IV Organizovanje velikih poslovnih sistema Modeli organizovanja velikih

IV Organizovanje velikih poslovnih sistema

Modeli organizovanja velikih poslovnih sistema 1. 2. 3. Korporacija Holding a) Čist b) Mešoviti Koncern

Korporacija § Korporacija se uglavnom koristi kao organizacioni model velikih preduzeća n Osnovne karakteristike korporacije: korporacija je akcionarsko društvo Ø korporacija predstavlja jedinstvenu celinu u poslovnom i vlasničkom pogledu Ø korporacija je obračunska jedinica sa društvom Ø

Korporacija Prednosti korporacije se ogledaju u sledećem: n Vlasnici akcija korporacije odgovorni su za njeno poslovanje samo u visini vrednosti akcija. Korporacija kao pravni subjekt odgovara za celokupno poslovanje. n Laka prenosivost vlasništva u korporaciji. Vlasnici akcija mogu u celini ili u određenom delu da prodaju akcije u visini cene koju mogu da ostvare. n Korporacija omogućava prikupljanje ogromnih finansijskih sredstava od raznih posednika (uključujući i sitne štediše) za velike finansijske poduhvate kao što su izgradnja železnica, auto puteva i dr. To se obezbeđuje emitovanjem i puštanjem u prodaju akcija po ceni koja je pristupačna i onima koji raspolažu manjim kapitalom. Na taj način korporacije postaju finansijski moćne, sa velikim brojem akcionara.

Holding n Holding je složeni model organizovanja velikih poslovnih sistema (Železnica, PTT u dr. ) koji u svom sastavu ima više preduzeća, od kojih je jedno matično ili upravljačko preduzeće ili društvo, a ostala su zavisna ili kontrolisana preduzeća. n Matično preduzeće se još naziva mati, a zavisna kćeri, unuci, praunuci u zavisnosti od razgranavanja holdinga. n Za razliku od korporacije holding nije jedinstvena poslovna celina, već su sve članice – preduzeća autonomna u svom poslovanju. n Ona vode samostalno svoju poslovnu politiku i imaju status pravnog lica. n Holding je jedinstven u vlasničkom smislu. n Matično preduzeće ima svoj kapital (u osnovnoj glavnici) u svim zavisnim (supsidijarnim) preduzećima koji se obično kreće od 51 do 100% ukupne vrednosti glavnice zavisnih preduzeća.

Holding n Holding može nastati na više načina. n Prvi način je uključivanje u holding samostalnih preduzeća integrisanjem ili pripajanjem. Najčešći slučaj je kada ova preduzeća dođu u težak materijalni položaj pa ih jaka preduzeća progutaju. n Drugi način nastanka holdinga je putem osnivanja novih preduzeća i treći način, hol dinzi mogu nastati deobom imovine preduzeća na dva ili više preduzeća ili na drugi način. n Preduzeća koja se uključuju u holding gube svoju upravljačku samostal nost i postaju zavisna preduzeća. Međutim, u poslovnom smislu ona su sa mostalna i imaju status pravnog lica. To znači da ona neposredno stupaju u pravni i poslovni promet. n Holding deluje: kao preduzeće; kao grupa preduzeća

Holding n Razlikuju se dve vrste holdinga: n Čist holding je holding koji se bavi isključivo upravljačkom delatnošću tj. osnivanjem, finansiranjem i upravljanjem preduzećima. On nema drugih de latnosti tj. ne vrši ni proizvodnju, ni prodaju proizvoda ili usluga, ne obavlja ni druge operativne poslove uključujući i zajedničke poslove za više preduzeća, već to obavlja svako preduzeće za sebe. n Mešoviti holdinzi za razliku od čistih holdinga pored upravljačkih poslova (osnivanje, finansiranje i upravljanje preduzećima) obavljaju proizvodne, trgovinske ili uslužne delatnosti kao i određene zajedničke poslove za više zavis nih preduzeća u svom sastavu, kao na primer istraživačko razvojne poslove, marketing poslove, kadrovske poslove i dr.

Koncern n Koncern je najrasprostranjeniji oblik monopola. n To je organizacioni model u koji se organizuju preduzeća koja posluju u različitim granama proizvodnje i delatnosti, a koja zadržavaju pravnu samostalnost. n Koncern osniva tzv. filijale preduzeća bilo učešćem u njima, bilo indirektno, čime se stvaraju zavisna i kontrolisana preduzeća. n Pri tome finansiranje predstavlja osnovno sredstvo kontrole, dok je formiranje poslovne politike i ostvarivanje kontrole koncentrisano (locirano) u holding preduzećima (društvima).

