FUNKCIONALNI MENADMENTI 1 TEHNIKI PROIZVODNI MENADMENT proizvodnja je

FUNKCIONALNI MENADŽMENTI 1. TEHNIČKI (PROIZVODNI) MENADŽMENT – proizvodnja je aktivnost na izradi fizičkog predmeta pomoću ljudi, opreme i materijala, – širi aspekt proizvodnje obuhvata i pružanje usluga, – tehnički menadžment obuhvata proces planiranja, organizovanja, vođenja, koordinisanja i kontrole proizvodne funkcije, – u suštini upravljanje proizvodnjom je donošenje odluka kojima se osigurava pravovremena, kvalitetna i jeftina izrada određenih proizvoda ili pružanje usluga.

1. 1. Vrste proizvodnje A) Pojedinačna proizvodnja, (poznati kupac) § orijentisana na P. malih količina ili unikatnih P. po narudžbini, § radi za poznatog kupca po pravilu bez zaliha, § velika količina živog rada u vrednosti proizvoda i kvalifikovana radna snaga, § brodovi, st. zgrade, mostovi i sl. ili u zanatskoj proizvodnji konfekcije, § problem kontrole koja se odvija putem nadzora, B) Masovna proizvodnja, (nepoznati kupac) § P. jednog proizvoda ili sličnih proizvoda u velikim količinama, § ona je kontinuirana što zahteva uslove za stalnu proizvodnju, § zastupljena od papira do automobila, radno ekstenzivna delatnost, § za potrebne su zalihe, MARKETING koncept, § postaje prošlost C) Serijska proizvodnja § vid proizvodnje koja se svrstava između pojedinačne i masovne proizvodnje, § ovde se proizvodi izrađuju u određenom broju tj. seriji, § pojedinačna serija u jednoj seriji veća količina istih ili sličnih P. § problem: veličina serije, vreme P. i potrebni nivo zaliha.

Bez obzira na različitu problematiku upravljanja u različitim vidovima proizvodnje, upravljnje se svodi na tri osnovna pitanja: • planiranje proizvodnje, • upravljanje procesom proizvodnje, • kontrolu procesa proizvodnje. Sva tri pitanja predstavljaju različite strane istog problema, zbog čega se moraju posmatrati jedinstveno.

1. 2. Planiranje proizvodnje Ø svodi se na dva osnovna problema: a) procenu platežno sposobne tražnje, • kod pojedinačne proizvodnje nije potrebna procena tržišta, • kod masovne proizvodnje je potrebno je istraživanje tržišta i marketinška procena tražnje, • tek se na osnovu te procene pristupa planiranju proizvodnje, • procena sve više ustupa mesto proizvodnji po čvrstim narudžbinama.

b) izradu odgovarajućeg plana proizvodnje koji zadovoljava zahteve tržišta i rešava problem upošljavanja kapaciteta i resursa kompanije. • plan P. ne obuhvata neki neizvesni već konkretni period (obično godinu dana), • P. u savremenom M. se orijentiše na: a) vremenski plan, kada će se raditi i kada će biti P. završena, § plan za: godinu, mesec, dekadu, sedmicu, dan, smenu. § preciznost obrnuto srazmerna dužinom planiranja, § „Tojota“ proizvede auto za prosečno 48 sati, b) plan opterećenja, njime se obezbeđuje se ravnomerno opterećenje P. kapaciteta, § dva ekstremna slučaja: rast tražnje i pad tražnje određenih proizvoda.

1. 3. Upravljanje procesom proizvodnje Dobija značaj u savremenom M. jer se: • demokratizuje se radno mesto, nema „tutorisanja“ nad radnicima, • smanjuje se hijerarhijska piramida i uvodi plitka organizaciona struktura, jedan M. upravlja velikim brojem ljudi, • radnicima se omogućuje da sami donose odluke u vezi procesa P. , stvaraju timove za rešavanje problema, uvode inovacije i racionalizacije, • prilikom donošenja odluka o proizvodnji traži se mišljenje radnika, • sve više se stvaraju proizvodni sistemi koji rade male serije po cenama masovne i velikoserijske proizvodnje.

Upravljanje procesom proizvodnje podrazumeva nekoliko zadataka: • definisanje tehničko-tehnološke strane proizvodnje (vrsta mašina za proizvodnju), • upravljanje materijalima (način i dinamika dopremanja materijala), • studija rada (metode rada, vremenskih standarda i merenje fiz. ob. P. ), • kontrola proizvodnje (redosled u tehn. -tehnološkom procesu), • kontrola zaliha (održavanje zaliha na optimalnom nivou), • kontrola kvaliteta, • održavanje i remont i popravka sredstava za rad, • uvođenje i primena stimulativnih mera, • uspostavljanje evidencije o broju ljudi, inovacijama, održavanju sredstava, • primena mera HTZ, • obezbeđenje životnih i radnih uslova.

