MAREN 2012 MEHANIZACIJA I AUTOMATIZACIJA U RUDARSTVU I

MAREN 2012 MEHANIZACIJA I AUTOMATIZACIJA U RUDARSTVU I ENERGETIKA Stanje i problematika održavanja osnovne rudarske opreme u PD TE-KO Kostolac ČASLAVKOVIĆ, DIPL. INŽ. MAŠ. PD TE-KO KOSTOLAC – PK DRMNO

Privredno društvo ’’Termoelektrane i kopovi Kostolac’’ – Kostolac Ugalj iz kostolačkog ugljenog basena uglavnom se sagoreva u termoelektranama Kostolac A i B, a manjim delom se koristi i za široku potrošnju. Za kontinualan rad sva četiri bloka ukupno instalisane snage nešto preko 1000 MW, uključujući i proizvodnju oko 500. 000 t komadnog uglja za široku potrošnju, trenutno jedini kop Drmno ostvaruju proizvodnju od oko 9, 2 x 106 t uglja godišnje. TE Kostolac B TE Kostolac A PK Drmno PK Ćirikovac Dispozicija elektrana i kopova

TE ’’Kostolac A’’ se sastoji od dva bloka instalisane snage 100 i 210 MW. Ugalj se obezbeđuje sa površinskog kopa ’’Drmno’’, a ranije sa kopova "Klenovnik" i "Ćirikovac". TE ’’Kostolac B’’ Termoelektrane ’’Kostolac’’ TE ’’Kostolac B’’ se sastoji od dva bloka instalisane snage 2× 348, 5 MW. Ugalj se obezbeđuje sa površinskog kopa ’’Drmno’’.

Površinski kop ’’Drmno’’ trenutno predstavlja jedini aktivni kop u basenu ’’Kostolac’’. PK ’’Drmno’’ Projektovani kapacitet iznosi 9. 0 x 106 t uglja godišnje. Oprema na kopu je stacionirana na pet jalovinska sistema i jednim BTD sistemom.

Filozofija razvoja organizacije održavanja kompanije “Kostolac” počiva na postulatu maksimalnog iskorišćenja svih elemenata, odnosno učesnika u proizvodnom procesu. Tehno-ekonomski elementi: Ø masovna proizvodnja Ø kvalitetna proizvodnja Ø jeftina proizvodnja Ø neprekidnost trajanja procesa proizvodnje Ø obezbeđenje tržišta Ø ostvarenje većeg profita Ni jedan savremeni proizvodni sistem ne bi mogao da funcioniše bez faze u procesu koja se naziva ODRŽAVANJE. Poznato je da ne postoje neprekidni (kontinuirani) procesi, osim prirodnih procesa, pa za ostale procese kao što su proizvodni treba obezbediti što duži period trajanja, a postupak kojim se to obezbeđuje naziva se ODRŽAVANJE. Pored osnovne delatnosti (proizvodne) značaj ODRŽAVANJA je nepravedno umanjivan i potiskivani na periferiju, a treba ga izjednačiti sa osnovnom delatnošću.

U okviru samog površinskog kopa “Drmno” održava se: v 24 gabaritne mašine (bagera, odlagača, samohodnih transportera) v preko 28 km trasnportera sa gumenom trakom, koji su stacionirani na 6 sistema (5 BTO i 1 Ugljeni sistem). U okviru sistema deponije i drobilane: v 2 kombinovane mašine, v čekićne drobilice v 45 transportnih jedinica u okviru tehnoloških celina dužine oko 8 km. UKUPNO 26 MOBILNIH MAŠINA I OKO 36 km TRANSPORTERA.

Ukupna masa opreme koja se održava na PK “Drmno” Iznosi oko 65. 000 tona Treba naglasiti da je 2011. godina bila najuspešnija proizvodna godina u istoriji privrednog društva. Proizvedeno je 6, 3 miliona MWh el. energije, 9, 2 miliona tona uglja i 39, 5 miliona kubnih metara otkrivke. Ovom proizvodnjom uglja kop Drmno je dostigao projektovanu proizvodnju iako investicioni ciklus za tu proizvodnju nije još završen. Kop Otkrivka, m 3 Ugalj, t Ukupno, m 3+t Polje B 6. 914. 000 3. 074. 000 9. 988. 000 Polje D 31. 513. 000 10. 409. 000 41. 922. 000 Veliki Crljeni 3. 268. 000 4. 913. 000 8. 181. 000 Tamnava Zapad 29. 973. 000 12. 664. 000 42. 637. 000 Drmno 39. 536. 000 9. 230. 000 48. 766. 000

ORGANIZACIONA ŠEMA PD “TE-KO KOSTOLAC”

