RANO DETINJSTVO RAZVOJ SPOSOBNOSTI Pijaeova objanjenja mentalnog razvoja

RANO DETINJSTVO: RAZVOJ SPOSOBNOSTI Pijažeova objašnjenja mentalnog razvoja • Egocentrizam • Mešanje izgleda i realnog • Prekauzalno mišljenje Istraživanja dečijeg mišljenja nakon Pijažea • Problem nejednakih nivoa postignuća • Neopijažetanske teorije kognitinog razvoja Pristup kognitivne obrade informacija Biološka objašnjenja mentalnog razvoja Kultura i mentalni razvoj u ranom detinjstvu Primena teorijskih perspektiva- stadijumi crtanja

Pijažeova objašnjenja mentalnog razvoja � Misaone procese predškolske dece karakteriše neujednačenost, nesigurnosti i naivnosti- smešno i zadivljujuće! � Tekovine senzomotornog perioda- sposobnost mentalne reprezentacije Preoperacionalni period- pre interiorizovanih mentalnih reverzibilnih operacija - odsustvo mentalne transformacije informacija; Egocentrizam � Metod- klinički intervju- pitanja kroz spontani razgovor ne razlikovanje imena od objekata na koje se odnose (gde je ime? ) � Animizam - pojave i objekti koji se kreću imaju svojstva živih bića (kretanje = život); � Artificijelizam- prirodne pojave su ljudski produkt (planine, mesec, kiša. . . );

Egocentrizam 1. Fokusiranje samo na jedan aspekt objekata, centriranje samo na sopstvenu perspektivu Ø kolektivni monolog Ø teškoće usvajanja tuđe perspektive- percepcije, informacija, mišljenja (tri planine; opis objekata iza paravana); Teorija uma - sposobnost da se misli kako drugi misle (priča o skrivenoj čokoladi) razlike od 3 – 5 g. Ø kategorizacija- klase i podklase (crvene i drvene kuglice)

Egocentrizam 2. Nejasno razlikovanje izgleda stvari od stvarnosti Ø slika pejzaža; štap u vodi, maskiranje- faza zbunjenosti; (beli papir iza obojene prozirne plastike) Ø univerzalno, obučavanje je neuspešno 3. Prekauzalno rezonovanje Ø finalizam i kauzalnost (svrha i uzrok) = zašto ne razlikuju jasno uzroke i posledice pored izrazitog interesovanja za uzroke (neumorno postavljanje pitanja); primer (smrt i groblje) Ø transduktivno mišljenje, od slučaja do slučaja -bez indukcije i dedukcije

Problem nejednakih nivoa postignuća � usvajanja tuđe perspektive - horizontalno pomeranje (neujednačenost) - postignuće varira zavisno od vrste problema (tri planine – uz olakšano raspoznavanje i smislenost zadatka); egocentričnost nije generalizovana (govor upućen mlađoj deci) � razlikovanje izgleda od stvarnosti- priča o devojčici koju boli stomak- fokus na interpretativnost (osećanja i ponašanja) - problem ispitivanja - konverzaciono pravilo- više puta pitati znači sumnjati u ispravnost odgovora; na jedan problem ¾ dece tačno odgovori; (boja mleka u plavoj čaši) - razlikuju izgled od suštine kad se izbegne zbunjivanje

Neo-pijažetanske teorije kognitivnog razvoja � 1. zadržavanje teorije stadijuma, ali usavršavanje načina ispitivanja; otkrivaju stupnjeve usvajanja tuđe perspektive; da li drugi mogu da vide isto i kako to drugi vide (karta sa likom psa i mačke- vertikalno i horizontalno postavljena) � 2. konstruisanje saznanja kroz aktivnosti; -ograničavaju primenljivost stadijuma na specifične domene aktivnosti (jezik, matematika, crtanje, muzika, socijalno mišljenje); -principi se iznova izvode iz pojedinačnih domena sve do dostizanja globalnog stadijuma � 3. pokušavaju da nejednak razvoj objasne ističući razlike u zahtevnosti posebnih zadatakaizjednačavanje težine zadataka = izjednačeno

