Dva poetna stanovita o raunarima Najbra i najsigurnija

Dva početna stanovišta o računarima: - Najbrža i najsigurnija mašina za računanje - Hvatanje i kroćenje celokupnog ljudskog znanja q Analogno: - Život u svetu analognih veličina: v Sabiranje kao osnova obrade svih znanja; v Svet je materijalan i sve se meri analogno, ljudskim izmišljenim veličinama i skalama. v Primer 1: Merenje pozicije broda na osnovu ugla pod kojim se sunce vidi sa broda i rastojanja u stepenima od Griniča; v Primer 2: Gramofonska ploča,

� Kinezi su prvi postavili pitanje: „ Šta je najveće? “ � Najveće se može meriti samo instrumentom koji je još veći od merene stvari � Instrument kao takav nepostoji, ali ostaje pojam MERENJA � Analogni sistemi ili sistemi merenja su veliko otkriće, jer se tako tokom vremena stvaralo znaje čoveka o svetu koje ga okružuje � Sanjajući o mašini koja sadrži opis svih mera sveta ljudi su došli do digitalnog merenja sveta q Digitalno: � Digitalni zaps je skup 0 i 1; � Digitlni svet je svet simbola koji na virtuelan način opisuju pojave u prirodi;

� Treba pronači algoritam, sled preciznih i jasnih instrukcija; � Pojave se opisuju uz pomoć digita (0 i 1), koji nam dočaravaju mereni entitet; � Sve se prevodi na digitalno (muzika na cd-u); � Mnogo se toga danas radi u virtuelnoj realnosti tehnološkoj realnosti, koju stvara računar i Internet. � Svakodnevnica je stvarna realnost koja se nadograđuje virtuelnom realnosti. � Stvaranje računara kao početna delatnost bila je namenjena samo „umnim magovima“ koji su se izdvajali u odnosu na druge ljude. � Računari - posebni po svom radu, veličini, temperaturi; � Zajednica kompjuteraša smatra da običan narod i demokratija nemaju ništa da kažu o računarima. . .

Virtualni prostor kao novi društveni i sociološki kosmos; � Ljudi su do sada živeli isključivo u realnosti koja se svodila na prostor i vreme. � Sa nastankom mreža koje prenose informacije nastaje jedna nova virtuelna realnost ili virtuelni prostor. � Virtualni prostor nastaje upotrebom informacionih tehnologija. To je prostor u kome pojedinac ili grupe kao korisnici Interneta mogu slobodno da se kreću, a da ne napuštaju realan prostor. � Svaka jedinka, pa i čovek, određena je nekim konkretnim karakteristikama. Ona postoji u prostoru i vremenu i ima vrednosti koje se ne mogu zameniti nekim drugim vrednostima – svet nepromenljivih fizičkih veličina. �

Prva vrsta virtuelnog prostora je prostor određen tehnologijom (radio, tv), ali koji postoju u okviru realnog prostora. Ø Druga vrsta virtualnog prostora je sajber prostor koji se pojavljuje sa nastankom IT-a. On je realan, jer se realno emanira u odnosu na čoveka i prostor stanja, a virtualan je sa aspekta da čoveku omogućuje nove emanacije sebe izvan vremena i fizičkih veličina Šta nije virtualni prostor? • On nije nepostojeći i nije van realnosti; • Nije fizički realan prostor, jer nije određen fizičkim veličinama. • Nepromenljive varijable su IP adresa ili avatar; • Bitno je da komuniciramo, a ne sa kim komuniciramo; • Komunikacijom preko Interneta menjaju se faktori komuniciranja – komuniciramo sa tehnologijom, uzgajamo poverenje prema Internetu, računaru, programu. • Ta komunikacija je realna, jer sa sa druge strane ipak nalazi neka druga osoba. Ø

� Tehnologija omogućava komunikaciju, tako što nas ne opterćuje izvorom informacije, već nam samo pruža informacije koje su nam potrebne � To što nema komunikacije licem u lice ne znači da je komunikacija izveštačena i neljudska, već je samo novi vid komunikacije na koju nismo navikli. � Sada se u virtualnom prostoru komunicira sa ljudima sa drugih kontinenata. On ih čini bližim, jer ih možemo videti na ekranu, pratiti gestove i mimiku, čuti glas i primetiti okruženje u kojem osoba boravi. ( Skype, Voi. P) � Korišćenje avatara radi en general komunikacije u kojoj nema ličnih kontakata; � Posledice virtualnog prostora po pojedinca, društvo, vrednosti je nešto o čemu treba raspravljati

Virtualna stvarnost – „Slika koja je stvorena u ogledalu, ili nešto je izazavano u momentu i predstavlja ekstenziju računarskog softvera“, Webster Dictionary; � Vilijam Gibson je smislio termin „virtuelni“ u svoj knjizi „ Neuromancer“ 1983. godine. � Virtualna stvarnost je određena tehnologijom i ona ne mora imati ni dati prostor ni dato vreme, već se ostvaruje u okviru sajberspejsa. � Gibson sajberspejs definiše kao prostor u kome „mediji deluju zajednički i potpuno nas okružuju. To predstavlja u potpunosti isključenje iz našeg svakodnevnog života“. � Virtualna zajednica se formira u virtualnom prostoru. � „Virtualna zajednica je zajednica onih koji dele zajedničke interese, a ne zajednički prostor“ – Liklider i Tejlor 1968. godina �

