ZAGAIVANJE ZEMLJITA 1 Pod zemljitem se podrazumeva povrinski

ZAGAĐIVANJE ZEMLJIŠTA 1

Pod zemljištem se podrazumeva površinski slojzemljine kore. Nastalo je od matičnog supstrata iz litosfere pedogenetskim procesima, delovanjemklime, vode i živih organizama. Zemljište je obnovljivo bogatstvo koje se razumnim korištenjem ne uništava već obnavlja. Iako se zemljiše ubraja u obnovljene resurse čovek svojom aktivnošću sve više ugrožava zemljišni fond, pri čemu pored zagađivanja poseban problem predstavlja trajno uništavanje obradivh površina erozijom. 2

Zemljište je polifazni sistem sastavljen od: - ČVRSTE FAZE - TEČNE FAZE - GASOVITE FAZE Čvrsta faza Od ukupne zapremine zemljišta na čvrstu fazu otpada 50%. Najveći deo čvrste faze otpada na neorganski mineralni deo oko 90% a 5 --10% organsku materiju. Mineralni deo zemljišša potiče iz litosvere. Od svih elemenata PSE u litosveri je najzastupljeniji silicijum (46, 46%). Veoma važan sastojak čvrste faze su organske materije koje se mogu podeliti na: organske mateije I humusne materije. 3

Tečna faza Tečnu fazu zemljišta čini zemljišni rastvor. Ova faza predstavlja izvor vode i hranjivih materija za biljke. . Visokom koncentracijom zemljiššnog rastvora odlikuju se posebno zaslanjena zemljišta. Zemljišni rastvor sadrži mineralne i organske materije. Jedna od značajnih osobina zemljiššta je da ono obezbjeđuje biljke vodom. Voda u zemljište najvećim delom dospeva padavinama, uz prisustvo čoveka i navodnjavanjem. Gasovita faza Zemljište uvek sadrži izvesnu količinu vazduha. Sastav vazduha zemljišta značajno razlikuje od sastava atmosferskog vazduha. Odlikuje se većim sadržajem ugljen-dioksida i vodene pare, a manji sadržaj kiseonika. Zamena vazduha zemljišta sa onim iz atmosfere naziva se AERACIJA ili provetravanje. Na aeraciju zemljišta utiču: vetar, kolebanje temperature I padavine. 4

Zemljisteje osnovni deo svakog ekosistema. Sta je plodnost zemljista? To je sposobnost zemljista da biljke snabdeva vodom, mineralnim supstancama i naravno kiseonikom. Pored toga sto od osobina zemljista zavisi koliko ce biljke u procesu fotosinteze proizvesti organskih materija i sto se u njemu odvija razlaganje istih, ono sluzi i kao staniste mnogim zivim organizmima. Promene fizickih, hemijskih i bioloskih osobina zemljista dovode do smanjenja plodnosti i mogu uticati na funkcionisanje celog ekosistema. 5

To se moze pokazati na primeru lanca ishrane, kada neka jestiva biljka raste u zemljistu koje je zagadjeno npr. teskim metalima. Te biljke covek i zivotinje unose kao hranu u organizam, ne razmisljajuci gde je ta biljka rasla i pod kojim uslovima. Sve to moze ostaviti posledice u organizmu na krace ili duze vreme, zavisno od vrste zagadjenja. Teski metali najcesce dospevaju u zemljiste preko atmosfere. 6

Kada govorimo o potencijalnim izvorima i o načinu zagađenja zemljišta onda to zagađenje može dospeti putem : 1. Zagađenja iz vazduha, atmosfere – emisije iz tehnoloških procesa, emisije usled sagorevanja fosilnih goriva, stambenih zgrada, emisije usled izduvnih gasova automobila, emisije usled sagorevanja biomase, šuma i td. Zagađivači u obliku gasova, para, aerosola, prašine dospevaju na površinu zemlje spiranjem sa padavinama, a aerosoli i čestice direktno sedimentacijom. 2. Zagađenja iz otpadnih voda - otpadne vode iz tehnoloških procesa, otpadne vode iz domaćinstva, vode zagađene usled poljoprivredne delatnosti i td. Zagađivači prisutni u tekućoj i podzemnoj vodi zagađuju zemljišta sa kojima je ta voda u dodiru. 7

3. Zagađenja čvrstim otpadom iz privrede, domaćinstva i poljoprivrede što predstavlja jedan od najznačajnijih načina zagađenja. Kada zagađivači dospu u zemljište na bilo koji od navedenih načina, njihova dalja sudbina zavisi od niza fizičkih, hemijskih i bioloških faktora čiji se uticaji isprepliću. Vrlo je značajan oblik jedinjenja u kome se ovi zagađivači nalaze, zatim je tu i vrlo važan faktor osobine samog zemljišta (vegetacija, obrada zemljišta, klimatski uslovi i td). 8

Kada metali dospeju u zemljiste pocinje proces zakiseljavanja pri cemu dolazi do vece pokretljivosti jona metala, a samim tim i do njihovog akumuliranja u biljkama. Ako je , recimo, p. H <6, 5 u zemljistu se povecava pokretljivost kadmijuma, za p. H < 5, 5 povecava se pokretljivost kod nikla, mangana, kobalta i aluminijuma, a za p. H < 4 i kod olova i bakra. Bakar je neophodan za rast biljaka, ali je veoma stetan u povecanim koncentracijama. Olovo se talozi u ljudskim kostima, kadmijum moze biti kancerigen. Jedan od izvora zagadjivanja zemljista je i poljoprivreda. 9

Zemljiste se zagadjuje direktim unosenjem hemijskih sredstava. Pesticidi se ukljucuju u lanac ishrane i dolazi do njihovog nakupljanja u pojedinim tkivima. Prvo dolazi do nagomilavanja pesticida u biljkama i zastupljenost im je razlicita u razlicitim delovima biljaka, a to zavisi od vrste biljaka i pesticida. Kasnije, preko biljaka, ti pesticidi dospevaju do coveka. U industrijskim gradovima dolazi do pojave kiselih kisa sto dovodi do unistavanja zelenog pokrivaca, a i materijalnih dobara. Tesko je obnoviti zemljista koja su zagadjena kiselim kisama. Cesto se preko zagadjenog zemljista zagadjuju povrsinske i podzemne vode, sto je bio razlog za zatvaranje mnogih korisnih bunara. Narocito u poljoprivrednim regionima zbog povecanog koriscenja hemijskih sredstava. 10

Kada se zagade povrsinske vode lako dolazi do pomora akvaticnog sveta na tom mestu, a kod tekucih voda i nizvodno. A tu su i deponije. Dobro organizovana deponija zahteva ukljucivanje opstine i odvajanje vece kolicine novcanih sredstava. Preko deponije se pored zemljista zagadjuju i podzemne vode raznim organsikim i neorganskim jedinjenjima, procednim vodama itd. Dolazi i do zagadjivanja atmosfere raznim gasovitim jedinjenjima, kada dolazi i do sirenja neprijatnih mirisa. Kod divljih deponija je cesta pojava glodara koji su prenosioci raznih zaraza. 11

Mere zastite, ukratko, podrazumevaju smanjenje upotrebe zagadjujucih materija u poljoprivredi, dobro organizovanje deponija, zasadjivanje biljaka koje su u stanju da upijaju zagadjujuce materije, pa i otrovne. Na primer, ljubicica moze da zivi u zemljistu bogatim arsenom. I slicne druge akcije koje imaju za cilj ocuvanje zemljista. Za sve ovo je potrebna dobra volja drzave. 12