitetom rada su sva lica 0 59 g. koja žive u domaćinstvima u kojima su članovi radnog uzrasta radili manje od 20% ukupnog broja meseci u kojima su mogli raditi tokom referentnog perioda. • Stopa izrazite materijalne uskraćenosti je pokazatelj finansijske nemogućnosti domaćinstva da priušti najmanje četiri stavke materijalne uskraćenosti sa sledeće liste: 107

Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Nemogućnost domaćinstva da priušti adekvatno grejanje Nemogućnost domaćinstva da priušti veš mašinu Nemogućnost domaćinstva da priušti automobil Nemogućnost domaćinstva da svim članovima priušti nedelju dana odmora van kuće bar jednom godišnje Nemogućnost domaćinstva da priušti neočekivani trošak u iznosu od 10. 000 dinara koji bi bio plaćen iz budžeta domaćinstva Nemogućnost domaćinstva da priušti telefon Nemogućnost domaćinstva da priušti televizor u boji Nemogućnost domaćinstva da priušti meso ili ribu u obroku (ili njihovu vegeterijansku zamenu) svakog drugog dana Kašnjenje sa plaćanjem rente, rate za stan ili drugog kredita ili komunalnih usluga za stan u kom domaćinstvo boravi 108

Statistika blagostanja/životnog standarda Indikatori siromaštva Stopa rizika siromaštva ili socijalne isključenosti u 2015, % Izvor: RZS (2015), Saopštenje Anketa o prihodima i uslovima života br. 084 109

Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje • Nejednakost dohotka, odstupanje od nekog datog standarda raspodele, odnosno, raspodele dohotka gde su svi dohoci jednaki • Različita lica ostvaruju različite iznose dohotka • Ova se pojava naziva nejednakost dohotka • Izvori podataka za analizu nejednakosti isti za analizu životnog standarda stanovništva – Ankete o dohotku ili potrošnji stanovništva – U razvijenim zapadnim zemljama se koriste i administrativni podaci poreske uprave o dohotku poreskih obveznika 110

Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Osnovne mere nejednakosti • Za definisanje pokazatelja nejednakosti dohotka potrebno je definisati percentile • Percentili se izračunavaju tako što se domaćinstva urede prema rastućoj veličini njihovog dohotka • N ti percentil pokazuje vrednost dohotka ispod kojeg se nalazi n procenata domaćinstava – 10 ti percentil se označava kao prvi decil – 20 ti per cen til kao pr vi kvan til – 25 ti per cen til kao pr vi kvar til – 50 ti per cen til kao me di ja na 111

Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Dohodak po percentilima u SAD-u u 2005. 112

Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje • Mere nejednakosti koje se odnose na pojedine delove distribucije dohotka su: – odnos dohotka devetog decila i prvog decila (P 90/P 10) – odnos dohotka devetog decila i medijane (P 90/P 50) – odnos dohotka medijane i prvog decila (P 50/P 10) 113

Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Odnos koncentracije • meri procenat ukupnog dohotka kojim raspolažu npr. najbogatiji – na primer, procenat ukupnog dohotka kojim raspolaže 20 procenata (kvantil) stanovništva sa najvećim dohotkom, ili 10, 5 ili 1 procenat stanovništva s najvećim dohotkom • U slučaju postojanja nejednakosti dohotka gornji percentili će imati veći procenat ukupnog dohotka nego donji percentili 114

Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Procenat nacionalnog dohotka kojim raspolaže 1% najbogatijih Izvor: F. Alvaredo, A. B. Atkinson, T. Piketty and E. Saes, (2013), The World Top Income Database, http: //www. wid. world. Napomena: Uključene su samo zemlje za koje postoje podaci za 1980. i od 2008. 115

Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Raspoloživi dohodak u Srbiji, 2012, u % Izvor: Matković, G. , Krstić, G. i B. Mijatović, (2015), Srbija, prihodi i uslovi života 2013, RZS 116

Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Ukupan dohodak SAD-a u 2005. po kvantilima, % 117

Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Kvantilni odnos (S 80/S 20) • Odnos ukupnog dohotka koji prima 20% stanovništva s najvećim dohotkom (najviši kvantil) i ukupnog dohotka 20% stanovništva s najmanjim dohotkom (najniži kvantil) • Ovaj odnos u SAD u 2005. godine iznosio 14, 8 (računat preko procentualnog učešća 50, 4%/3, 4%) 118

Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Kvantilni odnos u Srbiji i EU, 2006 -2013. Napomena: Dohodak u naturi je isključen iz ukupnog dohotka. Izvor: Za 2006 2010. Anketa o potrošnji domaćinstva, RZS. Vlada Republike Srbije (2012 ). Za 2012 2013. Saopštenje Anketa o prihodima i uslovima života, RZS. Za EU Eurostat data base. 119

Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Odnos 80/20 Izvor: Matković, G. , Krstić, G. i B. Mijatović, (2015), Srbija, prihodi i uslovi života 2013, RZS 120

Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje • Ovaj kvantilni odnos svakako bi bio nešto veći za Srbiju kada bi se isključio dohodak u naturi (najzastupljeniji među siromašnima) kao kod EU 27 za period 2006 2010. • Za 2012 2013. kvantilni odnos veći, pored ostalog, jer je isključen dohodak u naturi • Svi ovi pokazatelji nejednakosti dohotka mere nejednakost dohotka samo na pojedinim delovima distribucije dohotka – ne na celoj distribuciji dohotka – npr. posmatra se deo stanovništva koje je najsiromašnije i upoređuje sa bogatijima 121

Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Koeficijent varijacije dohotka (CV) • Definiše se kao odnos standardne devijacije dohotka, SD(Y) i prosečnog dohotka • Standardizovana mera dohodne nejednakosti, invarijantna na promenu prosečnog dohotka • Standardna devijacija dohotka kao mera disperzije dohotka, raste s rastom prosečnog dohotka • Standardna devijacija ne bi bila dobra mera nejednakosti ako bi poredili dve distribucije dohotka koje imaju različite prosečne vrednosti dohotka 122

Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje • Koeficijent varijacije dohotka je obično blizak vrednosti 1 • U slučaju potpune jednakosti (teorijska pretpostavka), standardna devijacije je jednaka 0 i CV je jednak 0 • U slučaju potpune nejednakosti, kada sav dohodak prima jedno lice, CV ima beskonačnu vrednost 123

Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Varijansa logaritma dohotka (Var(ln(Z))) • Često se naziva „logaritam varijanse dohotka“ (log variance of income) iako se radi o varijansi logaritma dohotka a ne o logaritmu varijanse dohotka • Varijansa dohotka raste s rastom prosečnog dohotka • To se koriguje tako što umesto dohotka koristimo logaritam dohotka • Varijansa logaritma dohotka invarijantna na promene prosečnog dohotka 124

Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Lorencova kriva • Lorencova kriva pokazuje procenat dohotka koji je primio određeni procenat stanovništva • Na x osi je predstavljen kumulativni procenat stanovništva koje je rangirano prema nivou dohotka • Na y osi predstavljen je kumulativni procenat dohotka koje je stanovništvo primilo • Lorencova kriva koja označava perfektnu jednakost je linija nagiba od 45 stepeni (y=x) – svako lice prima isti dohodak – kumulativni procenat dohotka je jednak kumulativnom procentu stanovništva 125

Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje • n procenata stanovništva prima n procenata ukupnog dohotka (na primer, 20% stanovništva s najnižim dohotkom prima 20% ukupnog dohotka) • Lorencova kriva se može koristiti za poređenje distibucija dohotka i za procenu relativnog stepena nejednakosti dohotka 126

Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Lorencove krive − (a) Lorencove krive A i B se ne seku; (b) Lorencove krive C i D se seku 127

Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje • Koja zemlja ima manju nejednakost dohotka? • Zemlja A ima manju nejednakost dohotka nego zemlja B • Najsiromašnijih P procenata stanovništva prima – a procenata ukupnog dohotka u zemlji A – b procenata ukupnog dohotka u zemlji B – a>b • Pošto se ove dve krive ne seku to važi za svaku tačku P 128

Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje • Koja zemlja ima manju nejednakost dohotka ako se Lorencove krive seku? • Koje tačke na Lorencovoj krivoj odgovaraju tačkama P 1 i P 2? • Tački P 1 odgovara – d 1 procenat ukupnog dohotka u zemlji D – c 1 procenat ukupnog dohotka u zemlji C • d 1 > c 1 – najsiromašnijih P 1 procenata stanovništva ima veći procenat ukupnog dohotka u zemlji D nego u zemlji C 129

Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje • Kakva je situacija na gornjem delu distribucije dohotka npr. u tački P 2 ? • c 2 > d 2 – najsiromašnijih P 2 procenata stanovništva prima veći procenat ukupnog dohotka u zemlji C nego u zemlji D • Poređenjem dve Lorencove krive koje se seku ne možemo doći do zaključka koja zemlja ima manju nejednakost dohotka – u jednom delu distribucije to je zemlja D, a u drugom delu zemlja C 130

Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje • Dve Lorencove krive koje se ne seku omogućuju nam poređenje nejednakosti dohotka između dve zemlje ili u dve vremenske tačke • Grafički prikaz nam ne omogućuje da kvantificiramo koliko je velika razlika između dve distribucije dohotka 131

Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Gini koeficijent • Koristi se za kvantitativno poređenje distribucije dohotka ili potrošnje dve zemlje ili dva perioda u jednoj zemlji • Srazmeran je površini između linije od 45 stepeni i Lorencove krive • Lorencova kriva koja je više udaljena od linije od 45 stepeni (y=x) označavaće veću nejednakost raspodele dohotka i veći Gini koeficijent 132

Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Izračunavanje Gini koeficijenta na osnovu distribucije dohotka domaćinstava u SAD-u, 2005. 133

Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje • Površina A koja odgovara Gini koeficijentu jednaka je 0, 5 (površina donjeg trougla koja je jednaka polovini površine kvadrata) manje površina H ispod Lorencove krive: A=0, 5−H • Površina H se može aproksimirati ako je podelimo na veliki broj trapezoida • Osnovica trapezoida Hi je Pi − Pi 1, odnosno fi (procenat frekvencije) • Kraća kateta trapezoida je zi 1, kumulativni procenat dohotka do dohodne grupe i− 1 • Duža kateta je zi • Površina trapezoida je proizvod osnovice i polovine sume kateta: Hi= fi(zi 1+ zi)/2 134

Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje • Površina ispod Lorencove krive može se izraziti na sledeći način: • za t grupa dohotka, gde je z 0 jednako 0 • Površina A se onda može izraziti kao: 135

Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje • Gini koeficijent G se izvodi odabirom konstante s kojom treba pomnožiti A da bi vrednost G bila u intervalu od 0 do 1 • U slučaju perfektne jednakosti dohotka – površina A je jednaka 0 • U slučaju drugog ekstrema, potpune nejednakosti, Lorencova kriva se može opisati donjom x osom i desnom vertikalnom osom kvadrata – A je jednako 0, 5 136

Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje • Da bismo standardizovali G u intervalu od 0 do 1 A je potrebno pomnožiti sa 2: G=2 A • G je onda jednako: • U slučaju perfektne jednakosti Gini koeficijent (G) će iznositi 0 • U slučaju perfektne nejednakosti iznosiće 1 • Važna karakteristika Gini koeficijenta: više je osetljiv na promene u sredini distribucije dohotka nego na promene na donjoj i gornjoj distribuciji dohotka 137

Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje • Gini koeficijent je opao sa 32, 9 u 2006. na 31, 2 u 2009. godini, ali je potom porastao na 33 u 2010. • U 2012. na osnovu Ankete o prihodima i uslovima života Gini iznosi 38 • U EU 27 stabilne vrednosti Gini koeficijenta i niže nego u Srbiji 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 35, 4 34, 1 32, 1 31, 2 33, 0 Gini koeficijent za EU 27 30, 2 30, 6 30, 8 30, 4 30, 5 Kretanje Gini koeficijenta u Srbiji i EU 27 Gini koeficijent za Srbiju Izvor: Vlada Republike Srbije, Praćenje socijalne uključenosti u Srbiji, pregled i stanje socijalne uključenosti u Srbiji na osnovu praćenja evropskih i nacioalnih pokazatelja 2006 2012. APD i baza podataka Eurostat. 138

Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Gini koeficijent i kvantilni odnos u Srbiji i EU 28, 2012 -2014. 2012. 2013. 2014. Gini koeficijent za Srbiju 38, 0 38, 7 38, 2 Gini koeficijent za EU 28 30, 4 30, 5 30, 9 Kvantilni odnos C 80/C 20 8, 6 9, 8 9, 0 Izvor: RZS, (2015), Ankete o prihodima i uslovima života, Saopštenje broj 84. i baza podataka Eurostat 139

Statistika blagostanja/životnog standarda Nejednakost dohotka i potrošnje Gini koeficijent Izvor: Matković, G. , Krstić, G. i B. Mijatović, (2015), Srbija, prihodi i uslovi života 2013, RZS 140