HIV AIDS SIDA eng AIDS je polno prenosiva

HIV / AIDS

SIDA (eng. AIDS) je polno prenosiva bolest, i SIDA (eng. AIDS) predstavlja poslednji stadijum infekcije organizma virusom humane imunodeficijencije. • H - Human • I - Immuno-deficiency • V - Virus izaziva • A - Acquired • I - Immune • D - Deficiency • S – Syndrome

Postoji razlika između HIV pozitivne osobe i osobe obolele od SIDE. Hiv pozitivna osoba je zaražena virusom, ali ne znači da ima sidu. Prosečan period vremena između HIV infekcije i pojave znakova koji ukazuju na SIDU su 8 do 11 godina. Hiv pozitivna osoba može da izgleda potpuno zdravo, da je sposobna za rad i da nema nikakve simptome bolesti. Danas postoje mnogi medicinski tretmani koji mogu produžiti vreme za koje HIV oslabljuje imuni sistem.

Postoji više teorija o nastanku Hiv virusa!!!! Teorija koja je možda i najbolje i najšire prihvaćena jeste ta da je virus potekao iz životinjskog carstva (rezus majmuna, šimpanzi i tzv. čađavih mangabija). Virus poznat kao Simian Immunodeficiency Virus – SIV (virus imunodeficijencije kod majmuna) postoji u carstvu majmuna, a gde su majmuni dobili taj virus još je nerazjašnjeno. Poreklo virusa se veže za Afriku. Prvi poznati smrtni slučaj prouzrokovan AIDS-om bio je muškarac koji je umro 1950 -e godine u Belgijskom Kongu. Istorija HIV-a i AIDS-a izvan Afrike počinje 1981. godine, s prvim znakovima nove ''bolesti''. U nekoliko velikih gradova prijavljeno je veći broj neobičnih infekcija kod muškaraca homoseksualaca. Do kraja 1981. godine ove su neobične infekcije uništavale imuni sistem inficiranih. Pošto su ove infekcije primećene uglavnom kod muškaraca homoseksualaca, nazvane su GRID (Gay Releted Immune Deficiency) tj. deficiencija imunog sistema kod muškaraca homoseksualaca. Broj infekcija se povećao kao i broj prijavljenih infekcija izvan homoseksualnog društva. 1982. g. je u SAD-u zvanično objavljena epidemija.

HIV nije bio identifikovan do 1983. g. i bio je nazivan LAV ili HTLV-III. Od 1986. godine virus je poznat kao virus humane imuno deficijencije (HIV). 1986. godine otkriven je i HIV-2 i moguće je da će se pronaći i drugi oblici virusa.

Da bi došlo do infekcije i razvoja bolesti virus mora da dospe u krv !!! Virus direktno napada ćelije organizma, i to najviše CD 4 pozitivne T ćelije. To su ćelije imunog sistema organizma, odgovorne za odbranu od različita stanja i/ili bolesti. U krvi virus se vezuje za CD 4+ T-limfocite. Nakon vezivanja on ulazi unutar ćelije, „ugrađuje“ se u jedro domaćinske ćelije i pod uticajem različitih stimulanasa počinje da se razmnožava. Ishod je najčešće smrt inficiranih ćelija. Tokom vremena dolazi do postepenog smanjenja broja ovih limfocita, kojih u zdravom organizmu ima oko 1200/mm 3 krvi. Posle dugo vremena kada njihov broj padne ispod neke kritične vrednosti (oko 200/mm 3), čovek počinje obolevati od najrazličitijih (tzv. oportunističkih) infekcija. Tada nastupa sida. Ove infekcije su za ljude obolele od side često teške, a neke od njih i smrtonosne, jer su upravo limfociti nosioci odbrane od mikroorganizama, tumora i različitih stranih materija.

Virus ima omotač sastavljen od proteina i masti koji ga čini osetljivim na dezinficijense i rastvarače (medicinski alkohol, formaldehidi, dezderman, hloroform i sl. ). Takođe virus je veoma neotporan u spoljašnjoj sredini, van ljudskog organizma živi nekoliko sekundi, osetljiv je na povišene temperature. Jedino van ljudskog organizma, može živeti na veoma niskim temperaturama (temp. tečnog azota od minus 70 stepeni). U svim zdravstvenim ustanovama primenjuje se upotreba ili instrumenata za jednokratnu ili standardna suva sterilizacija ili autoklaviranje, koje su dovoljne da unište virus HIV-a.

