NEMATODE IVINE n Nematode su najzastupljeniji i najvaniji

NEMATODE ŽIVINE

n Nematode su najzastupljeniji i najvažniji helminti u živinarstvu. Opisano je više od 50 vrsta. U najvećem broju slučajeva prouzrokuju patološka oštećenja domaćina n Oblik im je obično cilindričan i izdužen, kutikula može imati cilindrične prstenove, ujednačene, uzdužne pruge i nabore u formi kutikularnih trnića. Sve nematode imaju digestivni trakt. Odvojenih su polova. Životni ciklus može biti direktan ili indirektan uključujući i prelaznog domaćina.

Syngamus trachea n n n Domaćini: S. trachea je pronadjen kod pilića, ćurki, fazana, biserki, gusaka i različitih divljih ptica širom sveta. Mesto življenja: Adulti su nadjeni u traheji ili plućima. Morfologija: Crvi su crvene boje i oba pola su nađena pri permanentnoj kopulaciji. Ženka je veća od mužjaka, veličine 5 -20 mm, a mužjak 2 -6 mm. S. trachea ima široko otvorena usta, bez preklopnog venca. Usna duplja je oblika šolje sa 6 -10 zuba u bazi. Mužjaci imaju dve spikule čija je veličina 53 -82 m. Jaja imaju lepljiv operkulum na oba pola i njihova veličina je 70 -100 x 43 -46 m.

n n Životni ciklus i epidemiologija: Do infekcije dolazi kada se infektivna jaja ili larve unesu u digestivni trakt. Razvojni ciklus može biti direktan ili indirektan kada larve mogu progutati kišne gliste, puževi, muve ili druge artropode. Infekcija se prenosi kada živina proguta ove prelazne domaćine. Larve migriraju kroz zid creva i nošene krvlju dospevaju u pluća. Tu se one razvijaju u adultni oblik. Razvojni period je 3 nedelje. Iskašljana jaja mogu biti progutana i izbačena sa fecesom. U zavisnosti od temperature i vlažnosti, jaja postaju infektivna za 2 -7 dana. Infekcije S. trachea uglavnom pogađaju mlade ptice sem ćurki, koje oboljevaju u bilo kom dobu. Fazani i druge uzgojne ptice su veoma osetljive.

n Klinički znaci i patogenost: Karakteristični znaci infekcije S. trachea su: dispnea i gušenje, koje se javlja kada se sluz nakupi u dušniku (zevanje). Smrt nastupa kada sluz bloira dušnik. Iscrpljenost, anemija i slabost se takodje primećuju kao klinički znaci. n Prilikom post mortem pregleda lešina je iscrpljena i anemična, a odrasli crvi se vide makroskopski kada se otvori traheja

Nematode digestivnog trakta Gongylonema ingluvicola n n n Domaćin: G. ingluvicola može da parazitira u pilićima, ćurkama, jarebica, fazanima i prepelicama u Evropi, Severnoj Americi, Africi, Aziji i Australiji. Mesto parazitiranja: Odrasle nematode su smeštene u epitelu voljke, jednjaka, a ponekad i u žlezdanom želucu. Morfologija: Ženke su duge od 32 – 55 mm, a mužjaci od 17 – 20 mm. Prednji kraj tela se završava varijabilnim brojem karakterističnih kružnih ili ovalnih linija takozvane kutikularne pruge. Jaja su obično veličine 35 h 58 mikrometra.

n Razviće i epidemiologija: Razviće je indirektno, odvija se izme|u dve vrste kao što su Copris minutus ili bubašvaba (Blatella germanica) i koristi ih za prelazne domaćine. Posle izlaska jaja u spoljnu sredinu putem fecesa ona obično bivaju pojedena od strane buba ili bubašvaba. Posle 30 dana razvića u prelaznom domaćinu larve postaju infektivne. Živina postaje inficirana time što pojede prelaznog domaćina koji sadrži parazita u infektivnom larvenom stadijumu. n Klinička slika i patogeneza: Odrasli paraziti su uslovno patogeni, zavisno od broja crva u epitelu. Oni mogu izazvati zapaljenje, hipertrofiju i keratinizaciju epitela sa hroničnim tokom.

Acuaria hamulosa n Domaćin: A. hamulosa se javlja kod pilića, ćuraka i fazana u Evropi, Severnoj i Južnoj Americi, Africi i Aziji. n Mesto parazitiranja: Odrasle jedinke su smeštene u limfnim čvorovima ili apscesima ispod rožnog sloja želuca. n Morfoligija: Mužjaci su veličine 10 – 14 mm, a ženke od 16 – 29 mm. Imaju 4 kutikularna nabora dajući im karakterističan izgled. Nabori su nepravilni i talasasti, a nalaze se u donjem delu tela. Mužjaci imaju duge i tanke spikule, leva je veličine 1, 63 – 1, 8 mm, a desna je dužine od 0, 23 – 0, 25 mm.

n Životni ciklus i epidemiologija: Razviće je indirektno. Skakavac vrste Melanoplus, Oxya nitidula ili Spathosternum prasiniferum, različiti insekti i mnogi drugi mogu biti prelazni domaćini. Jaja se izbacuju preko fecesa i razvijaju u larve 3 nedelja nakon ulaska u prelaznog domaćina. Pravi domaćin se inficira kada u organizam unese prelaznog domaćina. Razvojni period traje 3 nedelje. n Klinička slika i patogeneza: Kod težih slučajeva infekcije javlja se klonulost, slabost, anemija i iscrpljenost. Mogu se naći i rupture na želucu. Nematode se mogu naći i u limfnim čvorovima. Keratinski sloj može biti oštećen ili zahvaćen nekrozom kod teških infekcija.