1. 3. 1. Proizvodna filozofija u „Tojota sistemu“ • „Tojota sistem“ je deo japanskog privrednog čuda, • razlog su brojne inovacije koje su primenjene u upravljanju proizvodnjom, • Tojota sinonim za eliminisanje svega nepotrebnog, • rad po principu „just in time“, • uloga srednjeg (operativnog) i nižeg menadžmenta u proizvodnji.

Menadžment proizvodnje „Tojote“ Značajnu ulogu u proizvodnji „Tojote“ ima srednji, ali i niži menadžerski nivo. a) Srednji menadžeri • ljudi tridesetih godina koji rade u Tojoti 10 g. i imaju zvanja „bučo“ i „kačo“, • „bučo“ i „kačo“ maju za zadatak da razrade viziju poslovanja „Tojote“ koju daje top menadžment, • bučo i kačo primaju predloge, planove i inovacije sa nižeg nivoa, detaljno ih proučavaju i šalju na odobravanje top M. , • zbog navedene prakse srednji M. je temelj uspešnosti Tojote, • održavanje mladalačkog duha i tela i da iskazuju svoje liderske sposobnosti.

b) Niži menadžerski nivo (taktički M. ) • menadžerski nivo predstavljaju supervizori ili poslovođe pod različitim nazivima: „šunin“, „šukačo“, „hančo“ i „kakaričo“, • nadzornici (supervizori) su dipl. ing. do trideset godina sa 5 g. radnog iskustva, • neposredno upravlajju proizvodnjom, odnosno izvršavaju plan proizvodnje, • neposredno kontrolišu 12 -15 ljudi, • odgovorni za radnu disciplinu u pogonu: ubeđivanje, objašnjavanje i zajednički rad, nikada SANKCIJE koje su eliminisane iz M. prakse „Tojote“, • zaduženi za prikupljanje ideja i predloga od neposrednih izvršilaca, • moraju da imaju sposobnost da obuče, motivišu i razumeju izvršioce.

Praksa i pravila upravljanja procesom proizvodnje u „Tojoti“ • Praksa i pravila odudaraju od proizvodne prakse zapada, • Šigeo Šingo, konsultant svetskog glasa, (tri vrste Ing. ) Pravilo br. 1: Masovna proizvodnja nije opravdana, Pravilo br. 2: Vreme pripreme treba da iznosi nula minuta i sekundi, Pravilo br. 3: Prizvodnja bez skladišta, Pravilo br. 4: Nagara sistem je pravilo u „Tojoti“, (raditi više aktivnosti odjednom) Pravilo br. 5: Mehanizovanost ručnog rada se preispituje, Pravilo br. 6: Dosledno sprovođenje principa „just in time“, Pravilo br. 7: Granice u procesu proizvodnje se moraju izbrisati, Pravilo br. 8: Kan-ban sistem, (dnevna kartica porudžbina gotovih proizvoda koji su registrovani na zahev kupca)

Pravilo br. 9: U „Tojota“ sistemu nema mesta za rečenicu: “Ovde se ne može ništa uraditi“ Pravilo br. 10: U proizvodnji i uopšte u kompaniji radi se samo ono što se mora uraditi, Pravilo br 11: Unutrašnji transport u kompaniji treba mehanizovati. Time se ne racionalizuje transport već rad u transportu. Pravilo br. 12: Štedeti na osoblju, a ne na radu. Pravilo br 13: Svaki novi radnik za tri dana mora biti sposoban za samostalan rad. Pravilo br. 14: Svaki radnik mora da poznaje svoj posao, ali i posao radnika ispred i iza sebe u proizvodnoj liniji. Pravilo br. 15: U proizvodnji je mnogo važnije da „se cedi znanje“ nego da se „cedi znoj“

Praksa i pravila kontrole proizvodnje u „Tojoti“ • u fukciji je proizvodnje, ništa se ne kontroliše radi kontrole već radi efikasnosti poslovanja, • cilj utvrditi dobre, a eliminisati loše stvari u kompaniji: Pravilo br. 1: “Tojota“ u svojoj poslovnoj filozofiji naglašava sintagmu nekoliko nula: nulte zalihe, nulto vreme priprema, nulti škart, nulto vreme rasipanja, itd. Pravilo br. 2: Kontrola kvaliteta u svakoj fazi, Pravilo br. 3: Kontrola i stalno sniženje troškova, Pravilo br. 4: „Poka Joka“ (Rosa Joka) kontrola (kontrola svake faze P. putem elektonike).

