SISTEM ZLEZDA SA UNUTRASNJIM LUCENJEM SISTEM ZLEZDA SA

SISTEM ZLEZDA SA UNUTRASNJIM LUCENJEM

SISTEM ZLEZDA SA UNUTRASNJIM LUCENJEM CINE: n n n n 1 -medjumozak 2 -hipofiza 3 -stitna zlezda 4 -grudna zlezda 5 -nadbubrezna zlezda 6 -pankreas 7 -jajnici 8 -testisi

Medjumozak n Pokriven je ostalim delovima mozga tako da se vidi samo sa donje strane. U njemu leži treća moždana komora. Na njegovom krovu je razvijena epifiza, žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Na donjoj strani, podu komore, označenoj kao hipotalamus, javlja se levkasto ispupčenje (infundibulum) koje je u vezi sa hipofizom. Hipotalamus je vrlo značajan refleksni centar koji kontroliše temperaturu tela, rad unutrašnjih organa, krvni pritisak, san, osećaj gladi, žeđi, straha, besa.

Hipofiza n Hipofiza je mala endokrina žlezda na bazi mozga. Zbog njene presudne uloge u regulaciji aktivnosti drugih endokrinih žlezda, često se naziva „rukovodećom žlezdom”. Hipofiza luči hormone pod dejstvom hormona hipotalamusa, autonomnog nervnog sistema i povratne sprege endokrinih žlezda na koje deluje.

Stitna Zlezda n Štitasta (Štitna) ili tireoidna žlezda je žlezda sa endokrinim lučenjem, koja se nalazi u vratnom predelu i sekretuje hormone tiroksin i tironin, koji regulišu metabolizam svih ostalih tkiva. C ćelije štitaste žlezde sekretuju hormon kalcitonin, čija je uloga u regulaciji koncentracije kalcijuma u krvi i ima antagonističko dejstvo parathormonu, koga luče paraštitaste žlezde.

Grudna zlezda § Timus ili grudna žlezda § je organ smešten u prednjem, gornjem delu grudnog koša odnosno medijastinuma. Timus je centralni organ limfatičnog sistema. Kod novorođenčeta i dece je dobro razvijen, dok posle puberteta dolazi do njegove involucije i pretvaranja u mesno telo.

Nadbubrezna zlezda n Nadbubrežne žlezde se nalaze na gornjim polovima bubrega. Sastoje se iz dva dela, kore i srži, koji se međusobno razlikuju i po poreklu i po funkciji.

Pankreas Gušterača, poznata i pod nazivom pankreas, je veoma važna žlezda u sistemu organa za varenje. Dugačka je otprilike 15 cm, duguljastog oblika i pljosnata.

Jajnici su parni ženski organi čija je osnovna uloga proizvodnja jajnih ćelija i lučenje hormona. Jajnici su homologi organi testisima. Ovalnog su oblika, sličan bademu. Najčešće su dugi 3 - 5 i široki 1, 5 - 3 cm

Testisi ► Osnovna svrha testisa je spermatogeneza ili stvaranje spermatozoida, koja je usko povezana sa funkcijama testisa kao dela endokrinog sistema. Testisi od puberteta predstavljaju osnovno mesto sinteze muškog polnog hormona — testosterona — koji je odgovoran za nastanak sekundarnih polnih karakteristika, i čije su visoke koncentracije neophodne za odvijanje spermatogeneze.

Bolesti Gugantizam-prekomereni rast ili uvecavanje pojedinih delova tela , usled povecanog izlucivanja ovog horomona iz hipofize. Suprotno , smanjenje licenja ovog hormona dovodi do smanjenog rasta , I takvi ljudi ostaju patuljastog rasta. Najvisi covek bio je Amerikanac visine 2. 72 metara , a najnizi Imdus 57 centimetra l Gusavost – smanjeno lucenje hormona stitne zlezde , koje se manifestuje usporenim metabolizmom , povecavanjem telesne mase , snizenom telesnom temperaturom , usporenim reakcijama. Bolest moze biti uslovljena nasledjem , a od sredinskih faktora nedostatkom joda u hrani. Ukoliko se posle rodjenja ne uzimaju hormoni stitne zlezde ili jodirana so takve osobe ostaju niske , nedovoljno razvijene I mentalno zaostale. Nasuprot tome , povecano stvaranje hormona stitne zlezde dovodi do ubrzanja metabolizma , gubitka tezine , povisenja temperature tela I uznemerosti (Bazedovljeva bolest). l Ausonova bolest – ostecenje kore nadbubreznih zlezda I smanjeno lucenje hormona , usled cega se putem mokrace gubi so , smanjuje kolicina vode u krvi I znizava krvni pritisak. l Secerna bolest – Nedostatak insulina , hormona pankreasa koj secere iz krvi prenosi u celije. Manifestuje se povecavanjem kolicine secera u krvi I mokraci, pojacanom zedji , misicnom slaboscu I malaksaloscu usled toga sto celije “gladuju” sa secerom , koga ima u izobilju krvi. Obolelima se omogucuje normalno fukcionisanje davanjem insulina putem injekcije. U svetu oko 120 miliona ljudi boluje od secerne bolesti. l

Sta smo naucili? • Koji organi cine sistem organa sa unutrasnjim lucenjem? • Sta je medjumozak? • Sta je hipofiza? • Sta je stitna zlezda? • Sta je nadbubrezna zlezda? • Sta je pankreas? • Sta su jajnici? • Sta su testisi? • Navedi neku bolest endokrinog sistema.