RANO DETINJSTVO RAZVOJ GOVORA Preverbalna Pitanje etiri komunikacija

RANO DETINJSTVO - RAZVOJ GOVORA ØPreverbalna ØPitanje Ø Četiri komunikacija govornog razvoja- problemi referencije gramatike jezička podsistema- glasovi, rečenice, upotreba jezika ØObjašnjenje usvajanja govora- teorije učenja, nativističko i interakcionističko objašnjenje ØOsnovni elementi usvajanja govora- biološki i sredinski preduslovi ØGovor i mišljenje - 4 perspektive

PREVERBALNA KOMUNIKACIJA Jezička komunikacija oslanja se na prelingvistička komunikativna dostignuća Percepcija zvukova � Preferencija za govor ljudi nad ostalim zvukovima � Diferencija zvukova svih svetskih jezika � Diferencija zvukova maternjeg jezika- nekoliko dana posle rođenja Reprodukcija zvukova � plač, sa varijacijama � gukanje- 3 m. � brbljanje-6 m. Komunikacija � socijalni osmeh, primarna subjektivnost- 2, 5 m. � sekundarna subjektivnost- 9 m. � socijalno upućivanje i neverbalni gestovi- pokazivanje- 12 m � prvo gleda da li majka gleda ili ne pokazuje kad je samo- instrumentalno pokazivanje- 18 m

PITANJE GOVORNOG RAZVOJA � Usvajanje govora- razumevanje i produkcija � kako deca dolaze do shvatanja značenja reči ili pravila njihovog uređivanja (gramatike). � Problem referencije - svaka reč ukazuje na nešto - kako se među svim stvarima i vezama na koje reč može da se odnosi izdvaja baš ona na koju se stvarno odnosi; - kako shvati da zvuci (reči) imaju ulogu ukazivanja- svaki događaj ima mnogo elemenata, svaka stvar mnogo atributa � Problem gramatike- redosled reči- sintaksa, -redosled promenljivih delova reči- sufiksi, prefiksi; koriste pravila koja nisu čula (konjevi); -rekurzivnost- sklapanje i povezivanje rečenica (prostih u složene)- ekonomočnost � Deca lako usvajaju pravilan govor, dok i odrasli teško razumeju pravila; složenost i suptilnost govora

JEZIČKI PODSISTEMI- GLASOVI Četiri jezička podsistema: glasovi, rečenice, upotreba jezika Glasovi � prilagođavanje ograničenom nizu glasova roditeljskog jezika- razlikovanje, selekcija, brza produkcija � ograničen broj kombinacija glasova � Pojednostavljenje- mama, momo, . . � neujednačena težina glasova- r, l, z, . . � Fonemi- smisaone glasovne kategorije jezika- osnovni glasovi jezika razlikuju jednu reč od druge. Razlikovanje glasova nije automatsko, već se razvija sa razumevanjem reči (boat, vote; jak, lak) � Morfemi- najmanje jedinice značenja- deo reči ili cela reč (pas, trans-plant (a)-cija)

JEZIČKI PODSISTEMI- REČI � � � Brbljanje slično jednostavnim prvim rečima -kraj prve godine Dešifrovanje značenja- zajednički napor Prve reči povezane su sa aktivnostima- anticipacija, usmeravanje, pokretanje- organizacija sopstvenih i tuđih aktivnosti (sekundarna intersubjektivnostzajedničko usmeravanje pažnje ka objektu). Nova sposbnost dece da operišu na posredovan način, indirekno preko reči- uzajamni uticaji (želje, zabrane). Lurija- “udvostručavanje sveta”- neopažajni svet- nova dimenzija Prve reči � Imenice- objekti i klase (označavanje konkretnog, povezano sa akcijama)- 65% � Relacione reči- promena stanja ili mesta objekta (nema, evo, . . . ) � Semantičko NE- odbijanje, neslaganje- volja, želja- jedna od prvih reči (R. Špic) Značenja prvih reči � Srednji nivo apstrakcije- osoba- devojčica- Maja/ona; životinja-pas-vučjak � Preterana generalizacija- preširoko korišćenje reči (opažajna svojstva) � Preterana restrikcija- preusko korišćenje reči (samo kućna maca)