Napredovanje bolesti se generalno može podeliti na četiri faze: Ø primarna infekcija, Ø klinički asimptomatska faza, Ø simptomatska HIV infekcija i Ø progresija iz HIV pozitivnosti u sidu.

Primarna HIV infekcija je prvi stadijum u razvoju HIV bolesti, kada je virus unet u telo. Neki istraživači koriste izraz akutna HIV infekcija da bi opisali period vremena od trenutka kada je osoba zaražena HIV-om do trenutka kada antitela koja se bore protiv virusa počnu da se proizvode u telu (uobičajen je period od 6 do 12 nedelja). Neki ljudi inficirani HIV-om osećaju simptome gripa. Ovi simptomi, koji obično traju nekoliko dana uključuju temperaturu, groznicu, noćno znojenje i osip. Drugi ljudi nemaju iskustvo ''akutne infekcije'', ili osećaju toliko blage simptome da je moguće da ih ni ne primete. Postavljanje prave dijagnoze tj. otkrivanje infekcije HIV virusom je veoma važno, jer su u ovom periodu osobe najzaraznije.

Klinički asimptomatska faza u proseku traje oko 10 godina, mada individualno može trajati kraće ili duže. Kako joj i samo ime govori, karakteriše je potpuno odsustvo bilo kakvih simptoma bolesti, mada se ponekad mogu javiti otečeni limfni čvorovi po telu. Virus u ovoj fazi ne miruje, već je izuzetno aktivan u limfnim čvorovima. Velika količina T-limfocita se inficira i umire, a produkuju se velike količine virusa.

Kod simptomatske HIV infekcije imuni sistem postaje sve slabiji i više nije u stanju da obuzda i zadrži virus. v Limfni čvorovi i tkivo postaju oštećeni i iscrpljeni usled dugogodišnje intenzivne aktivnosti; v HIV mutira i postaje više patogen, odnosno postaje jači i raznovrsniji što dalje vodi do povećane destrukcije T-pomoćničkih limfocita; v Telo više nije u stanju da održava tempo zamene T-ćelija koje su uništene i njihov broj sve brže opada. Kako imuni sistem zakazuje, javljaju se i prvi simptomi bolesti. U početku su simptomi slabi, ali se vremenom pogoršavaju i postaju sve teži.

Sida je poslednja faza napada HIV virusa i ujedno je i najteža faza. Faza I: HIV virus se ne može identifikovati i nije kategorisan kao uzročnik side; Faza II: Pojavljuju se minimalne manifestacije infekcija respiratornog trakta; Faza III: Dolazi do pojave naprasnih i neobjašnjivih simptoma poput dijareje, (koja obično traje duže od mesec dana, što dovodi do naglog gubitka telesne težine), teške bakterijske infekcije i/ili plućne tuberkuloze; Faza IV: Javlja se toksoplazma mozga, gljivične infekcije respiratornog trakta i jednjaka (kandidijaza), Kapošijev sarkom itd.

Lečenje

Do skoro, bolest se vrlo brzo završavala fatalnim ishodom. Međutim zahvaljujući programu koji je počeo prvi put da se primenjuje u Kanadi, od 1996 bolesnici oboleli od AIDS-a (side) imaće mnogo bolju prognozu. HAART - visoko aktivna antiretroviralna terapija (highly active antiretroviral therapy) podrazumeva primenu tri leka koji zaustavljaju širenje virusa HIV. Terapija utiče na infekciju HIV, tako da bolest ne dovodi do brzog smrtnog ishoda, već se pretvara u hronično kontrolisano oboljenje. Antiretrovirusna terapija (ART) ne leči HIV infekciju, ali kontroliše razmnožavanje virusa u telu čoveka i omogućava imuni sistem pojedinca da ojača i povrati snagu da se bori protiv infekcija. Sa ART, ljudi koji žive sa HIV -om mogu da žive zdrav i produktivan život. U Srbiji od 1997. godine nije promenjena terapija u lečenju SIDE i zahvaljujući takvoj terapiji 15 godina može živeti s tom bolešću. Međutim, 10 odsto obolelih je rezistentno na terapiju.

