Univerzitet Crne Gore Elektrotehniki fakultet Podgorica Ispit Operativni

Univerzitet Crne Gore Elektrotehnički fakultet Podgorica Ispit: Operativni Sistemi Tema: TCP/IP u Windows-u 2000 mentor: dr Božo Krstajić student: Miodrag Živković 15/95

TCP/IP u Win 2 k l l l Šta je to TCP/IP? Istorija TCP/IP-a Osnovno IP adresiranje TCP/IP Routing TCP/IP name resolution Osnovna TCP/IP podešavanja

Šta je to TCP/IP? TCP/IP je skraćenica za Transmission Control Protocol/Internet Protocol. l To je ime dato grupi mrežnih protokola koji se koriste na Internetu, kao i u većini UNIX operativnih sistema. TCP je osnovni protokol transportnog sloja u grupi, a IP definiše protokol mrežnog sloja koji prenosi blokove podataka do hosta. l

Istorija TCP/IP-a Razvoj kompjutera 60 -ih i 70 -ih uslovljava potrebu za pojavom umrežavanja l Ova potreba je dovela do razvoja mrežnih tehnologija koje bi omogućile komunikacju između kompjuterskih sistema. l Mogućnosti mrežnih sistema su toliko napredovale, tako da su mreže postale osnovni deo rastuće kompjuterske industrije l Razne firme, univerziteti i vlade su razvijale sopstvene načine komuniciranja u okviru njihovih mreža, a to je dovelo do velikih problema pri povezivanju s’ ostalim mrežama l

Istorija TCP/IP-a l l l Pojavljuje se prvi metod koji omogućava različitim mrežama da komuniciraju međusobno Ovaj metod postaje poznat kao internetworking. Internetworking je osim povezivanja različitih mreža omogućio velikim mrežama da budu sastavljene od manjih, lokalnih mreža. Organizacija koja je prva razvijala interenetworkig je bila ARPA(US Advanced Research Projects Agency). Jedna od glavnih tehnologija koju je ARPA razvila u okviru internetworking je pocket-switching.

Istorija TCP/IP-a Packet-switched mreža šalje podatke deleći ih u male standardizovane jedinice koje se zovu paketići (eng. Packets), od kojih svaka sadrži deo kompletnog podatka koji se šalje, kao i adresu destinacije. (slika) l ARPA je uspela da uz pomoć packetswitchinga poveže univerzitete, vlade, istraživačke centre… u jednu veliku mrežu koja je dobila ime ARPANET. l Kako je ARPANET postajala naprednija i mnogo veća, ona je privukla pažnju ostalih agencija koje su radile na razvoju Internetworking tehnologije. l Ove agencije i ARPA počinju krajem 70 -ih da rade na razvoju mrežne tehnolgije koja će kasnije biti poznata kao TCP/IP l

Osnovno IP adresiranje l l l Funkcionalnost TCP/IP-a je zavisila od njegovog najznačajnijeg faktora-IP načina adresiranja (eng. IP’s adressing scheme) IP adrese omogućavaju jedinstveni identitet svakom računaru povezanom na Internet IP koristi binarne brojeve za adrese, i to sa 32 bita. Svaka adresa je podeljenja u četri okteta ili četri osmobitna broja Svaki oktet u okviru Ip adrese je konvertovan u svoj decimalni ekvivalent, a okteti su razdvojeni sa tačkama ili zarezima.

Osnovno IP adresiranje l l l l Koristeći prethodnu formulu mi mozemo adresirati 232=4, 294, 967, 295 adresa! Ovo bi omogućilo skoro svakom čoveku na svetu po adresu, ali se ne koristi svih 32 bita za adresiranje Mi jednostavno ne možemo koristiti svih 32 bita za adresiranje host računara, zato što bi dobili jednu ogromnu mrežu sa ornomnim brojem računara povezanih na nju, bez podmreža. Tada bi koncept packet-switching tehnologije “pao u vodu”. Zbog toga mi moramo da koristimo delove IP adrese za identifikovanje posebnih mreža. Taj deo IP adrese koji definiše koja mreža je u pitanju se zove network ID, a deo IP adrese koji definiše uređaj (računar) u okviru mreže se zove host ID. Postavlja se pitanje kako da odredimo koji deo IP adrese se koristi za network ID a koji za host ID? Zajednica korisnika interneta je definisala pet klasa adresa da bi se obuhvatile mreže različitihi veličina Microsoft-ov TCP-IP podržava adrese klasa A, B i C koje se dodeljuju računarima