JEZIČKI PODSISTEMI- REČI Promenljiva struktura Značenje u kontekstu- šta radi, čemu služi- dobro/loše; konstrukti Širenje rečnika- menjanje razumevanja značenja reči: akcije bivaju zamenjena značenjima u kojima dominiraju logičke kategorije, značenje u različitim kontekstima. Holofraze Reč u funkciji rečenice ili izdvajanja elementa iz konteksta (one word stadium); Reč uz neverbalne gestove i mimiku = rečenica Dečije prve reči su često neuobičajene; tumačenje u velikoj meri zavisi od znanja odraslog o kontekstu u kome su upotrebljene- značenje ili tumačenje (cipela)

JEZIČKI PODSISTEMI- REČENICE � Dvočlani iskazi – dva puta više informacija; omogućava deci da iskoriste odnos između reči unutar iskaza da bi izrazila značenje- rođenje gramatike. izražajnost –vidi + dečak Ø redosled- nova značenja- gramatika (dečak vidi; vidi dečak) Ø telegrafski kvalitet- najbitnije, pojednostavljenje, dvosmislenost (“indijanski”; “ne jede”) Ø Ø Usložnjavanje- Kako se povećava dužina iskaza, raste i složenost gramatičkih pravila koja određuju uređenje reči u rečenici, kao i elemenata (morfema) unutar reči. Ø Gramatički morfemi- jer; ne može/ne sme; članovi; ing/ed; predlozi- razlikovanje imenica (član) i glagola (vremenski oblik) deca koriste intuitivno gramatička sredstva, složena apstraktna pravila koja i odrasli teško razumeju iako ih uveliko koriste (sintaksa)

JEZIČKI PODSISTEMI - UPOTREBA REČI � � Praktična upotreba reči- sposobnost odabira reči i redosleda u specifičnom kontekstu Konverzacijski činovi- akcija koja rezultat ostvaruje kroz jezika proto-imperativni (preteča naredbi) i proto- deklarativni (preteča izjavnih iskaza- ukazivanje) Prepoznavanje istih značenja u različitim formama: “stojiš na mojim kockama”; koriste forme za postizanje različitih ciljeva: “da li su vrata zatvorena? ” Pravila konverzacije = princip saradnje � � � Maksima o kvantitetu – ni manje, ni više (ubeđivanje? ) Maksima o kvalititetu- istinito, tačno Maksima o značajnosti- relevantno, informativno Maksima o jasnoći- izbeći dvosmislenosti (humor) Maksima o brzini?

JEZIČKI PODSISTEMI - UPOTREBA REČI � Figurativna upotreba reči- metaforički jezik (na osnovu sličnosti) simbolička igra; nasuprot bukvalnom značenju (“popeo mu se na glavu”, “sediš mi za vratom”)- kreativnost � Socijalna pravila – “hvala”, “molim”- ljubaznost ili poniznost � Uzimanje u obzir pozicije slušaoca- sposobnost da se stvari kažu na način koji je razumljiv za partnera u razgovoru. Deca na ranom uzrastu pokazuju sposobnost da skroje svoj jezik spram potreba slušaoca.

TEORIJE USVAJANJA GOVORA Teorije socijalnog učenja – usvajanje značenja Ø klasično uslovljavanje- zvuk i objekat-asocija po dodiru, objašnjava razumevanje, ne i izgovaranje reči Ø instrumentalno uslovljavanje- izgovaranje rečisocijalno potkrepljenje (pažnja, oduševljenje) aproksimacije zvuka Ø imitacija – očigledno, ali koriste gramatičke oblike koje nikada nisu čula (konjevi)- selektivna imitacija- apstraktno modeliranje (Bandura)- imitacija apstraktnih opštih jezičkih principa (množina, prošlo vreme)

