1 ivotna osiguranja 1 Karakteristike i znaaj ivotnih

1. Životna osiguranja 1. Karakteristike i značaj životnih osiguranja Osnovne karakteristike: • Dugoročnost; • Osigurana suma; • Način utvrđivanja premije; • Način utvrđivanja naknade; • Matematička rezerva. • Ova osiguranja su dugoročna jer se zaključuju na period od 5 do 30 godina; • Osigurana suma je najveća moguća obaveza osiguravača prema osiguraniku u slučaju realizacije osiguranog rizika; • Određuje se unapred i određuje visinu premije;

• • • Način utvrđivanja premije – utvrđuju je aktuari na osnovu zakona velikih brojeva i teorije verovatnoće; Kod neživotnih osiguranja, rizik je neizvestan dok je kod osiguranja života izvesno da će se smrt desiti ali je neizvesno kada će to biti; Obračun tarife tj. premije se zasniva na tablicama smrtnosti i kamatnoj stopi; Tablice smrtnosti su osnov za obračun premije; Sadrže broj živih ljudi određene starosti, broj umrlih u određenoj starosti, verovatnoću smrti i verovatnoću doživljenja za sve godine starosti, prosečno trajanje života i intenzitet smrtnosti po godinama starosti;

• • • Razlikuju se po polu, regionima, državama kao i vremenskom periodu posmatranja; Na osnovu podataka koliko pojedinaca iz svake generacije umre tokom jedne godine, utvrđuje se verovatnoća smrti za svaku godinu starosti; Verovatnoća smrti je odnos broja umrlih prema ukupnom broju jedne generacije tokom jedne godine; Kamatna stopa je važan element za utvrđivanje premije; Što je veća kamatna stopa, osiguranici će morati da plate manju premiju za istu osiguranu sumu;

• • • Kod životnih osiguranja, nije moguće utvrditi adekvatno materijalno obeštećenje zbog čega se razlikuje i način obračuna naknade; Prilikom zaključenja ugovora o osiguranju, ugovarač sam određuje iznos osigurane sume; Matematička rezerva – tehnička rezerva koja služi za izmirivanje budućih obaveza po osnovu ugovora o životnom osiguranju; Formira se akumuliranjem štednih premija, po pravilima aktuarske matematike; Sredstva matematičke rezerve imaju strogu namenu, vode se na posebnom računu i ne mogu služiti za pokriće obaveza iz drugih vrsta osiguranja;

• • Osiguranje života je značajno za pojedinca jer obezbeđuje ekonomsku sigurnost za njega i članove njegove porodice; Osigurani rizici kod osiguranja života mogu biti: – Doživljenje određenog vremenskog perioda; – Smrt osiguranog lica; – Mešovito osiguranje kao kombinacija prethodna dva; • • Značaj osiguranja života za društvenu zajednicu zbog dugoročnog karaktera sredstava; Nivo razvijenosti osiguranja života zavisi od: – Visine nacionalnog dohotka i – Stabilnosti domaće valute;

2. Vrste životnih osiguranja • • • Prema načinu zaključenja ugovora, razlikujemo osiguranje sa lekarskim pregledom i bez lekarskog pregleda; Prema broju lica koja su obuhvaćena, osiguranje može biti individualno i grupno; Prema načinu isplate osigurane sume, razlikujemo osiguranje kapitala i osiguranje rente; Prema licu u čiju korist je zaključeno, razlikujemo lično i u korist trećeg lica; Prema riziku koje pokriva razlikujemo osiguranje za slučaj smrti, za slučaj doživljenja i mešovito osiguranje;

2. Neživotna osiguranja • • • 1. Osnovna načela imovinskih osiguranja Predmet osiguranja je materijalno dobro, što znači da se štete mogu izraziti u novcu; Načelo materijalnog interesa znači da osiguranik mora biti zainteresovan da se ne desi osigurani slučaj; Obaveza pažljivog i savesnog ponašanja osiguranika; Načelo obeštećenja – osiguravač treba da izvrši nadoknadu štete do iznosa pretrpljene štete; Naknada ne sme biti veća od štete koju je pretrpeo osiguranik; Osiguranik mora da dokaže da je pretrpeo štetu;

• • • Ako zaključi ugovor na veću sumu osiguranja od vrednosti imovine koju osigura (nadosiguranje), osiguranik ne može dobiti veću naknadu od pretrpljene štete; Osiguraniku nije dozvoljeno da osigura imovinu na punu vrednost kod dva ili više osiguravača; Visina iznosa naknade štete zavisi od visine štete, sume osiguranja i vrednosti osigurane stvari;

2. Metodi utvrđivanja visine naknade štete • • Naknada štete je jednaka visini štete kada je suma osiguranja jednaka vrednosti osigurane stvari, što je slučaj kod dobro zaključenog ugovora o osiguranju; Ako je suma osiguranja manja od vrednosti osigurane stvari, osiguravač će primeniti načelo proporcije i naknada štete će biti umanjena srazmerno umanjenoj osiguranoj sumi (podosiguranje); Iznos naknade štete u slučaju podosiguranja =(Suma osiguranja x šteta)/Vrednost osigurane stvari U slučaju da je suma osiguranja veća od vrednosti osigurane stvari (nadosiguranje), naknada štete ne može biti veća od nastale štete, već će biti jednaka pretrpljenoj šteti;

Primer obračuna iznosa naknade štete – podosiguranje: Šteta koju je osiguranik pretrpeo iznosi 500. 000 dinara Vrednost osigurane stvari iznosi 2. 000 dinara Suma osiguranja je 1. 500. 000 dinara Iznos naknade štete = (Suma osiguranja x šteta)/Vrednost osigurane stvari Iznos naknade štete = (1. 500. 000 x 500. 000)/2. 000 =375. 000 dinara

1. Primer obračuna iznosa naknade delimične štete – nadosiguranje: Šteta koju je osiguranik pretrpeo iznosi 500. 000 dinara Vrednost osigurane stvari iznosi 2. 000 dinara Suma osiguranja je 2. 500. 000 dinara 2. Primer obračuna iznosa naknade totalne štete – nadosiguranje: Šteta koju je osiguranik pretrpeo iznosi 2. 000 dinara Vrednost osigurane stvari iznosi 2. 000 dinara Suma osiguranja je 2. 500. 000 dinara

3. Vrste neživotnih osiguranja Osiguranje imovine obuhvata: • Osiguranje stvari odnosno imovine; • Osiguranje od odgovornosti i • Osiguranje imovinskih interesa. Osiguranje lica u okviru neživotnih osiguranja obuhvata osiguranje od posledica nezgode i dobrovoljno zdravstveno osiguranje;