Uzorkovanje zemljita Uzimanje i priprema uzoraka zemljita za

Uzorkovanje zemljišta

Uzimanje i priprema uzoraka zemljišta za laboratorijska ispitivanja Jedan od najodgovornijih poslova u agrohemijskim istraživanjima (od njega zavisi rezultat analize i ispravnost zaključaka i mera koje se predlažu) U zavisnosti od cilja agrohemijskih istraživanja uzorke uzimamo iz: 1. 2. različitih genetičkih horizonata različitih slojeva zemljišta

Uzimanje i priprema uzoraka zemljišta za laboratorijska ispitivanja Srednji (prosečni) uzorci Uzimaju se samo iz homogenih zemljišta (isti tip, sličan mehanički sastav, predhodna obrada, đubrenje itd. ) Preporučuje se rekognosciranje terena

Uzimanje i priprema uzoraka zemljišta za laboratorijska ispitivanja Najvažnije stavke kod uzorkovanja zemljišta: veličina parcele dubina sa koje se uzimaju uzorci (oranice, livade i pašnjaci, višegodišnji zasadi) vreme prikupljanja uzoraka način i postupak uzimanja uzoraka priprema uzoraka

Uzimanje i priprema uzoraka zemljišta za laboratorijska ispitivanja Veličina parcele – zavisi od homogenosti terena i cilja agrohemijskih istraživanja (redovna primena đubriva – prosečan uzorak ako je parcela do 2 ha; u zavisnosti od homogenosti jedan uzorak može da reprezentuje 3 -5 ha, pa čak i 5 -10 ha ako se radi o tipskim homogenim i netretiranim zemljištima)

Uzimanje i priprema uzoraka zemljišta za laboratorijska ispitivanja Dubina – zavisi od načina iskorišćavanja zemljišta i od cilja agrohemijskih istraživanja za osnovna agrohemijska istraživanja kod oranica – do dubine oraničnog sloja kod livada i pašnjaka 0 -10 cm (nekad 10 -20 cm) kod višegodišnjih zasada (zbog dubine prodiranja korena) sa tri dubine: 0 -20, 20 -40, 40 -60 cm; ili sa dve dubine: 0 -30 i 30 -60 cm

Uzimanje i priprema uzoraka zemljišta za laboratorijska ispitivanja Vreme prikupljanja – zavisi od cilja agrohemijskih istraživanja i od stanja korišćenja zemljišta najpodesnije vreme je kada je zemljište slobodno, pre đubrenja za sledeći usev može se odstupiti od ovog pravila ali se mora voditi računa da zemljište predhodno nije đubreno najmanje 60 dana za vlažniji period tj. 60 -90 dana za sušni period godine

Uzimanje i priprema uzoraka zemljišta za laboratorijska ispitivanja Način i postupak uzimanja uzoraka – važno zbog reprezentativnosti i interpretacije mesta treba da budu pravilno, ravnomerno raspoređena po čitavoj unapred određenoj parceli raspored može biti dijagonalan ili šahovski

Uzimanje i priprema uzoraka zemljišta za laboratorijska ispitivanja Način i postupak uzimanja uzoraka kod dijagonalnog rasporeda mesta su raspoređena pravilno po dijagonalama parcela, ali su neravnomerno raspoređena po čitavoj površini kod šahovskog rasporeda ostvaruje se bolja reprezentativnost, preporučuje se za sistematsku kontrolu plodnosti

Uzimanje i priprema uzoraka zemljišta za laboratorijska ispitivanja Način i postupak uzimanja uzoraka – najšečće pomoću sondi, ređe pomoću ašova

Uzimanje i priprema uzoraka zemljišta za laboratorijska ispitivanja Priprema uzoraka za analizu – sušenje i usitnjavanje (kao i u pedološkim proučavanjima)

Određivanje potrebnih količina đubriva

Interpretacija rezultata hemijskih analiza zemljišta ima za cilj utvrđivanje potrebnih količina i vrsta đubriva (sistema đubrenja) neophodno je utvrditi zavisnost između rezultata analiza zemljišta i delovanja đubriva u određenim zemljišnim, klimatskim i proizvodnim uslovima pojedinih regiona vrši se kalibracija primenjene metode kroz mrežu kalibracionih, poljskih ogleda