TEORIJE USVAJANJA GOVORA Nativističko objašnjenje- Noam Čomski Ø Urođena sposobnost razumevanja i stvaranja jezika-poseban sistem deca produkuju iskaze koja nikada nisu čula; spontani iskazi često krše gramatička pravila Ø Površinska struktura jezika- rečenice; Ø Dubinska struktura jezika- skup pravila iz kojih se izvodi površinska struktura Ø Istraživanja- ne koristi posmatranje- intuitivno zaključivanje- procena ispravnosti jezičkog iskaza- osnova jezičke kompetencije (pec; redosled) Ø Svakodnevni govor- malo povratnih informacija o ispravnosti- roditelji ne ispravljaju decu niti izražavaju neodobravanje, a kad to rade nema posebnog uspeha Ø Urođeni modul za usvajanje jezika –LAD (language aquisition device), koje sredina automatski aktivira kada je dete dovoljno sazrelo. Programiran da prepozna univerzalna pravila u osnovi bilo kog jezika Ø Gramatičke univerzalije određene evolucionom istorijom vrste više nego individualnim iskustvom; Ø Sadržaj specifičnog jezika se uči -površinska stukura- određena individualnom istorijom deteta

TEORIJE USVAJANJA GOVORA Univerzalno- konstruktivistička teorija (Interakcionistička) Ø učenje- nemoguće; urođena struktura-čudotvorno- Dž. Miler Ø naglašavaju kognitivne preduslove razvoja jezika Ø akcione šeme sa ljudima i mentalno predstavljanje objekata i pojava –reprezentacija- postojani objekat, simbolička igra, odložena imitacije Ø 18 m- razlika između stvarnog i mogućeg/očekivanog (“oh”; “uh”) Ø problem usvajanja gramatike iznad kognitivnih mogućnosti deteta (i odraslih!) Ø gramatika uzgredan proizvod interakcija- (šestougaoni oblici ćelija saća– nije genetski preneseno znanje)- uklapanje komunikativnih namera u okvire jezičkih granica

TEORIJE USVAJANJA GOVORA Socio-kulturna teorija (Interakcionistička) Ø Ø Ø uloga socijalne sredine u obezbeđivanju potpornog sistema za usvajanje jezika- Bruner, Vigotski. Formatiranje -socijalno uobličene aktivnosti u kojima odrasli i dete zajedno učestvuju- komunikativne interakcije pre jezika (skrivalice, uspavljivanje)- osnov za prelazak u govorni oblik komunikacije Formatirani događaji kroz koji deca usvajaju govor čine potporni sistem za usvajanje jezika -LASS (language aquisition support system) –sredinski par urođenom LAD sistemu

TEORIJE USVAJANJA JEZIKA Istaknuta svojstva velikih pristupa usvajanju jezika Teorija Učenja Osnovni faktor Sredina Nativistička Nasleđe uzročni Mehanizam Interakcionistička Interakcija socijalnih i (kognitivna hipoteza) bioloških faktora Pojava koja je objašnjena Imitacija, uslovljavanje Značenje reči Pokretanje, sazrevanje Sintaksa Asimilacija – akomodacija Povezanost kognitivnog i jezičkog razvoja Mentalna reprezentacija Interakcionistička (socio-kulturni pristup) Kulturna medijacija interakcije sredine i nasleđa Koordinacija u kulturnim skriptima Odnos jezika i mišljenja

ELEMENTI USVAJANJA GOVORA Biološki preduslovi � Koja su svojstva potrebna da organizam poseduje da je u stanju da usvoji ljudski govor? � Izvori podataka- ispitivanja sposobnosti drugih vrsta da proizvedu i razumeju jezik; ispitivanja dece rođene sa biološkim nedostacima � Druge vrste komuniciraju, ali ne preko verbalnog jezika – biološka ograničenja govornog aparata- drugi oblici jeziku slične komunikacije –gestovna i slikovna simbolička sredstva i kombinacije dve reči (šimpanze). Napomene- obuka kroz učenje na način kako deca ne uče jezik; Ljudi ograničeni da shvate jezik životinja � Jezik je isključivo ljudska komunikativna sposobnost � Mentalno retardirana deca- ograničen rečnik, jezik jednostavne strukture. Izuzeci- neki aspekti jezika nezavisni od kognitivnog razvoja (Vilijamsonov sindrom)