Pristup kognitivne obrade informacija � Input Sm KRm DRm + kontrolni procesi nadzora (gde tražiti informaciju, kako je upotrebiti, da li je zadržati ili odbaciti) � KOI (CIP) pristup - kognitivni razvoj je proces širenja ograničenih kapaciteta vezanih za pažnju, memoriju i rešavanje zadataka (strategije za sticanje i korišćenje informacija). Ø Pažnja- lako odvraćanje; Ø Strategije za sticanje i korišćenje informacija– nesistematične, nepotpune; teškoće fokusiranja na relevantne aspekte zadatka (skeniranje- perceptivne sposobnosti uočavanja sličnosti i razlika- kuće) Ø KR memorija -kapacitet 3 elementa kod dece, kod odrasli

Biološka objašnjenja kognitivnog razvoja � Rast mozga - 2 god. - 50%; 6 god- 90% težine mozga odrasle osobe: mijelinizacija, povezivanje centara Mentalni moduli - specifične mentalne sposobnosti (LAD) Ø specifični za razne domene sredinskih inputa (brojevi, lica, muzika, . . ) Ø urođeno strukturisani – principi organizacije kodirani u genima Ø relativno izolovani, nezavisni jedan od drugog � Uzročnost- kao urođeni mentalni modul- primer- sudaranje kugli na ekranu- bebe od 6 m. duže gledaju ”ne uzročne” događaje; � Potvrde hipteze- mentalni kapaciteti izuzetne dece (matematika, šah, muzika)- za ostale aspekte razvoja prosečno postignuće; Autistična deca- Savant sindrom- čitanje, pevanje, sklapanje, crtanje, specifični nedostatak modula za razumevanje socijalnih i emocionalnih inputa

Socio-kulturni pristup kognitivnog razvoja � Interakcije dece sa svetom su ko-konstruisane unutar aktivnosti odraslih. Aktivnosti se odvijaju u kontekstima oblikovanim kulturnim sistemom značenja � Kontekst je veza ponašanja, događaja kojeg je to ponašanje deo i okruženja u kome se odvija; daje značenje izolovanim akcijama- ista akcija (mahanje rukom)- različito značenje, zavisno šta prethodi, šta se dešava i šta sledi. � Kako sredinske strukture postaju mentalne strukture? Konteksti su mentalno predstavljani u formi skripti. � Sheme - organizovani obrasci saznanja, razvijaju se unutar konteksta (veze između objekata i akcija). � Skripte – socijalne šeme, pojmovne strukture koje vode akcije u kontekstima - ko su učesnici događaja, uloge, sredstva, serija povezanih aktivnosti (kupanje); opšti sadržaj (odlazak u restorani);

Socio-kulturni pristup kognitivnog razvoja Funkcija skripti �vodiči za akcije- verovatnoća događaja, predvidivost u nepoznatim situacijama �sredstva usaglašavanja među ljudima �okvir u kome se apstrahuju principi primenjivi u različitim kontekstima; male razlike suštinskih i površinskih karakteristika konteksta Uticaj kulture na neujednačenost mentalnog razvoja : �Uređuje (ne)javljanje specifičnih konteksta i povezanih skripti. �Određuje učestalost konteksta koje će dete iskusiti. �Određuje koji konteksti su povezani sa određenim aktivnostima (oblikovanje gline) �Reguliše nivo učešća deteta- nivo teškoće uloge, od prisustva do preuzimanja odgovornosti. �Univerzalne, generalizovane transformacije kroz akcije vs.

Objašnjenja stadijuma crtanja Stadijumi �žvrljanje- nekontrolisano i neplanirano; izraz pokreta, osećanja, bez značenja koje naknadno osmišljava; �početak reprezentacije-3. god. - krugovi, linije �stereotipno prikazivanje- sunce, kuća, ljudska figura �scene, aktivnosti �realističnost- 7 -11. god. , kompozicija, tehnika, perspektiva

Objašnjenja stadijuma crtanja Teorijska objašnjenja � Pijažeovi univerzalni stadijumi- faze razvoja crteža � Mentalni moduli –specifični domen, izuzetne sposobosti bez vežbe, neusklađeno sa drugim sposobnostima; preskok u invarijantnosti redosleda stadijuma � KOI pristup- jedan stupanj prati drugi, dečiji crteži predstavljaju sve više i više aspekata objekata koji se crtaju- od dve ka tri dimenzije, ka adekvatnom prikazu treće dimenzije- vođenje računa o više stvari istovremeno- više pravila, perspektiva � Socio-kulturna teorija- kulturno organizovano na načine kako odrasli interpretiraju produkte (šta crta? )