Klasifikacija zemljišta prema rezultatima analize prvo se sistematizuju rezultati za svaki element plodnosti zemljišta pojedinačno grupisanje je dato za: reakciju zemljišta Ca. CO 3 humus K Mg mikroelemente i teške metale

Reakcija zemljišta važna je za tumačenje rezultata i pri upotrebi đubriva (pri izboru vrste) uslovljava tok transformacije đubriva i utiče na dinamiku pristupačnih oblika svih hraniva u zemljištu u kontroli plodnosti određuje se supstituciona kiselost (tj. p. H u KCl-u)

Reakcija zemljišta p. H u KCl Jako kisela < 4, 5 Kisela 4, 51 - 5, 50 Slabo kisela 5, 51 - 6, 50 Neutralna 6, 51 - 7, 20 Slabo alkalna 7, 20 - 8, 00 Alkalna > 8, 00

Kalcijum karbonat važan za primenu organskih i nekih mineralnih đubriva utiče na reakciju zemljišta (stvaranje određenih uslova za mineralizaciju organskih materija stajnjaka i zaoranih biljnih ostataka) prisustvo kreča uslovljava izbor odgovarajućih oblika hranljivih materija (kod fosfornih i mikrođubriva)

Kalcijum karbonat određivanje karbonata je bitno kod višegodišnjih zasada (pojava Fe-hloroze i inaktivacije mikroelemenata – Zn, Mn, Cu, B) Bezkarbonatno 0% Slabo karbonatno 0 – 5 % Srednje karbonatno 5 – 10 % Jako karbonatno > 10 %

Humus na osnovu sadržaja humusa sudi se o stanju opšte plodnosti može se predvideti potencijalna sposobnost zemljišta za snabdevanje biljaka lakopristupačnim azotom Sadržaj humusa u % Grupa Peskovita Ilovasta Glinovita Visok > 2, 5 > 4, 0 > 5, 0 Srednji 1, 0 – 2, 5 1, 5 – 4, 0 2, 0 – 5, 0 Nizak < 1, 0 < 1, 5 < 2, 0

Fosfor od posebnog značaja za primenu đubriva grupisanje zemljišta je vezano za korišćenu ekstrakcionu metodu i reakciju zemljišta Sadržaj P 2 O 5/mg/100 g v. s. zem. Obezbeđenost p. H > 6 p. H < 6 Vrlo niska < 8 < 6 (< 4) Niska 8 – 10 6 – 10 (4 – 8) Srednja 10 – 20 10 – 16 (8 – 14) Visoka 20 – 35 16 – 30 (14 – 28) Vrlo visoka > 35 > 30 (> 28)

Kalijum uzima se u obzir mehanički sastav i sadržaj humusa (izražena zavisnost vezana za pristupačnost kalijuma za biljke) granične vrednosti za zemljišta koja sadrže 5 % humusa (za svaki % iznad 5 %, granice se povećavaju za 1 mg K 2 O/100 g Sadržaj K 2 O/mg/100 g v. s. zem. Obezbeđenost Glinovita Ilovasta Peskovita Vrlo niska < 10 < 8 < 5 Niska 10 – 15 8 – 12 5 – 8 Srednja 15 – 24 12 – 20 8 – 12 Visoka 24 – 40 20 – 35 12 – 20 Vrlo visoka > 40 > 35 > 20

Kalcijum i magnezijum kod nas veoma malo korišćen mg/100 g v. s. zem. Obezbeđenost Ca Mg Niska < 100 < 6 Srednja 100 – 250 6 – 12 Visoka > 250 > 12 ove vrednosti se koriste za ilovasta i glinovita zemljišta, dok se za peskove i ilovaste peskove mogu smanjiti za oko 100, odnosno 50% za kulture koje imaju veće zahteve za magnezijumom (voće, vinova loza, povrće) granične vrednosti treba povećati za oko 100%

Mikroelementi grupisanje je veoma složeno! zavisi od više faktora (ekstrakciono sredstvo, p. H, humus i dr. ) daju se privremene (uslovne) granične vrednosti za određena ekstrakciona sredstva

