INTELEKTUALNE SPOSOBNOSTI Definicije inteligencije v Bioloke sposobnost adaptacije

INTELEKTUALNE SPOSOBNOSTI

Definicije inteligencije v Biološke: sposobnost adaptacije ili prilagođavanja; v Psihološke: sposobnost snalaženja u novim situacijama (kada prethodna znanja i iskustva ne mogu mnogo pomoći pa je neophodno dolaženje do novih rešenja); sposobnost učenja;

Merenje inteligencije v v v Umni količnik je najpoznatiji pojam iz oblasti merenja inteligencije; Bine-Simonova skala, konstruisana 1905. Za svaku godinu starosti – 6 zadataka, svaki ispravno rešen zadatak vredi 2 “umna meseca”; Umni količnik je količnik između umnog i kalendarskog uzrasta; Izračunava se prema formuli: umni količnik= umni uzrast/kalendarski uzrast *100

Individualne razlike v Osnovna klasifikacija nivoa inteligencije obuhvata: v genijalnost (IQ iznad 130) v iznad prosečna inteligencija (IQ 110 -130) v prosečna inteligencija (IQ 90 -110) v ispod prosečna inteligencija ( IQ 70 -90) v mentalna zaostalost (IQ ispod 70) v Klasifikacija mentalne zaostalosti: v blaga mentalna zaostalost (IQ 50 -70) v umerena (IQ 35 -50) v teška (IQ 25 -30) v duboka (IQ ispod 20)

Spirmanova dvofaktorska teorija Inteligencija – shvatanje, uviđanje odnosa između datih članova i spsobnost apstraktnog mišljenja; v. Jedinstvena, opšta sposobnost koja se ispoljava u svim testovima, pri rešavanju svih zadataka; v. Spirman izdvaja dva faktora: v G faktor - opšti faktor koji se ispoljava različitim oblicima intelektualne aktivnosti, urođen je i nije podložan uticajima vaspitanja; v S faktor – specifični faktor koji sadrži svaka intelektualne operacije i pripada samo toj operaciji; pod uticajem je vaspitanja i vežbanja; logička, mehanička, psihološka, aritmetička, muzička sposobnost i različite vrste pamćenja; v Da li je inteligencija jedna opšta sposobnost ili se sastoji iz više sposobnosti? v

Terstonova teorija inteligencije - v Devet nezavisnih “primarnih mentalnih sposobnosti”: v Perceptivni faktor (P) –brzo i tačno opažanje objekata; v Numerički faktor (N) –operisanje brojevima; v Verbalni faktor (V) – razumevanje reči, verbalno zaključivanje; v Faktor verbalne fluentnosti (W) – bogatstvo rečnika, tečno govorno izražavanje; v Faktor memorije (M) – pamćenje gradiva bez logičkog smisla, npr. brojeva i slova; v Spacijalni faktor (S) – snalaženje u prostornim odnosima; v Faktor indukcije (I) – sposobnost pronalaženja prisutnog pravila među datim podacima; v Faktor dedukcije (D) – sposobnost otkrivanja i primene pravila; v Faktor rezonovanja (R) – sposobnost shvatanja odnosa, pronalaženja opštih principa, zaključivanje o odnosima delova i celina

Gilfordova teorija inteligencije v v Tri dimenzije (mentalne operacije, sadržaji, produkti) se ukrštaju i daju model od 120 različitih intelektualnih sposobnosti; Svaka intelektualna aktivnost se ispoljava primenom određene mentalne operacije na određenom sadržaju koji se javlja na određen način; v • • • Mentalne operacije : memorija – zadržavanje informacija; kognicija – shvatanje ili razumevanje; divergentna produkcija – stvaranje dveju ili više informacija iz date informacije; konvergentna produkcija – iznalaženje samo jednog odgovora koji zadovoljava dati uslov; evaluacija – poređenje proizvedenih podataka sa poznatom informacijom na osnovu logičkog kriterijuma i donošenje odluke koja dati kriterijum zadovoljava;

. v Sadržaji testova : • figuralni – informacije su konkretne po formi i odnose se na različite čulne modalitete; • simbolički – obuhvata materijale i elemente koji nemaju značenje (slova, brojevi, muzičke note. . . ); semantički – informacije u obliku značenja, verbalni testovi; • bihejvioralni - dolaze do izražaja u interakciji sa ljudima, socijalna • inteligencija; v Produkti : • jedinice - pojedinačne stvari , njihova imena, figure; • klase – grupe objekata sa jednom ili više zajedničkih karakteristika; • relacije – razne vrste veza između dveju stvari koje imaju sopstvena obeležja • sistemi – kompleksi, strukture ili organizacije međusobno zavisnih delova u interakciji; • transformacije – promene ili modifikacije date informacije pri čemu se ona • implikacije – očekivanje, anticipacija ili predviđanje nečega na osnovu date informacije; pretvara u drugi oblik ili stanje;

Gardnerova teorija inteligencije v v Gardnerova definicija inteligencije proširuje pojam inteligencije tako da ona obuhvata i veštine i kompetencije koje nisu isključivo inelektualnog reda; Gardner izdvaja 7 inteligencija: Logičko-matematička - rešavanje matematičkih poblema; korišćenje logike(razvijena kod matematičara, naučnika) v Lingvistička – sposobnost lake i brze obrade verbalnog materijala; razvijene veštine čitanja, pisanja i govorenja (pisci, advokati) v Spacijalna (prostorna) – prostorno snalaženje ( arhitekte, vajari, šahisti) v Telesno-kinestetička – sposobnost koordinacije pokreta i izražavanja pokretima ( hirurzi, sportisti, igrači) v Interpersonalna – razumevanje potreba, emocija i motiva drugih ljudi (političari, trgovci, nastavnici) v Intrapersonalna – samorazumevanje ; uvid u sopstvene emocije i motive (psihoterapeuti, religiozne vođe) v Muzička – sposobnost komponovanja; reprodukcija i razumevanjemuzike (izvođači, kompozitori) v Prirodnjačka – empatija sa drugim oblicima života (biolozi); v