AKTUARSKI KONTROLNI CIKLUS U IVOTNOM OSIGURANJU Osiguranje ivota

AKTUARSKI KONTROLNI CIKLUS U ŽIVOTNOM OSIGURANJU

Osiguranje života - udruživanje pojedinaca u zajednicu rizika kako bi na nju preneli svoje finansijske rizike u vezi smrti, doživljenja. . . Delatnost osiguravača sastoji se u pružanju usluge osiguranja za koju on ostvaruje određeni profit odnosno prinos na kapital.

• Osiguravajuća kompanija je izložena velikom broju rizika, od kojih je najvažniji rizik nelikvidnosti, odnosno nesolventnosti. • Da bi mogla uspešno da radi, osiguravajuća kompanija mora da upravlja rizicima. • Osnovna uloga aktuara je davanje preporuka menadzmentu kompanije za preduzimanje aktivnosti za dostizanje poslovnih ciljeva uzimajući u obzir sve rizike.

• Aktuarski kontrolni ciklus ne opisuje samo rad aktuara, već opisuje proces donošenja odluka u celini. • Sva lica koja učestvuju u procesu upravljanja osiguravajućom kompanijom učestvuju u realizaciji kontrolnog ciklusa u procesu svog svakodnevnog rada. Potrebno je da znaju svoje mesto i ulogu u kontrolnom ciklusu u celini da bi ispunili efikasno svoje zadatke u skladu sa postavljenim ciljevima.

• • • Aktuarski ciklus čine sledeće faze: 1. Makroekonomsko i tržišno okruženje, 2. Postavka problema, 3. Razrada rešenja, 4. Monitoring, 5. Profesionalizam

1. Makroekonomsko i tržišno okruženje • 4. 400 EUR BDP per capita, 385 EUR prosečna zarada • Pitanja koja aktuar treba da razmotri: – Klijenti : Koje potrebe može da zadovolji kompanija i kako se one menjaju tokom vremena? Koje postojeće i nove proizvode kompanija može da ponudi? – Kanali prodaje: Kako stupiti u kontakt sa potencijalnim klijentima i kako nagraditi prodavce? – Konkurencija: Ko su ključni konkurenti, koje proizvode i po kojoj ceni nude? – Regulacija: Koje su mogućnosti i ograničenja u zakonskoj regulativi? – Porezi: Da li postoje poreske olakšice za vlasnike polisa životnog osiguranja? – Ekonomija: Koje su ekonomske perspektive zemlje u kojoj kompanija posluje?

1. Makroekonomsko i tržišno okruženje • Bez odličnog poznavanja makroekonomskog i tržišnog okruženja, kompanija ne može imati dobru strategiju po pitanju aktivnosti koje treba da preduzme da bi osvojila tržišnu poziciju. • Glavna pitanja su: – Koje proizvode ponuditi? – Kako ih prodavati? – Šta je dozvoljeno zakonodavstvom? – Koje mogućnosti poseduju konkurenti? • Ako kompanija ponudi potpuno novi proizvod, može da doživi uspeh ili neuspeh, i u zavisnosti od toga će imati ili neće imati uticaj na tržišno i makroekonomsko okruženje.

2. Postavka problema • Ova etapa kontrolnog ciklusa odnosi se na identifikaciju, ocenu i upravljanje postojećim rizicima. • Kompanija može imati veći broj strateških i taktičkih varijanti razvoja svog biznisa. • Prilikom izbora najpovoljnije varijante, ona razmatra odnos očekivanih prinosa i rizika koji su prisutni u svakoj varijanti. • Rizici treba da budu identifikovani i kvantifikovani da bi kompanija mogla da ih izbegne ili da njima upravlja. • Dati pristup je “donošenje odluka zasnovano na riziku”. • Kompanija stremi maksimizaciji prinosa na kapital, prihvatljivom nivou rizika. • Najznačajniji rizici proističu iz pretpostavki za obračun premija osiguranja (tablice smrtnosti, prinos na investicije i troškovi sprovođenja osiguranja).

2. Postavka problema • Prilikom donošenja odluka koje se odnose na dizajn proizvoda, rokove i tarife, za ponuđene proizvode, važan je odnos kompanije prema investicijama, underwriting-u, reosiguranju, raspodeli dobiti itd.

3. Razrada rešenja • Ova etapa počinje od osnovnih savremenih modela koji se koriste i načina njihovog prilagođavanja na konkretne probleme koji su pred kompanijom. • Zatim sledi razmatranje pretpostavki koje će biti korišćene u početnoj etapi za tekuće upravljanje. • Primenjene pretpostavke u modelu su veoma važne i neophodno je dobro poznavanje njihove osetljivosti. • Važan aspekt je kontrola rizika adekvatnosti modela, kao posledice odstupanja realnog iskustva od planiranog. Moguće su greške u izabranim parametrima modela, a takođe i slučajna odstupanja. • Menjajući ključne pretpostavke ili strukturu modela, kompanija može da istraži posledice na profit ili solventnost.

3. Razrada rešenja • Data faza kontrolnog ciklusa odnosi se i na: – Izučavanje potreba za rezervama i njihov obračun, – Najvažnije alternative investiranja i reosiguranja, • Ročna struktura izvora sredstava mora da odgovara strukturi obaveza, – Obračun solventnosti.

4. Monitoring • Veoma je važno da korišćeni modeli budu dinamički kako bi realno odražavali tekuće stanje. • Najvažniji deo monitoringa predstavlja identifikacija uzroka odstupanja od planiranih pokazatelja modela. • Proces monitoringa sprovodi se kroz preispitivanje pretpostavki, ponovne ocene parametara i adekvatnosti modela.

5. Profesionalizam • Veoma je važno kako aktuar obavlja svoj posao i izlaže preporuke menadzmentu koristeći znanje i iskustvo. • Aktuar treba da radi savesno i nezavisno od svojih ličnih interesa. • Treba da se nametne osiguravaču svojim znanjem i stručnošću da bi imali poverenja u njegove preporuke.

• 3. Monitoring - identifikacija uzroka odstupanja ostvarenih od planiranih pokazatelja, provera pretpostavki i rešenja.