ORGANIZACIONA ŠEMA DIREKCIJE ZA PROIZVODNJU UGLJA

ORGANIZACIONA ŠEMA PK “DRMNO”

ORGANIZACIONA ŠEMA SEKTORA MAŠINSKOG ODRŽAVANJA

Organizaciona šema mašinskog održavanja do 2005. godine Razlozi koji su doveli da se sa ovakvog načina održavanja pređe na sadašnji vid održavanja, takozvano sistemsko održavanje: Ø Nedovoljan broj prevoznih sredtava Ø Nedovoljan broj transportnih sredstava Ø Nemogućnost održavanja komunikacija (puteva) Ø Kašnjenje na intervencije Ø Veliki zastoji kao posledica navedenog

SADAŠNJE SISTEMSKO ODRŽAVANJA NA PK “DRMNO” Primenjeni vidovi održavanja na PK “Drmno” Oprema na površinskom kopu ’’Drmno’’ je veoma raznovrsna, složena i poreklom je od različitih isporučioca iz različitih zemalja, što proces održavanja kao jednu od glavnih pretpostavki dobroj proizvodnji čini veoma kompleksnim. U ukupnom održavanju mašinsko i elektro održavanje se odvija kroz sledeće vidove: • tekuće održavanje (izvode radnici PK “Drmno”), • servisno održavanje (izvode radnici PK “Drmno”) i • remontno održavanje (izvodi firma sa strane i radnici PK “Drmno”). Učešće zaposlenih u okviru mašinskog održavanja osnovne opreme je 24. 52% od ukupnog broja zaposlenih na PK “Drmno”. Održavanje osnovne rudarske opreme na PK ’’Drmno’’ (mašinsko i elektro) sprovodi 41. 35% od ukupnog broja zaposlenih radnika na PK “Drmno”.

Organizaciona šema sadašnjeg sistemskog održavanja BTO i BTD sistema (od 2005. godine) Rasformirane su servisne grupe. Svi održavaoci su raspoređeni po sistemima.

PREDNOSTI, MANE I PROBLEMATIKA SADAŠNJEG NAČINA ODRŽAVANJA 1. PREDNOSTI: - radnici su na objektima koje održavaju - brže su intervencije i kraći zastoji - redovnije su kontrole sklopova - manje su potrebe za prevozom za odlazak na intervencije 2. MANE: - nedovoljna upošljenost radnika kada sistemi rade - ne postojanje specijalističkih grupa - pri većim intervencijama nedovoljan broj izvršilaca 3. PROBLEMATIKA: - nepovoljna starosna struktura izvršilaca - nedovoljno dobar kvalitet rezervnih delova - neblagovremeno obezbeđivanje rezervnih delova - nedovoljan broj raspoložive pomoćne mehanizacije

Težnja PD TE-KO Kostolac je da se na PK “Drmno” uvede održavanje po stanju. Osnovna organizaciona šema ovakvog vida održavanja je prikazana u tabeli. TEKUĆE PREVENTIVNO Organizaciono pripada kopu. Radnici su organizovani po grupama za interventno održavanje. Servisne radove izvodi specijalizovana firma sa strane. REMONTNO Remontne radove izvodi specijalizovana firma sa strane. Da bi se uveo ovakav vid održavanja, potrebno je da se obezbede određeni preduslovi: 1. Opšti i 2. Posebni.

Opšti preduslovi za primenu ovakvog načina održavanja su: • savremena oprema sa velikim brojem kontrolnih mesta za automatsko zaustavljanje i dojavu kvara, • rudarski uslovi – dobri pristupni putevi do svake mašine, sistema itd. , • neophodna logistička podrška koja se ogleda u prisustvu mašina pomoćne mehanizacije (dizalice, vozila sa kranom, prevozna sredstva, vozila za prevoz radnika, cevopolagači itd. ), • pravilno dimenzionisana oprema na sistemima gde su kapaciteti tračnih transportera najmanje 20% veći od kapaciteta bagera, a kapacitet odlagača 20 do 50% veći od kapaciteta bagera.

Posebni preduslovi za uvođenje novog sistema održavanja a) Obuka kadrova - Prioriteti neophodne obuke, - Neophodna kompleksno funkcionalna obuka 1. Menadžment ljudskim resursima 2. Kontrola 3. Komunikacija b) Povećanje odgovornosti c) Unapređenje upravljanja d) Logistička podrška održavanju e) Informacioni sistem f) Dijagnostika i daljinska kontrola (kontrolni centar) g) Unapređenje tehničkih karakteristika opreme h) Fleksibilnost sistema održavanja