HIV test detektuje prisustvo ili odsustvo antitela na HIV u krvi. Antitela se proizvode od strane imunog sistema pojedinaca u borbi protiv stranih patogena. Većina ljudi ima "prozor period" od 3 do 12 nedelja tokom kojih su antitela na HIV i dalje proizvode i nisu još uvek detektovana. Rani period infekcije predstavlja vreme najveće infektivnosti. Retestiranje treba uraditi posle tri meseca da se potvrdi rezultat testa nakon dovoljno vremena koje je prošlo za pojavu antitela kod inficiranih osoba. Ukoliko postoji bilo kakva sumnja treba da se testira na HIV virus, rezultat testa je poverljiv, i u slučaju pozitivnog testa svako dobija post-test savetovanje i praćenje, lečenje i prevenciju mera na odgovarajući način.

KAKO SE HIV PRENOSI

ü Nezaštićeni seksualni kontakt sa HIV pozitivnom osobom (analni, vaginalni i oralni seksualni kontakt bez upotrebe kondoma). HIV se nalazi u presemenoj tečnosti, vaginalnom sekretu i u maloj koncentraciji u pljuvačci, mokraći, suzama) i pravilna upotreba kondoma je najefikasniji način smanjenja rizika prenosa HIV infekcije. ü Seksualni odnos (vaginalni i analni): U genitalijama i rektumu, HIV može inficirati mukozne membrane direktno ili prodreti kroz posekotine i oštećenja nastala tokom odnosa (mnoga od takvih oštećenja prolaze neprimećena). Nezaštićen vaginalni i analni odnos je praksa visokog rizika ü Oralni seks (usta-penis, usta-vagina): Usta su neprijateljska sredina za HIV (u semenoj tečnosti, vaginalnom sekretu ili krvi) što znači da je rizik od HIV transmisije kroz grlo, desni i oralne membrane manji nego kroz vaginalne i analne membrane. Ali, u svakom slučaju, zabeleženi su slučajevi kada je HIV prenešen oralnim putem, tako da ne možemo da kažemo da je HIV inficirana semena tečnost, vaginalni sekret ili krv u ustima bezbedan. Nezaštićen oralni seks je praksa nižeg rizika.

TREBA IMATI NA UMU DA SAMO SIGURAN SEKS JE DOBAR SEKS !!!

ü Kontakt sa zaraženom krvlju – da bi se HIV preneo putem krvi potrebno je da se direktno unese ubrizgavanjem ili da osoba koja dolazi u kontakt sa zaraženom krvlju ima otvorenu ranu na telu (“krv na krv”). Prenosi se korišćenjem nesterilisanog pribora za ubrizgavanje psihoaktivnih i drugih supstanci, tetoviranje nesterilnim priborom, menstrualna krv. . . HIV pozitivne osobe ne mogu biti dobrovoljni davaoci krvi. ü Prenos HIV-a sa majke na plod, dete. Oko 30% dece HIV pozitivnih majki se zarazi pre, tokom i ubrzo nakon rođenja. Dojenjem se zarazi oko 50% dece. HIV pozitivna trudnica može roditi zdravu bebu ako se: a) tokom trudnoće primenjuje propisana ARV terapija b) porođaj obavi Carskim rezom c) bebi daje ARV terapija prvih meseci po porođaju d) beba ne doji.

Upotreba droga sa sobom nosi visok rizik od prenošenja HIV infekcije. Korišćenje zajedničkog pribora za ubrizgavanje droge predstavlja direktan rizik za prenos HIV infekcije i Hepatitisa. Drugi rizik dolazi od lakšeg ulaska u nezaštićene seksualne odnose pod dejstvom droga, jer je moć procenjivanja i odlučivanja promenjena.