ELEMENTI USVAJANJA GOVORA Sredinski preduslovi � razvoj jezičkih sposobnosti u potpunosti zahteva i učešće u ljudskim aktivnostima i izlaganje jeziku kao delu tih aktivnosti. � Delimična deprivacija- koji aspekti sredine su potrebni? � izlaganje jeziku bez interakcije – TV omogućava imitaciju, asocijacije - usvajaju rečnik, ne proizvode govor i složene rečenice- nema provere u interakciji (Španske serije) � izlaganje interakciji bez govora- gluva deca razvijaju gestovni jezik jednako brzo kao ona koja čuju- važan način uređenja sredine koja omogućava učešće u aktivnostima posredovanim jezikom - gluva deca čiji roditelji ne koriste jezik znakova razvila ”kućne znake” kao jezik pantomime koji ispoljava karakteristike jezika koji im niko nije pokazao; kombinuju znakove u višečlane iskaze – svojstvo povratnosti, ali ne gramatičke morfeme

ELEMENTI USVAJANJA GOVORA Ø Brzo mapiranje- situacija koja ograničava načine tumačenja, a potvrđuje se kroz kasnije iskustvo: Bruner, Vigotski- potkrepljenje iz uspešne komunikacije (nepotrebno nagrađivanje i imitacija); (exp. - “izbirljive lutke”; “hromijum”) Ø Namerno podučavanje- ni jedna od 4 teorije ne naglašava- fidbek sa korekcijama- malo rezultata Ø “Majčinski jezik” -naglašena intonacija, sporije, pauze, jasan izgovor, kratki i jednostavni iskazi, ponavljanje, ograničen rečnik, upućivanje, proširivanje pojednostavjivanje i usložnjavanje Ø Deca razvijaju osnovne elemente jezika bez posebne pomoći odraslih ako rastu u normalnim govornim ili porodicama koje koriste jezik znakova, gde je komunikacija prilagođena slušnim sposobnostima deteta.

ODNOS GOVORA I MIŠLJENJA Ø Teorije socijalnog učenja (Bandura)-govor i mišljenje su dva aspekta istog procesa; razvoj govora ima veliki uticaj na razvoj mišljenja, i obrnuto- simboli kao mentalne mape- zamena događaja i organizacija iskustva. Ø Nativistička teorija (Čomski)- govor i mišljenje su nezavisni jedan od drugog, druga vrsta sposobnosti podešena spram specifične sredinske stimulacije - mentalni modulsamorazvijajuća priroda sposobnosti razvoja govora; ipak, govor koristi mišljenju.

ODNOS GOVORA I MIŠLJENJA Ø Interakcionistička teorija (Pijaže)- govor izrasta iz senzomotornih šema i sposobnosti simboličke reprezentacije - razvoj mišljenja je preduslov za razvoj govora, jezik odražava mišljenje - egocentrično mišljenje= egocentričan govor, kolektivni monolog; podučavanje govoru ne pomaže razvoju mišljenja Ø Socio-kulturna teorija (Vigotski)- govor i mišljenje se javljaju nezavisno, ali se u ranom detinjstvu povezuju i stvaraju specifično ljudske oblike – govor je sredstvo i mišljenja i komunikacije.

GOVOR I MIŠLJENJE- VIGOTSKI � prve reči- sredstvo komunikacije � sve nove psihološke funkcije prvo socijalne- kroz interakcije koje ih podržavaju � kasnije transformisane u individualne sposobnosti- sredstvo mišljenja � od socijalnog govora izdvaja se egocentrični govor (jezički posredovno mišljenje) ka unutrašnjem govoru =mišljenje � Autoregulativna funkcija- egocentrični govor se pojačava u situacijama teškoća rešavanja problema; � Komunikativna funkcija- menja se zavisno od prisustva dece

GOVOR I MIŠLJENJE- VIGOTSKI � do 2. godine paralelan razvoj- prethodnici govora nezavisni od intelektualne fukcije i mišljenje nezavisno od govora- senzomotorne šeme � Ukrštanje- mišljenje postaje govorno, a govor intelektualan � Govor omogućava mišljenju da bude i socijalno i individualnoda komuniciramo individualne misli da socijalnu stvarnost preobražavamo u individualno mišljenje � Sredstvo razvoja i oblikovanja viših psihičkih funkcija- pamćenja, složenih emocija, percepcije