PIJAEOVA TEORIJA RAZVOJA MORALNOG MILJENJA Dva stadijuma moralnog

PIJAŽEOVA TEORIJA RAZVOJA MORALNOG MIŠLJENJA

Dva stadijuma moralnog mišljenja Pijaže je otkrio sistem od dva široka stadijuma moralnog mišljenja – 1. stadijum moralne heteronomije (Moralni realizam, Objektivna odgovornost), i 2. stadijum moralne autonomije

Moralni realizam (do 7, 8 godine ) Moralni realizam odgovara nominalnom realizmu 1. To je moralnost autoriteta i dužnosti – biti dobar, znači biti poslušan, a ispravno je ono što autoritet naređuje. Dobar postupak je svaki postupak u kome se ogleda poslušnost prema pravilima ili odrasloj osobi, bez obzira šta ona naređuje, zapoveda.

Moralni realizam 2. Treba da se poštuje slovo, a ne duh zakona. Ø ne razlikuje moralna pravila od fizičkih zakona, Ø društvene dužnosti i pravila su jednom zauvek data, nepromenljiva, i nameću se bez obzira na okolnosti u kojima se osoba nalazi Ø a ne kao instrumente čovekovih ciljeva i vrednosti, Ø naglasak na kažnjavanju, a posebno Ø na okajavajućem kažnjavanju koje zahteva da prekršilac pati zbog svog rđavog dela i da ga tako okaje. Ø što je kažnjavanje strožije, to je pravičnije.

Kazna ispaštanja Ima arbitrarni karakter - ne postoji odnos između sadržine akta prestupa i prirodne kazne. Pr: Kada dete slaže svejedno je da li će se na njega primeniti telesna kazna ili će se uzeti igračka, ili će mu se zadati da obavlja neko dosadni školski zadatak. Jedino važna stvar je to da se drži odgovarajuća mera između veličine kazne i težine prestupa.

Moralni realizma – Moralnost prinude 3. Objektivno shvatanje odgovornosti. Dete prilikom procenjivanja nekog postupka vodi računa samo o njegovim fizičkim posledicama, a ne o namerama izvršioca. S obzirom da je dete realista u svakoj oblasti mišljenja, prirodno je da će u moralnoj oblasti stavljati veći naglasak na spoljašnji očevidni element nego na skriveni motiv.

Laganje Na primer: laganje se više ne određuje kao tvrdnja koja se ne slaže sa činjenicama, već svako namerno, pogrešno tvrđenje. Ako neko kaže da je video psa velikog kao krava, i ako neko kaže da je dobio dobru ocenu u školi?

PRIRODA KAZNE 1. 2. 3. Da prozor nekoliko dana ne popravi (i pošto je zima dečak se neće moći nekoliko dana igrati u svojoj sobi) Da traži od sina da plati prozor pošto ga je on razbio Da mu ne dozvoli da igra sa svojim igračkama nekoliko dana. 1. Koja je od ove tri kazne najpravednija? Zašto mislite da je ta kazna najpravednija? __________________________ 2. Koja je od ove tri kazne najmanje pravedna? Zašto mislite da je ta kazna najmanje pravedna? Zašto? __________________________ 3. Koju od ovih kazni će dete najviše mrzeti? Zašto ? _________________________

Autonomna moralnost – javlja se oko 10. godine- Poslušnost biva zamenjena osećanjem pravde, i razlikovanjem zlog i rđavog Pravila više nisu nepromenljivi, sveti apsoluti koji vode poreklo od autoriteta, i koji su spolja nametnuti. Pravilo se sada shvata kao posledica obostranog pristanka i koje morate poštovati ako želite da budete lojalni. Možete ih menjati pod uslovom da pridobijete opšte mnjenje na svoju stranu. Sada se više vodi računa o motivima (objektivna odgovornost ustupa mesto subjektivnoj).

Kazna reciprociteta je obavezno motivisana - prestup i kazna imaju veze i u pogledu sadržine i u pogledu prirode. Jednostavna recipročnost – kazna kojom se detetu čini tačno ono što je ono uradilo. Na primer, slomi mu se igračka. (ova kazna postaje iritirajuća i apsurdna kad znači samo to da treba vratiti zlo za zlo).

→U dokumentu Kontrola ponasanja zasnovana na restituciji, proučiti kako je Pijažeova ideja kazne reciprociteta dalje razvijana