ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE Maja Mani Prof Raunarstva i informatike

ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE Maja Manić Prof. Računarstva i informatike 2. čas – VII razred

Prvi računari su služili isključivo za računanje. Međutim, njihova upotreba je proširena na čuvanje podataka, kao i obradu. Pojavom PC-ja, primena je proširena na: - obradu teksta i crteža, - obradu slika, - obradu zvuka, - obradu filma. Najznačajnija primena je njihovo korišćenje kao moćnog sredstva za komunikaciju

Pojam elektronske komunikacije Pod pojmom elektronskih komunikacija podrazumevaju se komunikacije koje se obavljaju uz posredovanje bar jednog računara. Ove komunikacije mogu biti između dva ili više računara, posredstvom računarske mreže ili bez nje, ili između računara i nekog drugog uređaja: mobilnog telefona, običnog telefona, faksa itd. Elektronske komunikacije mogu jednosmerne ili u oba smera. biti

Jednosmerne komunikacije se odvijaju tako što jedna osoba ostavlja sadržaj koji želi da drugi vide na nekom mestu na Internetu (veb strana, blog, forum itd. ) i kao takav on je svima dostupan Dvosmerne komunikacije se obavljaju između dva ili više učesnika. To su: razmena poruka u realnom vremenu, razmena elektronske pošte ili razgovor uz prenos slike i zvuka. Prednost: ovakve komunikacije su besplatne Nedostatak: nije bezbedan način komunikacije.

Bezbedno ponašanje na Internetu Sve pogodnosti Interneta odgovarajućom pažnjom. treba koristiti sa To možemo uporediti sa velikim gradom: Prednosti su: veliki broj biblioteka, muzeji, pozorišta, igrališta itd. Nedostatak: zlonamerni ljudi – vandali (uništavaju), siledžije (tuku se), lopovi (otimasju stvari) i kriminalci. Zato na Internetu poštujemo određena pravila.

Opasnosti se mogu podeliti u dve grupe: 1. Opasnosti po računar korisnika. - to su programi koji ga uznemiravaju, kao i programi koji mu uništavaju podatke na računaru. 2. Opasnost po korisnika lično: - to su programi koji mu kradu podatke (brojeve računa u banci, brojeve kreditnih kartica, lozinke. . . ) a sa druge strane opasnost od podataka koje sam korisnik otkriva nepoznatim osobama o sebi.

Zaštita računara od napada sa Interneta odvija se u dva nivoa. Prvi nivo omogućava zaštitu pomoću antivirus programa AVP koje korisnik instalira na svom računaru. Ovi programi mogu biti besplatni ili se mogu kupiti uz malu naknadu. Bitno je da se redovno dopunjavaju. Ako je računar stalno priključen na Internet, potrebno je da se dopunjavaju i nekoliko puta dnevno. Drugi nivo je zaštita koju pruža davalac usluge Interneta – internet provajder. O njoj brine – administrator mreže. Zaštita podrazumeva hardver i softver koji ima zadatak da spreči dolazak neželjenog materijala u mrežu. To je ZAŠTITNI ZID (firewall).

Voditi računa: - Biti oprezan; - Ne davati svoje lične podatke, adresu stanovanja, školu koja se pohađa, podatke o roditeljima, podatke o imovnom stanju itd. - Ako nema video kontakta, ne može se zaključiti da li se razgovara sa vršnjakom ili odraslom osobom. - O sastanku uvek treba obavestiti roditelje - Ako na sastanak ne dođe osoba koja kakva se predstavlja preko Interneta treba odmah obavestiti roditelje i policiju

Pitanja: 1. Šta su elektronske komunikacije i kakve one mogu biti? 2. Nabroj nekoliko primera jednosmernih komunikacija. 3. Nabroj nekoliko primera dvosmernih komunikacija. 4. Šta se smatra komunikacijama u realnom vremenu? 5. Kakve opasnosti po korisnika računara mogu nastati korišćenjem Interneta? 6. Šta je zaštitni zid (firewall)? 7. Šta korisnik treba da radi da bi zaštitio računar od napada sa Interneta? 8. Šta korisnik treba da radi da bi zaštitio sebe od zlonamernih osoba sa Interneta? 9. Kako treba postupiti prilikom prvog susreta sa novim poznanikom sa Interneta? 10. Kako treba postupiti ako te neki korisnik sa Interneta na bilo koji način uznemirava?