Capillaria spp. n Šest vrsta je uobičajeno kod živine: C. annulata, C. contorta, C. caudinflata, C. bursata, C. columbae i C. anatis n Domaćin: Svih šest vrsta je prijavljeno da se javljaju kod pripitomljenih i divljih ptica. Nadalje, sve vrste su široko rasprostranjene u svojoj distribuciji. n Mesto parazitiranja: Capillaria vrste se nalaze duž celog intestinalnog trakta. C. annulata i C. contorta se nalaze u voljki i jednjaku. C. caudinflata, C. bursata i C. columbae napadaju tanko crevo, dok se C. anatis nalazi u slepom crevu.

n Životni ciklus i epidemiologija: Životni ciklus Capillaria vrsta može biti neposredan i posredan. Jaja su neembrionizovana položena u izmet i razvijaju se u prvi stadijum larve u roku od 9 do 14 dana. n Za C. obsignata, C. anatis i C. contorta životnih ciklus je neposredan, što znači da su jaja infektivna za osetljivog domaćina kao embrionizovan L 1. Po unošenju jaja se izlegu na svom uobičajenom mestu i razviju u odrasle crve bez migracije u domaćina. n Jaja vrsta C. caudinflata, C. bursata i C. annulata gutaju gliste pa ona se razvijaju u infektivne stadijume u roku od 14 do 21 dan. Ptica se zarazi kada pojede takvu glistu. Vreme pre manifestacije infekcije za vrstu Capillaria iznosi približno 3 nedelje.

n Klinički znaci i patogenost: Infekcije vrstom Capillaria mogu biti veoma patogene za ptice koje se čuvaju u sistemima duboke prostirke ili onima sa neograničenom ishranom. Gde veliki broj infektivnih jaja može da se obrazuje u prostirci ili u zemlji. n Lake infekcije s C. contorta i C. annulata izazivaju upalu i zadebljanje voljke i jednjaka. Teške infekcije izazivaju upadljivo zadebljanje jednjaka i zida voljke sa kataralnom i krupoznom upalom. Kada dođe do upale u tankom crevu ili slepom crevu (C. caudinflatai, C. bursata, C. obsignata ili C. anatis) životinje postanu ispijene, slabe i anemične. Krvava dijareja s hemoragičnim enteritom se sreće kod težih infekcija. Infekcije sa C. obsignata su veoma patogene kod golubova i mogu da izazovu visoke stope smrtnosti.

Ascaridia galli n Domaćin: A. galli se sreće kod pilića, ćuraka, gusaka, biserki, fazana i jednog broja divljih ptica, ali je glavni domaćin svakako pile. A. galli se smatra za infekciju živine rasprostranjenu širom sveta. n Mesto parazitiranja: A. galli je valjkasti crv koji se javlja u tankom crevu. Kod jakih infekcija, A. galli može da izazove delimičnu ili potpunu opstrukciju duodenuma creva i prednjeg dela tankog creva. Odrasli crvi mogu da migriraju kroz šupljine debelog creva i kloake i da završe u jajovodu, gde mogu da se pripoje kokošjem jajetu.

n Životni ciklus i epidemiologija: Životni ciklus A. galli je neposredan, a obuhvata dve glavne populacije; seksualno zreo parazit u gastrointestinalnom traktu i u infektivnom stadijumu (L 3) u obliku emrionizovanog jajeta otpornog u okolini n Jaja se prenose putem izmeta domaćina i razvijaju na otvorenom, gde dostižu infektivni stadijum (L 3) u roku od 10 do 20 dana ili duže, u zavisnosti od temperature i relativne vlažnosti; Temperature iznad 43˚C su smrtonosne za jaja u svim stadijumima. n U sistemima duboke prostirke jaja mogu da ostanu infektivna danima, u zavisnosti od temperature, vlažnosti, p. H i koncentracije amonijuma. Povremeno gliste progutaju jaja A. galli i prenesu ih do pilića, ali to nije osnovni put prenosa.

