Phylum Arthropoda zglavkari Statistika Opte informacije Etimologija od

Phylum Arthropoda – zglavkari

Statistika

Opšte informacije • Etimologija: od grčkog arthron – zglob i podus - noga. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. Preko milion opisanih vrsta (najviše insekata). Bilateralna simetrija (u najvećem broju slučajeva). Telo ima tri ćelijska sloja (tkiva i organe). Telo podeljeno na 2 ili 3 telesna regiona. Heteronomna segmentacija. Telesna duplja je miksocel. Većina ima kompletno crevo sa usnim i analnim otvorom. Telo sa 3 do 400+ pari nogu. Svi ekstremiteti su člankoviti Poprečno prugasta muskulatura. Spoljašnji skelet (egzoskelet) od hitina. Kutikula oblaže telo spolja, prednje i zadnje crevo, traheje, pluća i delove reproduktivnih organa.

Opšte informacije 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. Kutikula spolja od voska. Segmentisanost kutikule – fleksibilne veze između kutikularnih ploča. Nervni sistem lestvičast, sa ganglijama i mozgom. Respiracija pomoću traheja (kod većine). Otvoren cirkulatorni sistem sa srcem. Razmnožavanje polno, gonohoristi ređe hermafroditi. Partenogeneza postoji kod mnogih grupa. Presvlačenje – ecdysis i metamorfoza larve u adulta. Israna raznovrsna. Žive u svim tipovima staništa. Slobodnoživeći, sesilni, paraziti, komensali.

Morfologija • Telo je heteronomno segmentisano • Neki najprimitivniji zglavkari imaju homonomnu segmentaciju (veza sa homonomno segmentisanim precima). Zajedničko sa Onychophora! • 1. 2. 3. Telesni regioni cephalon (glava) thorax (grudi) abdomen (trbuh)

Arthropoda – presek kroz thorax Telesna duplja je haemocoel = mixocoel, nastao od blastuline duplje i sekundarne duplje, celoma. Kroz miksocel prolazi krv (hemolimfa).

Arthropoda – kutikularne ploče

Arthropoda – građa kutikule

Arthropoda – složeno oko

Mozaični vid • Složene oči zglavkara su građene od većeg ili manjeg broja omatidija (facete) = facetovane oči • Svaka omatidija vidi samo delić prostora/objekta ispred jedinke • Sklapanjem svih sličica nastaje kompletna slika

Mozaični vid

Filogenija Arthropoda

Klasifikacija Arthropoda • • • Subphylum Trilobitomorpha Subphylum Chelicerata Subphylum Crustacea Subphylum Myriapoda Subphylum Hexapoda

Subphylum Chelicerata Classis Merostomata Subclassis Eurypterida Subclassis Xiphosura Classis Pycnogonida Classis Arachnida

Subphylum Crustacea Subclassis Remipedia (homonomno segment. ) Subclassis Cephalocarida Subclassis Branchiopoda (vodene buve) Subclassis Ostracoda (rakovi u ljušuri) Subclassis Copepoda (ciklopsi) Subclassis Mystacocarida (bentosni) Subclassis Tantulocarida Subclassis Branchiura (parazitski rakovi) Subclassis Cirripedia (vitičari, rakovi prilepci) Subclassis Malacostraca (viši rakovi)

Subphylum Myriapoda Classis Diplopoda Classis Chilopoda Classis Pauropoda Classis Symphyla Subphylum Hexapoda Classis Entognatha Classis Insecta

Subphylum Trilobitomorpha

Subphylum Trilobitomorpha • Oko 4000 fosilnih vrsta. • Pojavile se u Proterozoiku, najbrojnije u Kambrijumu i Ordovicijumu a izumrle u Permu (Era Paleozoika!). • Veličina tela od 0, 5 do 80 cm. • Tri telesna regiona: glava, trup (grudi) i pigidium. • Tri lobusa dorzalno (glabella i genae na glavi; rachis i pleurae na trupu) po čemu su dobili ime. • Parni, dvograni ekstremiteti. • Puzajući ili zarivajući način života dominantan. • Odvojenih polova, larva protapsis. Larveni stupnjevi: II meraspis i III holaspis.