KAKO SE HIV NE PRENOSI

ü HIV se ne može preneti uobičajenim kontaktima: ljubljenjem u obraz, grljenjem, rukovanjem, dodirom odeće, kijanjem, kašljanjem, kontaktom sa pljuvačkom, suzama, znojem. ü Ne može se preneti upotrebom predmeta: razmena peškira, pijenje iz iste čaše, korišćenje telefona, novca, kvaka. . . ü Ne može se preneti korišćenjem raznih usluga: transportnih, javnih kupatila, toaleta (ne prenosi se stolicom niti mokraćom), sauna, bazena, frizerskih salona… ü Ne može se preneti korišćenjem usluga lekara i stomatologa, ukoliko se ispoštuju uobičajene mere i procedure predostrožnosti (korišćenje sterilisanog pribora, rukavica itd) tokom medicinskih intervencija i procedura (primena različitih dijagnostičkih i terapijskih mera, pa ni davanje veštačkog disanja “usta na usta”, “usta na nos”). ü Ne može se preneti primanjem transfuzije krvi, dobrovoljnog davanja krvi i organa, ukoliko se poštuju uobičajene mere i procedure predostrožnosti (testiranje).

Tеstirаnjе nа HIV је јеdini nаčin dа sе utvrdi dа li је nеко zаrаžеn HIV -оm, uzrоčnikоm sidе, i trеbаlо bi dа budе sаstаvni dео brigе о zdrаvlju svакоg pојеdincа, pоsеbnо ако sе rizičnо pоnаšа. Rаnо оtкrivаnjе HIV infекciје оmоgućаvа prаvоvrеmеnо lеčеnjе i кvаlitеtаn i dug živоt оsоbаmа inficirаnim HIV-оm, као i zаštitu drugih i sprеčаvаnjе prеnоšеnjа HIV-а sа mајке nа bеbu. Tакоđе, prаvоvrеmеnо sаvеtоvаnjе i tеstirаnjе nа HIV оmоgućаvа оsоbаmа које nisu inficirаnе HIV-оm dа tокоm pоvеrljivоg rаzgоvоrа sа кvаlifiкоvаnim sаvеtniкоm sаglеdајu i prоcеnе sоpstvеnе riziке, tј. sоpstvеnо rizičnо pоnаšаnjе i fакtоrе којi tоmе dоprinоsе, i dа nаučе како dа primеnе mеrе zаštitе оd HIV infекciје i drugih кrvlju i pоlnim putеm prеnоsivih infекciја.

Premа podаcimа Institutа zа jаvno zdrаvlje Srbije „Dr Milаn Jovаnović Bаtut” od početkа epidemije, 1985. godine, do 20. novembrа 2014. godine u Republici Srbiji su registrovаne 2962 osobe inficirаne HIVom, od kojih je 1678 osoba obolelo od AIDS-а, а 1154 HIV pozitivnih osobа je umrlo (1058 od AIDS-а, а 96 od bolesti ili stаnjа kojа nisu povezаnа sа HIV infekcijom). Beogrаd je nаjteže pogođen HIV epidemijom, аli i nаjveći broj osobа se testirа u Beogrаdu.

JAZAS (Asocija za borbu protiv side) je nevladina organizacija osnovana 1991. godine kao prva NVO koja se aktivirala na polju prevencije side na teritoriji bivše Jugoslavije (tada Jugoslovenska asocija za borbu protiv side) Aktivno radi i bavi se prevencijom side vec 23 godine!

Jazas je dao nekoliko dobrih saveta koje bi se trebalo pridrzavati: üUVEK KORISTI KONDOM I IMAJ GA STALNO SA SOBOM! üNE DRŽI GA U DŽEPU, TOPLOTA GA OŠTEĆUJE! üNE DOZVOLI DODIR TUĐE KRVI, SPERME ILI VAGINALNOG SEKRETA SA SVOJOM KOŽOM ILI SLUZOKOŽOM! üPAŽLJIVO BIRAJ PARTNERA/PARTNERKU! üI ZBEGAVAJ ANALNI SEKS- VISOKO JE RIZIČAN! üAKO SI VEĆ ZAVISNIK OD DROGE, IMAJ SVOJ ŠPRIC I IGLU! üKORISTI SAMO SVOJ PRIBOR ZA BRIJANJE! üIZBEGAVAJ SEKS U PIJANOM STANJU, TADA NISI SPOSOBAN DA ZDRAVO RASUĐUJEŠ! üNE USTRUČAVAJ SE DA KAŽEŠ NE, KADA JE TVOJE ZDRAVLJE U PITANJU! üMISLI SVOJOM GLAVOM!

‘Popunimo prazninu u znanju, prevenciji i podršci osobama koje žive sa HIV-om’ Slogan Svetskog dana borbe protiv SIDE za 2014. godinu

www. jazas. net

HVALA NA PAŽNJI!!!