SADRAJ MEHANIZMI ZA PROMENU DOHVATA ISPUSTA STRELE DIZALICE

SADRŽAJ • MEHANIZMI ZA PROMENU DOHVATA (ISPUSTA) STRELE • DIZALICE SA KRIVOLINIJSKIM PREMEŠTANJEM TERETA • DIZALICE SA HORIZONTALNIM PREMEŠTANJEM TERETA • PROMENA DOHVATA STRELE PREMEŠTANJEM KOLICA • IZBOR ELEKTROMOTORA ZA POGON MEHANIZMA

MEHANIZMI ZA PROMENU DOHVATA (ISPUSTA) STRELE � Dohvat (ispust) strele kod dizalica sa strelom (rastojanje tereta od ose obrtanja ili od zglobne tačke strele, izmereno po horizontali) menja se iz dva razloga: � povećava se krak dohvata strele, sa odgovarajućim smanjenjem tereta, tako da momenat preturanja ne pređe svoju unapred određenu najveću vrednost, usvojenu prilikom proračuna, čime se dobija veće ili manje polje rada; � povećava se ili se smanjuje dohvat strele radi horizontalnog premeštanja tereta. U ovakvim slučajevima promena dohvata strele omogućuje dizalici sa strelom da opslužuje jednu prstenastu površinu. �

Mehanizmi za promenu dohvata strele dizalice mogu se podeliti u dve grupe: - mehanizmi koji menjaju dohvat strele dizanjem i spuštanjem strele; I - mehanizmi koji menjaju dohvat strele pomoću kolica koja nose teret i koja se kreću po horizontalnom ili nagnutom pojasu rešetkaste konstrukcije. Dizalice sa strelom kod kojih se menja dohvat strele dizanjem i spuštanjem iste, dele se na dve grupe: - dizalice sa krivolinijskim premeštanjem tereta pri promeni dohvata; - dizalice sa horizontalnim premeštanjem tereta pri promeni dohvata.

DIZALICE SA KRIVOLINIJSKIM PREMEŠTANJEM TERETA Na sl. 113 prikazana je šema konstrukcije dizalice sa strelom čiji se vrh kreće po luku AA 1, a teret se krivolinijski premešta iz tačke A 0 u A 0'.

Sistem promene dohvata strele pomoću koturače (sl. 113) poseduje mehanizam koji se sastoji iz koturače K čije se uže navija na doboš F koji preko prenosnika dobija pogon od motora. Sistem promena dohvata strele pomoću zavojnog vretena. Na slici 114 šematski je prikazana dizalica čija se strela drži u određenom polažuju zategom b, zglobno vezanom sa navrtkom a. Okretanjem zavojnog vretena c navrtka se kreće po vođicama f.

DIZALICE SA HORIZONTALNIM PREMEŠTANJEM TERETA Kod dizalica sa strelom kod kojih se teret horizontalno kreće kada se menja dohvat, ne troši se rad za podizanje tereta, što omogućava izradu lakših mehanizama, i rad sa povećanim brzinama. Na sl. 115 prikazana je šema dizalice sa strelom koja omogućava približno horizontalno premeštanje tereta. Ona se sastoji iz strele OB, klackalice ABC i zatege O 1 C. Pri premeštanju strele iz položaja OB u položaj OB 1, tačka A opisuje put AA 1, koji, u zavisnosti od izbora dimenzija strele, klackalice i zatege, može biti približno horizontalan. Strela OB se drži u određenom položaju silom Fp koja deluje u tački E a potiče od pogona za izmenu dohvata. Sila u zategi je Fz.

PROMENA DOHVATA STRELE PREMEŠTANJEM KOLICA Kod nekih dizalica promena ispusta dostiže se pomeranjem kolica sa teretom po konzoli dizalice. Motor za kretanja kolica sa teretom može biti ugrađen u samim kolicima, ili pak, izvan konzole, odakle se preko užadi ili lanaca ostvaruje kretanje. Na sl. 118 prikazano je nekoliko tipova mehanizama promene dohvata kretanjem kolica pomoću užadi.

Na slici 118 a kretanje na desnu stranu postiže se sa užetom a; pri popuštanju užeta a kolica se pod dejstvom težine tereta kreću na levu stranu. Teret se dakle pri promeni dohvata kreće po nagnutoj pravoj A A 1. Na slici b prikazana je šema promene dohvata pomoću užeta za dizanje. Da bi se promenio dohvat, potrebno je da se donja koturača podigne do svog gornjeg položaja, gde se specijalnom spajalicom automatski ukopča za kolica b; posle toga moguće je užetom za dizanje ostvariti kretanje kolica. Za dizanje i spuštanje tereta kolica sa drugim specijalnim uređajem povežu sa šinom c.

Na crtežu 118 c, prikazana je jedna univerzalna šema, kod koje je omogućeno nezavisno pomeranje kolica užetom a, a spuštanje i dizanje tereta užetom b.

IZBOR ELEKTROMOTORA ZA POGON MEHANIZAMA � Elektromotori dizaličnih konstrukcija rade sa prekidima. Za vreme prekida oni se hlade od zagrevanja za vreme radnog perioda. Relativnim trajanjem rada TR % , kao što je poznato , naziva se odnos zbira vremena Σ t rada motora u toku jednog ciklusa i vremena trajanja celog ciklusa T 0 , izražen u procentima. � Režim rada elektomotora koji radi na dizaličnom uređaju je specifičan , jer pored radnog hoda motor mora da omogući povratni hod obrtanjem u suprotnom pravcu, kao i da radi kratkovremeno sa velikim brojem uključivanja.

Nominalnom snagom elektromotora, pri povratnom kratkovremenom režimu rada, naziva se takva snaga, pri kojoj motor može da radi sa odgovarujućim režimom na ograničeno dugo vreme bez povišenja proipisane temperature. Može se u prvom približavanju uzeti da je zagrevanje motora srazmerno kvadratu snage i vremenu rada, to jest. Proporcionalno (p 2 • t). Prema tome, ako je za radni period Σ t potrebna snaga P k. W, onda, sa gledišta temperaturnog režima motora, snaga motora koji bi neprekidno radio u toku celog ciklusa, bila bi : (110)

Standardne vrednosti relativnog trajanja rada (TR) 0 iznose 15, 25, 40 %. Na svakom motoru, kao i u katalozima, naznačena je snaga pri standardnoj vrednosti (TR)0. Da bi se pravilno izabrao motor, potrebno je odrediti relativno trajanje rada i po proračunatoj snazi ustaljenog kretanja odrediti odgovarajuću snagu P 0 pri standardnoj vrednosti (TR)0 % po obrascu

HVALA NA PAŽNJI