Subphylum Trilobitomorpha – dorzalna strana

Subphylum Trilobitomorpha – ventralna strana • Parni segmentisani ekstremiteti, jedan par segmentisanih antena. noga sa škrgom

Subphylum Trilobitomorpha Marella sp. Cheirurus sp. Ordovicijum Habella sp.

Subphylum Chelicerata Classis Merostomata (Palaeostraca) • Subclassis Eurypterida (Gigantostraca)+ • Subclassis Xiphosura Classis Pycnogonida (morski pauci) Classis Arachnida (paukolike životinje)

Classis Merosotomata • Ime Merostomata od gr. μηρός (meros = deo, pipak) i στόμα (stoma = usta), što ukazuje na dodatke (ekstremitete) koji pripadaju usnom aparatu • Živeli pre 200 do 500 miliona godina • 99% vrsta izumrlo • Polifiletsko poreklo • Predatori (manji beskičmenjaci) i strvinari • Naseljavali vodu, ali mogli da izlaze i na kopno kao potkovičasti rakovi • Facetovane oči redukovane • Prvi par ekstremiteta, helicere za lov, drugi, pedipalpi za hodanje, morfološki slični nogama • Sve vrste imaju rep (telson), često se završavajući bodljom • Disanje, škrgama smeštenim na nogama • Koriste se u fiziologiji kao lab. životinje

Subclassis Eurypterida • Kompletno izumrla grupa artropoda. • Najveći ikada pronađeni zglavkari (do 3 m) • Staro ime je Gigantostraca. • Živele su u Paleozoiku. • Sve vrste bile su akvatične, puzale po dnu (zbog veličine i građe). • Manje vrste su mogle da plivaju (dobro razvijen rep i zadnje noge). • Ishrana: predatori. • Od Ordovicijuma do perma gospodarili su prastarim Zemaljskim morima i okeanima i neke vrste (Pterygotus)

Subclassis Eurypterida • Po opštem planu građe su slične sa Xiphosura. • Imale su kraću prozomu i njih • Opistozoma sa spoljašnjom segmentacijom, diferencirana na širu mezozomu (mesosoma) i užu metazomu (metasoma) • Za metazomu je pokretno zglobljen telzon, često u obliku bodlje. • Helicere su kod nekih vrsta bile krupne i štipaljkaste, zbog čega su nazvane rakoskorpijama. • Zadnji par nogu za hodanje, često proširen i služio je za plivanje.

Subclassis Xiphosura

Subclassis Xiphosura • Veoma stara grupa artropoda. Datiraju iz Kambrijuma. Možemo ih smatrati živim fosilima. • Žive u mulju uz obalu Atlantskog okeana (S. Amerika). • Telo: prozoma i opistozoma. Prozoma sa glomaznim karapaksom. • 5 vrsta. Najpoznatiji predstavnik Limulus polyphemus, oko 60 cm.

Subclassis Xiphosura

Subclassis Xiphosura • Xiphosura su jedine helicerate sa složenim očima. • Složene oči su sastavljene od malog broja omatidija, tako da njima mogu samo da registruju pokrete bez mogućnosti prepoznavanja lika. • Odvojenih su polova, sa gonadama u prozomi. • Odlikuju se spoljašnjim oplođenjem, što nije slučaj sa većinom drugih helicerata.

Subclassis Xiphosura • Iz jaja se izleže trilobitna larva koja brzo metamorfozira u adulta. • Polnu zrelost dostižu za oko 10 godina, a životni vek im je oko 20 godina.

Classis Pycnogonida – morski pauci • • • Stara grupa sa malo recentnih predstavnika Sve vrste su marinske Prozoma sa helicerama i proboscisom napred Tri glavena + 1 grudni segment Opistozoma kratka, nečlankovita Analni otvor na kraju tela Sve vrste imaju 8 - 12 nogu Odvojenih polova Hrane se sunđerima i žarnjacima

morski pauci – plan građe

Classis Pycnogonida