Mikroelementi Obezbeđenost, mg/kg zem. (ppm) Element Ekstrakciono sredstvo Visoka Srednja Niska Mn 0, 1 N, H 2 SO 4 > 100 40 – 100 < 40 Co 1 N, HNO 3 > 3 1 – 3 < 1 Cu 1 N, HCl > 7 3 – 7 < 3 Mo (NH 4)2 C 2 O 4+H 2 C 2 O 4 > 0, 5 0, 05 – 0, 5 < 0, 05 B U vreloj vodi > 1 0, 3 – 1 < 0, 3 Zn 1 N, CH 3 COONH 4 > 4, 0 2 – 4 < 1 Fe 1 N, CH 3 COONH 4 2 – 32 0, 3 – 2, 0 < 0, 3

Teški metali prate se samo zbog zagađenja zemljišta i biljaka, a ne zbog njihove uloge u formiranju prinosa Metal M. D. K (mg/kg) Pb < 100 Cd < 2 Ni < 50 Cr < 100 Zn < 300 Cu < 100 Hg < 2 As < 20

Utvrđivanje potrebnih količina hraniva za đubrenje veći deo elemenata lakorastvorljivih đubriva putem različitih mehanizama vezuje se za čvrstu fazu zemljišta (A. K) dok samo delom ostaju u zemljišnom rastvoru većina jona pod uticajem različitih faktora nejednakom brzinom se oslobađa i ponovo prelazi u zemljišni rastvor odakle ih usvajaju biljke đubrenje nekim hranivima (fosforom i kalijumom) se vrši prvenstveno prema stanju snabdevenosti zemljišta i osobinama zemljišta koje utiču na njihovu dinamiku

Utvrđivanje potrebnih količina hraniva za đubrenje azot se drugačije ponaša u zemljištu nitratni oblik azota se malo vezuje za čvrstu fazu zemljišta, već ostaje u zemljišnom rastvoru i podložan je migraciji amonijačni azot privremeno se adsorbuje i postepenom oksidacijom prelazi u nitrate zbog ovoga se primena ovog hraniva razlikuje od primene fosfora i kalijuma

Utvrđivanje potrebnih količina hraniva za đubrenje dejstvo ovih đubriva je neposredno, i zbog toga se njihova primena prilagođava zahtevima biljaka i vremenskih uslovima primena P i K đubriva se prilagođava stanju i osobinama zemljišta utvrđivanje potrebnih količina hraniva (korišćenjem kontrole plodnosti zemljišta) mora posebno razmotriti za svaki element

Utvrđivanje potrebnih količina hraniva za đubrenje količina pojedinih hraniva koju treba uneti đubrenjem bazira se na ukupnom iznošenju biogenih elemenata planiranim prinosom, umanjenom za procenjene rezerve lakopristupačnih elemenata (utvrđenih kontrolom plodnosti)

Iznošenje hraniva prinosom količina hraniva koju usev usvoji tokom vegetacije sa jedinice površine (glavni i sporedni proizvodi)

Iznošenje hraniva prinosom množenjem brojne vrednosti sadržaja pojedinih hraniva u 100 kg prinosa sa planiranim dobija se njihova ukupna godišnja potreba obračun potreba za đubrenjem se dobija oduzimanjem zatečenih rezervi pojedinih hraniva od ukupno obračunatih hraniva

Doziranje pojedinih hraniva đubrenjem AZOT složen posao (niz činilaca uslovljava njegovu dinamiku i pristupačnost- sadržaj organske materije, vremenske prilike, hemijske, fizičke i biološke osobine zemljišta, predusev, đubrenje, itd. ) do sada su korišćenje okvirne doze azotnih đubriva

Doziranje pojedinih hraniva đubrenjem AZOT do sada se koristila metoda doziranja azota na osnovu utvrđivanja rezidualnog mineralnog azota po „N. min. “ metodi polazi se od predpostavke da biljke zadovoljavaju svoje potrebe koristeći mineralni azot iz rezervi zemljišta pre kretanja intenzivne vegetacije, kome se po pravilu dodaje i potencijalna količina mineralizovanog azota, tokom vegetacije i azota iz đubriva koje treba dodati

Doziranje pojedinih hraniva đubrenjem AZOT potrebno je odrediti količinu rezidualnog mineralnog azota u zemljištu, utvrditi mineralizacionu sposobnost zemljišta za azot na ugaru i mrežom kalibracionih ogleda odrediti optimalne potrebe u azotu za pojedine kulture za očekivani prinos