Pravila koja se primenjuju u Volvou: • jedan od najorganizovanijih sistema u svetu, • ima oko 5. 000 poslovnih jedinica u celom svetu, • tri zabrane: pušenja, mob. telefona i snimanja. Pravilo br. 1: U Volvou, sve počinje od kupca, Pravilo br. 2: U Volvou se proizvodi, ali u isto vreme i analizira i istražuje, Pravilo br. 3: U Volvou se pojedinačna proizvodnja odvija po principima masovne proizvodnje, Pravilo br. 4: Visok nivo robotizacije i kompjuterizacije, Pravilo br. 5: Upravljanju zalihama poklanja se pažnja, Pravilo br. 6: U Volvou postoji visok stepen socijalizacije, Pravilo br. 7: Totalna kontrola obezbeđuje potpuni kvalitet, Pravilo br. 8: Troškovi su najvažniji za menadžment, Pravilo br. 9: Upavljanju vremenom poklanja se posebna pažnja, Pravilo br. 10: Ostala pravila koja se primenjuju u Volvou.

2. MENADŽMENT NABAVKI • • • N. je ekonomska nužnost koja postoji u svakoj organizaciji, nijedna organizacija ne može opstati ako ne nabavlja robu iz okruženja, za prenos mat. dobara, odnosno usluga od proizvođača do trgovine potreban je prostor i vreme, shodno tome, transfer od prodavca do kupca, kao i druge aktivnosti u vezi nabavketreba regulisati dokumentima, (narudžbenica, atesti, zaključnice, ugovori), skup poslova koji se odnose na snabdevanje organizacije sirovinama, materijalomi opremom, priborom i alatima spada u menadžment nabavki.

2. 1. Tehnologija nabavki: • ima svoju taktiku uslovljenu vrstama nabavki (redovna, modifikovana, novi proizvodi), ali brojnim unutrašnjim i spoljnim faktorima, • bez obzira na različite probleme i nabavke različitih proizvoda nabavni M. obavlja nabavku po sledećoj globalnoj tehnologiji: qplaniranje nabavki, qizbor dobavljača, qizvršenje nabavki. • svaki M. treba da nađe način i tehnologiju nabavki koja mu najviše odgovara sa stanovišta tehnologije i ekonomije nabavke.

a) • • • Planiranje nabavki osnovni instrument planiranja nabavki, složenost zavisi od asortimana proizvoda koji se nabavljaju, planom N. se precizira šta, koliko, kada, od koga i po kojoj ceni nabaviti, plan N. radi sektor zadužen za snabdevanje, na osnovu zahteva za nabavku tehničkog M. , zahtev treba da bude po robnim grupama: v za nabavku sirovina i materijala, v za nabavku rezervnih delova, v za nabavku sredstava za rad, mašina i uređaja, v za nabavku intelektualnih usluga. informacioni sistem koji povezuje nabavku i zalihe, da se ne nabavlja roba koja je na lageru.

b) • • • Izbor dobavljača aktivnost koja sledi nakon definisanja plana nabavki, za izbor dobavljača moguća su dva pristupa: Ø Tržišni, polazi od parcijalnih interesa kupca i prodavca, polazi od sintagme MINIMAKS tako da su ineresi često i antagonistički, što - povećava troškove N. Ø Kolaborativni, (saradnja) jeste zajedničko partnersko privređivanje, težište je na uspostavljanju međusobne saradnje, ispomaganju, harmoniji i razumevanju-snižava troškove N. Savremeni M. u izboru dobavljača daje prednost kolaborativnom pristupu.

c) • • • Izvršenje nabavki brojne dileme iz oblasti organizacije nabavke, a dve su ključne: Ø da li direktna ili indirektna (posredna) nabavka, Ø da li nabavku treba vršiti centralizovano ili decentralizovano. pod direktnom nabavkom podrazumevamo sučeljavanje kupca i prodavca bez posrednika, opravdana kod nabavke sredstava za rad, opreme, ovde je posredovanje suvišno jer kupac i prodavac završavaju poslove isporukom, posredna nabavka podrazumeva unošenje jedne karike posrednika (trgovina na veliko) između proizvođača i potrošača, ređa kupovina poboljšava ekonomiju nabavki (smanjuju se transportni troškovi, troškovi nabavljača, administracije i smanjuju zalihe), pri donošenju odluke o posrednoj i neposrednoj nabavci mora tražiti ekonomska računica za svaki konkretan slučaj.

2. 2. Novi izazovi u nabavci • upravljanje nabavkom uvek zavisi od upravljanja kompanijom kao celinom jer, po kibernetskim pravilima, deo uvek nosi karakteristike celine, • u modernom M. nabavni sektor je pred posebnim izazovima, zbog: Ø promenljivosti potreba, brzina promena, kraći životni vek proizvoda, česte promene dizajna, Ø proizvodnje po narudžbini, priozvodnja počinje nakon naručivanja proizvoda, moraju se brzo navaviti potrebni resursi, Ø visokog kvaliteta, potreban je standardno vrhunski kvalitet, Ø proizvodnja sve više ustupa mesto uslugama, nabavni menadžment se orijentiše uglavnom na usluge, odnosno sekundarni i tercijarni sektor, Ø nabavke znanja, ideja i informacija, pamet i znanje će biti sve više na ceni i postajaće predmet nabavki.