KREDITNIM RIZIKOM U BANKARSKOM SEKTORU SRBIJE Nikola Jankovi

KREDITNIM RIZIKOM U BANKARSKOM SEKTORU SRBIJE Nikola Janković XIV Međunarodni simpozijum iz osiguranja Zlatibor 20. maj 2016

Potreba za upravljanjem rizicima Stvaranje risk menadžmenta 1973 1987 Black Monday – pad cena akcija od 23% Naftna kriza • • • 1997 Azijska kriza 1998 Ruski default 2001 11. Septembar – kolaps berze i cene akcija 2007 -2009 Kreditna kriza prouzrokovana urušavanjem tržišta nekretnina i bankrotom finansijskih institucija Ovi događaji prouzrokovali su skok volatilnosti (promenljivosti) koji je prouzrokovao ogromne finansijske gubitke. Cilj alata za upravljanjem finansijskim rizicima je zaštita od potencijalnih budućih gubitaka. Uz skok volatilnosti, dva značajna uzroka doprineli su stvaranju rizičnijeg poslovnog okruženja: • Deregulacija finansijskog sektora • Globalizacija U poslednjih deset godina viđeni su veliki uspesi i značajan napredak risk menadžmenta kao nauke, ali i značajni i sramni propusti. Činjenica je da upravljanje rizicima nije uspelo da spreči/predvidi tržišne šokove kao i računovodstvene skandale proistekle iz neadekvatnih struktura upravljanja u organizacijama. Četiri osnovne vrste finansijskih rizika: 1. Kreditni rizik 3. Rizik likvidnosti 2. Tržišni rizik 4. Operativni rizik

Kreditni rizik ü Rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled neizvršavanja obaveza dužnika prema banci. ü Izloženost kreditnom riziku je veličina gubitka koja bi mogla biti realizovana usled realizacije kreditnog događaja. Stopa povraćaja (recovery rate) predstavlja % naplate od druge strane u slučaju nastanka kreditnog događaja. ü Tri izvora kreditnog rizika: PD, LGD I EAD ü Ako bi smo prikazali raspodelu kreditnih gubitaka ona bi izgledala ovako

Kreditni rizik Regulativa u Srbiji – upravljanje kreditnim rizikom Regulativa NBS q. Banka donosi politiku u skladu sa Odlukom NBS q. Banka primenjuje procente u skladu sa Odlukom NBS q. Efekat na adekvatnost kapitala IAS 39 q. BANKA RAZVIJA METODOLOGIJU q. BANKA OBRAČUNAVA STEPEN OBEZVREĐENJA PLASMANA NA POJEDINAČNOJ I GRUPNOJ OSNOVI q. EFEKAT NA BILANS USPEHA Banka

Ispravka vrednosti - Pristup IAS 39 Nastali gubitak Izloženost na dan procene (bruto/neto kolateral) PD – verovatnoća neizvršenja obaveza LGD – gubitak usled nastupanja statusa neizmirenja obaveza — Nastali gubitak određuje gubitak po osnovu umanjenja vrednosti — PD predstavlja verovatnoću da će dužnik u narednih godinu dana doći u status default-a – status neizmirenja obaveza — LGD – loss given default – predstavlja verovatnoću gubitka usled nastupanja statusa defaulta (drugačije se iskazuje kao 1 -RR (recovery rate) — Datum nastanka gubitka je datum na koji nastupa objektivni dokaz da je do umanjenja vrednosti došlo na nivou pojedinačnog finansijskog sredstva — Datum potvrđivanja gubitka je datum na koji je objektivni dokaz o umanjenju vrednosti identifikovan na nivou pojedinačnog finansijskog sredstva

Basel II se u Srbiji uvodi kroz set zakonskih propisa koji je usvojen u junu 2011. I čine ga: UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM U BANKARSKOM SEKTORU SRBIJE Nikola Janković 6

Visok nivo NPL-ova • Banke u Srbiji sve više pristupaju prodaji problematičnih kredita i na taj način „leče“ posledice lošeg upravljanja kreditnim rizikom u prošlosti • Strategija prodaje plasmana • Očekuje se sve više transakcija • Tržište NPL-ova u Srbiji u poslednjih dvanaest meseci broji 6 -7 NPL portfolio transakcija • Banke su pojedinačno bile neuspešne u realizaciji ovih transakcija UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM U BANKARSKOM SEKTORU SRBIJE Nikola Janković 7

Ispravka vrednosti - Pristup IFRS 9

Ispravka vrednosti - Pristup IFRS 9 Default Rejting koji nije investicioni Investicioni rejting C 1 C 0 D 1 D 0 B 1 A 0 PD threshold – noninvestment grade Nivo 1 Definicija – obezvređeni plasmani 1 YR EL X 0 Lifetime EL Xt Pogoršanje koje nije značajno Nivo 2 Nivo 3 Značajno pogoršanje

Basel III ü Basel III je rigorozniji od prethodnog obzirom da zahteva dodatno formiranje rezervi za kreditne gubitke ( buffer-i). ü Nacrt i rasprava decembar 2015. godine ü Implementacija se očekuje do 2019. godine ü Basel-om III se propisuju “buffers” (amortizeri) koji treba da pokriju kreditne gubitke u stres periodu. ü Capital conservation buffer ü Countercyclical buffer ü Leverage ratio UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM U BANKARSKOM SEKTORU SRBIJE Nikola Janković 10

HVALA NA PAŽNJI !