Doziranje pojedinih hraniva đubrenjem AZOT za različite zemljišno-klimatske uslove potrebno je definisati vreme, dubinu i broj uzoraka

Doziranje pojedinih hraniva đubrenjem FOSFOR I KALIJUM a) đubrenje samo mineralnim đubrivima, sa ili bez zaoravanja ukupnih biljnih ostataka b) đubrenje mineralnim đubrivima i stajnjakom, sa ili bez žetvenih ostataka

Doziranje pojedinih hraniva đubrenjem FOSFOR I KALIJUM okvirne količine koje se unose stajnjakom i setvenim ostacima i koje biljke mogu koristiti u toku godine: do 30% P 2 O 5 i do 60% K 2 O za određivanje ukupnih potreba čistih hraniva fosfora i kalijuma moraju se poštovati kriterijumi obezbeđenosti zemljišta ovim hranivima (agrohemijske analize)

Doziranje pojedinih hraniva đubrenjem FOSFOR I KALIJUM pri đubrenju fosforom na zemljištima sa vrlo niskim sadržajem ovog elementa treba primeniti doze koje su za oko 100% veće od prinosima iznetih; sa niskim sadržajem za oko 80%; sa srednjim oko 50%; sa visokim dozama količine koje su jednake iznošenju i sa vrlo visokim sadržajem može se izostaviti primena fosfornih đubriva

Doziranje pojedinih hraniva đubrenjem FOSFOR I KALIJUM pri đubrenju kalijumom postoji olakšavajuća okolnost vezana za veće iskorišćavanje rezervi zemljišnog kalijuma samo na zemljištima sa vrlo niskim i niskim sadržajima ovog hraniva treba dodati količine koje se žetvom iznose pri srednjem sadržaju treba vratiti 60 -80% od iznetih, a pri visokom i vrlo visokom sadržaju za određenje uslove i kulture može se izostaviti dodavanje kalijuma za kulture koje imaju veće zahteve treba dodati 30 -50% potrebnih količina

Doziranje pojedinih hraniva đubrenjem FOSFOR I KALIJUM množenjem količine određenog hraniva koja se iznosi prinosom, sa procentom koji se od toga treba primeniti dobija se količina čistih hraniva u kg koju treba uneti u zemljište u obliku đubriva tako je dobijena potrebna količina čistih hraniva i vrši se preračunavanje na potrebnu količinu određenog đubriva na osnovu procenta čistih hraniva koje đubrivo sadrži

Doziranje pojedinih hraniva đubrenjem

Doziranje pojedinih hraniva đubrenjem KALCIJUM I MAGNEZIJUM prevashodna uloga neutralizacija zemljišta određivanje na osnovu ukupne (hidrolitičke kiselosti), sa obaveznim uzimanjem u obzir mehaničkog sastava zemljišta i sadržaja organske materije

Doziranje pojedinih hraniva đubrenjem KALCIJUM I MAGNEZIJUM magnezijumova đubriva se preporučuju za sva zemljišta koja imaju nizak sadržaj lakorastvorljivog magnezijuma, kao i za zemljišta gde je poremećen odnos (sa kalijumom K/Mg više od 1: 1, i sa kalcijumom Ca/Mg, više od 10: 1) preporučuje se primena magnezijum sulfata ili raznih dolomitno-magnezitskih materijala u količinama koje zadovoljavaju 20 -100 kg/ha Mg. O kada se koriste đubriva gde Mg nije vodorastvorljiv (mleveni dolomit ili magnezit) količine je potrebno povećati 2 -3 puta

Doziranje pojedinih hraniva đubrenjem MIKROELEMENTI redovna mera đubrenja za sva zemljišta sa niskim i srednjim sadržajem ovih hraniva (posebno kod kultura koje imaju izražene zahteve za njim)

Doziranje pojedinih hraniva đubrenjem MIKROELEMENTI Zn – 15 – 30 kg B – 15 – 30 kg Cu – 30 – 50 kg Mo – 2 – 5 kg Fe – 30 – 50 kg Mn – 50 -100 kg Co – 2 – 3 kg

Doziranje pojedinih hraniva đubrenjem MIKROELEMENTI Moguća je i folijarna ishrana Pojedinačne soli i složena, tečna đubriva Helati mikroorganizama (Mn-helat, Zn-helat, Cu-helat)