Klase adresa Klasa A l Adrese klase A su određene mrežama sa vrlo velikom brojem računara. l Bit najveće važnosti u adresi klase A je uvek postavljen na nulu. Sledećih sedam bitova određuje mrežni ID. l Ostala 24 bita prestavljaju ID računara l Ovim se omogućava adresiranje 126 mreža i 16. 777. 214 računara po mreži. l Klasa B l Adrese klase B su određene mrežama od srednjih do velikih dimenzija. l Dva bita najveće važnosti u adresi klase B su uvek postavljena na vrednost 10. Sledećih 14 bitova (2 okteta) određuju mrežni ID l Preostalih 16 bitova prdstavljaju ID računara l Ovim se omogućava adresiranje 16. 384 mreža sa 65. 534 računara po mreži l

Klase Adresa Klasa C l Adrese klase C se koriste za male mreže l Tri bita najveće važnosti su uvek postavljena na na vrednost 110. Sledećih 21 bit (tri okteta) predstavljaju mrežni ID l Preostalih 8 bita predstavljaju ID računara l Omogućeno je adresiranje 2. 097. 152 mreža sa po 254 računara u mreži l Klasa D l Adrese klase D su rezervisane za IP adrese sa višeznačnim upućivanjem. l Četri bita njaveće težine su uvek 1110 l Klasa E je eksperimentalna, a adresa u toj klasi, namenjena budućoj upotrebi l Bitovi najveće važnosti su 1111 l

TCP/IP Routing Šta je routing? l Routing je proces premeštanja informacija od izvora do odredišta putem TCP/IP protokola. Kao što smo napomenuli to se radi razbijanjem informacije u male paketiće koji se prenose između računara l Sad se postavlja pitanje kako se Ip adrese koriste za slanje informacija sa jednog racunara na drugi? l IP usmeravanje ili Routing koriste dva moguća načina isporuke: l Direktna isporuka se koristi kada IP host prosleđuje informaciju do drugog host-a koji se nalazi na direktno priključenoj mreži l Indirektna isporuka se koristi kad je IP host prosleđuje informaciju na posredni IP host, zato što se krajnje odredište ne nalazi na direktno priključenoj mreži l

Routeri Router je, najjednostavnije fizički link između dve mreže l Koristi se kod Indirektne isporuke, kada se odredišni računar ne nalazi u istoj mreži kao i pošiljalac l Oni sadrže tabele usmeravanja, koje sadrže informacije o Ip mrežama, kao i kako se može doći do njih(direktno ili indirektno) l Ulogu routera često obavljaju sami računari, koji se tada zovu gateways. l

TCP/IP Name resolution l l l Ip protokol je projektovan da radi sa 32 -bitnim IP adresama, i korisnicima računara je mnogo lakše da koriste i pamte imena umesto IP adresa Ako se ime koristi kao pseudnim za IP adresu, onda mora postojati i takav mehanizam dodele imena odgovarajućem IP čvoru kojim će se osigurati jedinstvenost imena kao i mogućnost da se odredi njegova odgovarajuća IP adresa. Ime računara kao pseudonim za IP adresu može da ima do 255 znakova i da sadrži alfabetske i numeričke znakove. Jednom računaru može da bude dodeljeno više imena Imena računara mogu da imaju različite oblike, a najčešći su nadimak i ime domena. l Nadimak je pseudonim Ip adrese koji pojedinci mogu da koriste l Ime domena je strukturirano ime u skladu sa konvencijama Interneta

TCP/IP Name resolution Razrešavanje imena korišćenjem lokalnih datoteka je jedan od uobičajnih načina koji koristi lokalnu datoteku (. . /hosts u UNIX -u i %system_root%system 32drivers… u Win 2 k) za odgovarajuće parove IP_adresa-ime_računara l Razrešavanje imena korišćenjem DNS servera je način kojim se parovi IP adresa i odogvarjućih imena čuvaju na DNS serverima. l

Osnovna IP podešavanja U Start > Settings > Control Panel > Network and Dialup Connections se nalaze mrežne konekcije. l U Properites konekcije nalazi se jezičak Networking u kojem se nalazi lista instaliranih protokola, među kojima se nalazi i TCP/IP u čijem Properites možemo podesiti IP i DNS broj, mada ih većina mreža automatski dodeljuje računarima koji su priključeni na nju. l