Jeste Koncern HEMOFARM Koncern: Proizvodnja lekova n Proizvodnja medicinskih materijala (HEMOFARM i njegovo zavisno preduzeće Hemomed od 1982. g. ) n Proizvodnja parafarmaceutskih proizvoda n Proizvodnja kozmetike n Proizvodnja veterinarskih preparata i sredstava za zaštitu bilja (HEMOFARM ova kćerka firma HEMOVET ) n Proizvodnja ambalaže n Program poslovne galanterije n

Nije Koncern n Profil firme: Koncern n Adresa: Maksima Marinkovica 23 Mesto: Kosjeric Telefon: 063/652 733 Fax: 031/883 557 Web sajt: Opis delatnosti Trgovina gradjevinskim materijalom na veliko I malo uglavnom cementom, obojenim metalima, uglavnom bakrom, export import, prevoz robe u drumskom saobracaju. n

Profitna decentralizacija velikih poslovnih sistema 1. Dekomponovanju preduzeća na odgovarajući broj poslovno– zaokruženih celina radi povećanja efikasnost sopstvenog poslovanja i ostvarivanje sopstvenog profita, a time i profita čitavog preduzaća. § Dekomponovanje preduzeća vrši se po proizvodnim delatnostima, familijama proizvoda, odnosno usluga, linijama proizvodnje, itd. § Najveću samostalnost i autonomiju u poslovanju dobijaju one poslovne jedinice koje obuhvataju proizvodne delatnosti ili grupe proizvoda (usluga) i koje su u strukturi organizacije organizovane kao divizioni. § Profitna decentralizacija se vrši uglavnom iz sledećih razloga: Ø radi omogućavanja i podsticanja preduzetništva i preduzetničke inicijative Ø radi prenošenja odgovornosti za ostvareni profit

Profitna decentralizacija velikih poslovnih sistema 1. Profitni centri 2. Strategijske poslovne jedinice 3. Troškovni centri 4. Centri prihoda 5. Investicioni centri

Profitni centri n Profitni centri su najčešći organizacioni model u decentralizovanim preduzećima. n Divizioni su obično organizovani kao profitni centri. n Decentralizacija preduzeća na profitne centre vrši se tako što se preduzeće dekomponuje na delove ili segmente poslovanja čiji se rezultat rada može posebno planirati, pratiti i utvrđivati u vidu profita. n Profit se planira posebno za svaki profitni centar i to kako za poslovnu godinu u celini, tako i za određene vremenske intervale (tri meseca, šest meseci, devet meseci). n Prema ostvarenom profitu meri se uspešnost svakog profitnog centra, a posebno njihovih menadžera.

Strategijske poslovne jedinice n Strategijske poslovne jedinice su u primeni poslednjih decenija, a sastavni su deo organizacione strukture velikih korporacija u razvijenim zemljama. n Nastale su kao rezultat razvoja strateškog menadžmenta, odnosno kada se u velikim preduzećima uvidelo da je neophodno da se strategija i strateški planovi u njima definišu na dva nivoa da bi se obezbedilo njihovo uspešno poslovanje i razvoj u promenljivom okruženju. n Prema tome, prvi nivo čini nivo preduzeća, odnosno njegovo poslovanje u celini, a drugi nivo je poslovanje po pojedinim delatnostima organizovanim u divizione.

Troškovni centri n n n n Ovi centri se organizuju u delovima preduzeća u kojima se mogu posebno planirati, pratiti i utvrđivati troškovi poslovanja. Delovi u kojima se organizuju troškovni centri su znatno uži od delova u kojima se organizuju profitni centri. Troškovni centri se organizuju i u okviru profitnih centara. Cilj organizovanja troškovnih centara je smanjenje troškova u poslovanju preduzeća, za razliku od profitnih centara čiji je cilj ostvarivanje profita. Troškovni centri mogu da se podele na troškovne centre u proizvodnoj delatnosti preduzeća (tehnički troškovni centri), gde se mogu veoma pouzdano utvrditi troškovi kao na primer troškovi materijala, troškovi direktnog rada, itd. Drugu grupu troškovnih centara koji se još nazivaju diskrecioni troškovni centri čine centri organizovani u ostalim funkcijama preduzeća (kadrovi, finansije, istraživanje i razvoj i dr. ), gde se troškovi ne mogu realno utvrditi. U ovim centrima troškovi se planiraju na nivo prošlogodišnjih ili uvećani ili smanjeni za određeni procenat prošlogodišnjih troškova. Tako definisani troškovi predstavljaju budžet centra za tu godinu, koji se ne sme prekoračiti.

Centri prihoda n Centri prihoda se organizuju samo u prodajnoj delatnosti i u prodajnim jedinicama preduzeća. n Za centre prihoda utvrđuje se prihod, odnosno realizacija koju treba da ostvare u toku godine. Taj prihod je istovremeno i norma učinka njihovih menadžera, a koja koristi se za ocenu njihovog rada i za nagrađivanje. n U zavisnosti od veličine preduzeća može se organizovati jedan ili više centara prihoda. n Pored planiranog prihoda za ove centre se utvrđuje budžet koji sačinjavaju planirani troškovi za plate, putovanja, reprezentaciju i dr. ali bez troškova realizovane usluge.

Investicioni centri n U cilju boljeg korišćenja raspoloživih resursa organizuju se investicioni centri. n Oni se razlikuju od profitnih centara jer se njihov rezultat meri i iskazuje u vidu prinosa na investicije, odnosno uloženi kapital, za razliku od profitnih cen tara čiji je rezultat profit. n Centri investicija su poslovne jedinice novijeg datuma, a organizuju se u cilju zaštite interesa akcionara.