Prelazno rešenje pre uvođenja održavanja po stanju je definisano u tabeli: TEKUĆE PREVENTIVNO REMONTNO Remontno mašinsko Organizaciono pripada kopu. održavanje bagera izvodi Radnici su organizovani po Organizaciono pripada kopu. specijalizovana firma sa specijalističkim grupama Radnici su organizovani po strane, dok opravke (grupa za bagere, grupa za centralizovanim grupama za transportera i drobilane vrše transportere, grupa za interventno održavanje. grupe preventivnog i drobilanu, grupa za tekućeg održavanja sa kopa. hidrauliku i dr. ). Preporuke: • Da poslove celovitog upravljanja održavanjem, obavljaju kopovi sa svojim materijalnim i ljudskim resursima; • Da poslove neposrednog vršenja tekućeg održavanja obavljaju kopovi sa svojim materijalnim i ljudskim resursima; • Da poslove neposrednog servisnog održavanja kompletne opreme na kopovima obavljaju kopovi u prelaznoj fazi, dok se ne stvore potrebni uslovi za uvođenje održavanja po stanju; • Da remontne radove na osnovnoj rudarskoj opremi obavljaju firme sa strane uz pomoć tekućeg održavanja sa kopa, na remontima tračnih transportera i kompletnog elektro dela; • Da proizvodnju rezervnih delova, regeneraciju složenijih delova/sklopova, revitalizaciju postojeće, i izradu i montažu nove opreme obavljaju specijalizovane firme sa strane.

90000 remontno održavanje, din 80000 tekuće održavanje, din ULAGANJA I PROIZVODNJA 70000 60000 50000 Ukupna ulaganja u mašinsko održavanje PK Drmno 40000 30000 20000 10000 0 2008 2009 2010 2011 45000000 40000000 35000000 Ukupna proizvodnja otkrivke i uglja PK Drmno 30000000 otkrivka, m 3 25000000 ugalj, t 20000000 15000000 10000000 5000000 0 2008 2009 2010 2011

Planirana i ostvarena proizvodnja otkrivke PK Drmno Planirana i ostvarena proizvodnja uglja PK Drmno

Ljudski resursi sa socijalnim aspektima Starosna struktura zaposlenih je vrlo nepovoljna. Čak 42% radnika je u starosnom dobu od 46 -65 godina. Radnici sa benificiranim radnim stažom u penziju idu već u 53 godini života. Životno doba i godine radnog staža

Kvalifikacija i životno doba

Kvalifikaciona i starosna struktura radnika mašinskog održavanja na PK ’’Drmno’’ sa osvrtom na 1990. godinu – VELIKA PROBLEMATIKA godina 1990 2012 I II IV V VI VII-1 Σ ukupno 7 16 103 29 57 9 6 227 % 3. 08 7. 05 45. 37 12. 78 25. 16 3. 96 2. 64 100. 00 ukupno 0 0 164 60 149 26 22 421 % 0. 00 38. 95 14. 25 35. 39 6. 18 5. 23 100. 00 godina 1990 2012 Do 5 6 -10 11 -20 21 -30 31 -40 Σ ukupno 59 66 71 27 4 227 % 26. 00 29. 08 31. 28 11. 88 1. 76 100. 00 ukupno 4 3 151 200 63 421 % 1. 00 0. 70 35. 80 47. 50 15. 00 100. 00

ZAKLJUČAK Osnovni problem sadašnjeg sistema tekućeg održavanja je nedovoljna efikasnost rada radnika koji su „rasuti po spravama“, tj nemogućnost da se gotovo bilo koji kvar otkloni tokom druge i treće smene, odnosno tokom vikenda. Stvaranjem mobilnih centralizovanih grupa u okviru tekućeg održavanja stvoriće se preduslovi za otklanjanje bilo kog kvara tokom ovog perioda, odnosno inetrvencija po potrebi. Tekuće održavanje samo u prvoj smeni bi bilo organizovano po spravama, kada bi radnici vršili defektažu za servise i preventivne preglede, dok bi u drugoj i trećoj smeni bilii centralizovani. Drugi segment održavanja – servisno održavanje, treba organizovati po specijalizovanim servisnim grupama (grupe za bagere, odlagače i dr) uz dodatnu specijalizaciju grupa bagera (odnosno sistema – grupa bagera SRs 2000 i sl. ). Investiciono održavanje treba da bude prepušteno firmama sa strane koje su za to specijalizovane i poseduju potrebnu infrastrukturu Na kraju, jednom utvrdjena strategija održavanja nije večita, već ona treba da se menja i prilagodjava u skladu sa saznanjima, sa rezultatima primene postojeće strategije, sa promenom cena proizvoda rudnika, promenama u okruženju, itd, a strategija održavanja treba da bude: • siguran pogon, • viša produktivnost, • smanjeni troškovi i • funkcionalnost celog sistema.

PD TE-KO KOSTOLAC HVALA NA PAŽNJI !