n Životni put je završen kad novi domaćin unese u sebe infektivna jaja preko kontaminirane vode ili hrane. Jaja koja sadrže L 3 larve mehanički se prenose u dvanaestopalačno crevo. n Larve su zaštićene sa tri sloja koja prekrivaju jaja sve dok ona ne stignu do duodenuma ili do prednjeg dela tankog creva, gde se izlegu u roku od 24 sata. Tokom izleganja klupčaste larve se pojavljuju sa prednjeg kraja jajeta kroz otvor u ljusci i izlaze u šupljinu creva. Larve zatim ulaze u histotrofnu fazu u kojoj se ugnjezde u mukozni sloj creva. Histotrofna faza traje od 3 do 54 dana pre završnog sazrevanja u šupljini creva. Histotrofna faza je normalni deo životnog ciklusa, a njena dužina zavisi od broja unetih infektivnih jaja. Što je više jaja duže će trajati histotrofna faza. Posle ove faze, askaride se smeštaju u šupljinu duodenumacreva. Period pre manifestacije infekcije varira od 5 do 8 nedelja.

n Stanište odraslih A. galli je prednji deo tankog creva, ali u zavisnosti od stepena infekcije, može se proširiti po svim crevima i jajovodu. n Klinički znaci i patogenost: Infekcije crvom A. galli rezultiraju u gubitku težine kod pileta koje odgovara teretu crva koji se povećava. Klinički znaci su naglašeniji kod pilića do tri meseca starosti, posle čega se teret crva obično smanjuje. Uopšteno, klinički znaci obuhvataju gubitak apetita, opuštenost krila, nakostrešenost perja, gubitak težine, smanjenju produkciju jaja, anemiju, dijareju i smrtnost.

n Enteritis ili hemoragični enteritis može da se sretne ukoliko veliki broj mladih parazita prodre u mukoznu membranu dvanaestopalačnog creva i prednjeg dela tankog creva. n Ugnježdene larve izazivaju krvarenje i intenzivno razaranje žlezdastog epitela. Pored toga, bujanje ćelija koje luče sluz može dovesti do srašćivanja mukoznih resica. Oštećenje epitela ne mora biti izazvano samo larvama, već i odraslim crvima u obliku atrofije resica s povremenom nekrozom mukoznog sloja. n Pri hroničnim infekcijama može doći do pada mišićnog tonusa, a zid creva može da poprimi mlitav izgled posmatran in situ. Tokom histotrofne faze dolazi do gubitka krvi, smanjenja nivoa šećera u krvi, a mokraćni kanal često biva naduven od soli mokraćne kiseline.

Heterakis spp. n Smatra se da su tri vrste bitne za živinu. To su: H. Gallinarum, H. isolonche i H. dispar Domaćini: H. gallinarum je bila zastupljena kod pilića, ćurki, pataka, gusaka, jarebica, biserki, fazana i prepelica u skoro svim delovima sveta. n H. isolonche se uglavnom javlja kod pataka, jarebica, fazana, prepelica i pilića. H. dispar napada piliće, guske i patke u različitim delovima sveta.

n Mesto parazitiranja: sve tri vrste su pronađene u lumenu cecum-a. Larve H. isolonche žive u mukozi slepog creva pre nego, kao odrasli, pređu u lumen. n Životni ciklus i epidemologija: razvojni ciklus je direktan. Kišne gliste i kućne muve mogu biti domaćini koji je mehanički prenose. Jaja se izbacuju sa fecesom i razvijaju u infektivna za oko dve nedelje, u zavisnosti od temperature i vlažnosti. Kada infektivni oblik jaja unesu u digestivni trakt prijemljivi domaćini, iz njih se u tankom crevu izlegu larve. Kroz 24 h larve dospeju do cecum-a kroz lumen creva gde se razvijaju u odrasle crve. Larve H. isolonche mogu imati fazu razvoja u tkivu pre nego što pređu u adultni oblik. Vreme razvoja je 24 -30 dana.

n Klinički znaci i patogenost: na cekumu se pojavljuju značajna zapaljenja i zadebljanje mukoze sa krvarenjem. Osim za infekcije H. isolonche, kliničkih znakova ne mora biti. n Infekcije H. isolonche mogu izazvati dijareju, iscrpljenost i smrt. n Najvažnija uloga H. gallinarum je mogućnost prenošenja protozoe Histomonas meleagridis na živinu. Jedinke H. meleagridis mogu preživeti u jajima H. gallinarum godinama.

Dijagnoza Klinički simptomi su patognomonični, koprološki pregled, parazitološka sekcija. Terapija Febantel 25 mg/kg ili 2 x 15 mg/kg ili 60 ppm tokom 6 dana Flubendazol 5 mg/kg ili 30 ppm , 20 ppm (ćurke) 60 ppm fazani tokom 7 dana Fenbendazol 30 mg/kg tokom 3 dana Mebendazol 5 mg/kg tokom 7 dana Albendazol 2 -5 mg/kg tokom 5 dana PROFILAKSA Kontinuirana primena antihelmintika do 1 meseca starosti, ili jednom mesečno 7 dnevi tretman sa febantelom, mebendazolom, fenbendazolom u hrani 60 ppm; ili flubendazol ili albendazol u dozi od 30 ppm