Nastanak virtualnih zajednica se sociološki tumači činjenicom da se ljudski život odvija u tri prostora: • Prostoru gde živimo, • Prostou gde radimo, • Prostoru u kome se skupljamo radi druženja. � U virtualnoj zajednici mogu se ispuniti sve potrebe za druženjem i komuniciranjem, ali se mogu obavljati i druge individualne i društvene aktivnosti � Zajednica ne postavlja ograničenja koja postoje u realnom životu (starosna, imovinska, obrazovna. . . ); � Virtualna zajednica kao treći prostor koji postoji na neutralnom terenu na kome su posetioci međusobno jednaki. Njegov karkater određuju njegovi stalni gosti. (Oldenburg) � Računarstvo ako društvena aktivnost – Internet i računarstvo kroz virtualne zajednice pokazuju da su oni određenja socijalnih situacija, a ne samo tehnološka pomagala. �

Osnivanje WELL-a (Whole Earth Lectronic Link) – Kevin Keli, 1985. � Ciljevi WELL-a: - Da bude besplatan, - Da stvara profit, - Da predstavlja otvoren univerzum, - Da sam sobom upravlja, - Da bude samorazvojan eksperiment koji će se razvijati u skladu sa potrebama korisnika, - Da to bude zajednica, - Da sistem budu ljudi. Šta karakeriše virtualnu zajednicu? v To je virtuelno mesto sastajanja ljudi koji imaju slične interese, v Ljudi se sastaju na trećem mestu uz pomoć računara, softvera i mreža za prenos podataka, v Na tom mestu ljudi razmenjuju ideje, v Na taj način stvara se zajednica koja predstavlja odnos mnogih sa mnogima, v Stanovnici virtualne zajednice su lojalni svojoj zajednici, v Oni provode dosta vremena u komunikaciji sa svojom zajednicom, v Oni direktno i neposredno učestvuju u razvoju svoje virtualne zajednice. �

� � � 1) 2) 3) � a) b) c) � � � Ponašanje u virtualnoj zajednici liči ponašanju u realnoj zajednici i može imati posledice na realan život. Svaka nova virtualna zajednica od svog osnivanja obično ima svoju mrežu, koja se oslanjala na računar, telefon, modem. Prvobitno su nastale tri vrste virtualnih zajednica: MUD, Sobe za razgovor, 3 -dimenzionalni prostor. Zbog razvoja e-trgovine smatra se da nastaju i nove virtualne zajednice koje se odnose na: Virtualne društvene mreže, Virtualna preduzeća, Virtualno tržište. Razvoj igrica kao veliki deo virtuelnih zajednica i velika stimulacija za programere; Igrice su najčešće zasnovane na MAD-ovima, ali se sa stanovišta složenosti smatraju vrhom programerskog zadatka. Hardverski napredak računara radi živopisnijeg dočaravanja u igrici;

Nove vrste hard diskova, video kartica, muzike. . . � Dva pravca unapređenja hardvarskih i sofrtverskih karakteristika računara: 1. Stvaranje socijalnih mreža ( Facebook, Twitter), 2. Potreba za zabavom u smislu inovativnijeg korišćenja muzike, filmova, animacija i informacija. � Virtualne zajednice kao kulturni fenomen povezane su sa kulturnim potrebama ljudi i to posebno druženjem, učestvovanjem, pripadanjem. . . � E- tržište kao primer širenja tipova zajednica. Političke i socijetalne virtualne zajednice � Razvojem igara razvijaju se i političke igre iz potreba dograđivanja političkog života, simulacija, kao i obuke za demokratsku građansku aktivnost; � Društvene igrice su vezane za simulaciju društvenih procesa i izrazito su realne ( sudski procesi npr. ); � Ljudi na Internetu ne traže samo informacije, već su i posetioci web stranica, gde ne mogu razgovarati sa drugim posetiocima iste strane. � Web stranica se zasniva na CMC (Computer Mediated Comunication) između posetioca i domaćina. � Virtualna zajednica počiva na CMC-u mnogih sa mnogima. �

Kada se radi o virtualnoj zajednici onda posetioci pristupaju Web sajtu kao stanovnici datog prostora; �U virtualnim zajednicama učesnici procesa međusobno komuniciraju; � Razvoj igrica ide u smeru da i sami učesnici menjaju aspekte igre. Na tom principu razvile su se i razne hardverske i softverske mogućnosti, koje su postala osnova za razvoj socijalnih mreža i sistema zabave. � Budućnost: � Kao što je pojava telegrafa, telefona omogućila decentralizaciju u proizvodnim, upravljačkim i administrativnim procesima, dalji razvoj virtualnih zajednica će omogućiti bitnu dislokaciju pojedinih institucija, preduzeća i ustanova. � Stvoriće se uslovi da ljudi na drugačiji način organizuju svoje prostore za življenje (prvi prostor), a da mesta rada (drugi prostor) više ne dominiraju kao centralne poluge odlučivanja o prostornom i svim drugim strukturama življenja. � Promena trećeg prostora �

HVALA NA PAŽNJI!!!! ; )