DEFINICIJA POARA Prema lanu 4 stav 1 ZAKONA

DEFINICIJA POŽARA Prema članu 4. stav 1 ZAKONA O ZAŠTITI OD POŽARA Sl. glasnik R. S, br. 111/2009 i 20 /2015 požar je : Proces nekontrolisanog sagorevanja kojim se ugrožavaju život i zdravlje ljudi, materijalna dobra i životna sredina. Da bi se požar javio potrebna su tri uslova : 1. Goriva materija 2. Toplota 3. Kiseonik Da bi se požar eliminisao potrebno je ukloniti jedan od faktora. UKOLIKO KONCENTRACIJA KISEONIKA U ZATVORENOM PROSTORU PADNE ISPOD 15% GORENJE KOD GOTOVO SVIH MATERIJA PRESTAJE.

POSTUPANJE FIZIČKOG LICA U SLUČAJU POŽARA Prema Zakonu o zaštiti od požara Sl. Glasnik R. S br. 20/2015 : Član 71. Građanin koji primeti neposrednu opasnost od izbijanja požara ili primeti požar dužan je da ukloni opasnost, odnosno da ugasi požar ako to može da učini bez opasnosti za sebe ili drugog. Ako građanin ne može sam da ugasi požar, dužan je da bez odlaganja obavesti najbližu vatrogasnu jedinicu (193) ili policijsku stanicu (192).

SAGOREVANJE I USLOVI SAGOREVANJA Da bi smo bili u mogućnosti da se pravilno zaštitimo od opasnosti, potrebno je da se upoznamo sa procesoom njenog nastajanja. I zaštiti od požara i eksplozija se mora prići na isti način, jer su uslovi za njihovo nastajanje složeni i zavise od velikog broja faktora. Gorenje, odnosno sagorevanje je složen fizičko – hemijski proces, koji se bazira na reakcijama oksidacije uz izdvajanje znatne količine toplote i pojavom svetlosti. Uopšteno to se može prikazati na sledeći način: M+O 2 ═ MO 2 + Q Reakcija je znači egzotermna. Količina izdvojene toplote je specifična za svaku materiju i varira u prilično širokim granicama. U osnovi svakog požara i eksplozija je proces gorenja. Kod velikog broja požara i eksplozija osnovne reakcije gorenja su reakcije sjedinjavanja gorive materije sa oksidatorom (najčešće kiseonikom iz vazduha), a u slučajevima kad gore materijali koji u svom sastavu imaju kiseonik (eksplozivi, pirotehnički materijali, i slično) sagorevanje se odvija pomoću kiseonika koji je sadržan u tim materijalima. Poznato je da ima materija, kao što je sabijen acetilen, azotni hloridi i dr. koji mogu da sagorevaju čak i eksplozivno, bez prisustva oksidatora, sa pojavom toplote i svetlosti, npr vodonik i mnogi metali mogu da gore u atmosferi hlora, bakar u prahu sumpora itd. Međutim, najveći broj požara se odvija preko reakcija oksidacije.

KLASE POŽARA

GORENJE TEČNOSTI Sagorevanje z a p a lj i v i h t e č n o s t i se u suštini svodi na sagorevanje gasova koji isparavaju iznad tečnosti. U pracesu sagorevanja gore pare tečnosti koje se obrazuju iznad njene površine. U požarnom smisli, ona tečnost koja lakše isparava (kao npr. etar, benzin, aceton) je opasnija, jer se već na sobnim temperaturama mogu obrazovati opasne koncentracije para tečnosti u vazduhu.

GORENJE GASOVA • • • Na sagorevanje gasova i paljenje utiče više faktora i to pre svega koncentracija zapaljivog gasa u smeši, temperatura smeše, sadržaj stranih primesa, pritisak itd. Zapaljivi gasovi u smeši sa vazduhom mogu da sagorevaju, samo ako su koncentracije gasa u smeši sa vazduhom (odnosno kiseonikom) u tačno određenom odnosu. Najmanja koncentracija zapaljivog gasa u smeši sa vazduhom (odnosno kiseonikom) pri kome je moguće sagorevanje, naziva se donja granica zapaljivosti, a najviša koncentracija pri kojoj je sagorevanje još uvek moguće zove se gornja granica zapaljivosti. Donja granica se karakteriše velikim viškom oksidatora a gornja velikim viškom gorive materije. Interval između donje i gornje granice naziva se intervalom zapaljivosti I = Cmax – Cmin Bezopasno područje je područje ispod donje granice i područje iznad gornje granice.

NAČINI GAŠENJA POŽARA • HLAĐENJEM (VODA, PENA) • UGUŠIVANJEM – materija koja gori se izoluje od kiseonika (CO 2, VODENA PARA, INERTNI GASOVI- azot, argon ) • ANTIKATALITIČKI – utiče se na hemijsku reakciju materije koja gori (PRAH, HALONI) • AEROSOLIMA (najnovija metoda )

GAŠENJE POŽARA VODOM • • • GAŠENJE VODOM Za gašenje požara vodom značajne su njene fizičko - hemijske osobine koje su nam uglavnom poznate. Voda je pogodno i efikasno sredstvo za gašenje čvrstih gorivih materija (Klasa A), a može se u posebnim slučajevima, na odgovarajući način, upotrebiti i za gašenje tečnih i gasovitih materija, kao i uređaja i postrojenja pod naponom električne energije. Voda se koristi za gašenje požara: tinjajućeg materijala (drvo, tekstil, slama itd. ) u obliku punog ili raspršenog mlaza, mazuta i drugih zapaljivih derivata nafte sa temperaturom ključanja iznad 80 0 C u obliku raspršenog mlaza, električnih postrojenja, uz preduzimanje mera bezbednosti, uglavnom u obliku raspršenog mlaza, u zatvorenim prostorijama, na primer u brodskim skladištima u obliku vodene pare, za zaštitu objekata ili hlađenje konstrukcija. U odnosu na druga sredstva za gašenje voda, ima sledeće prednosti: velika sposobnost odvođenja toplote, široko je rasprostranjena i jeftina je, lako se transportuje na velika rastojanja i u obliku punog mlaza, može da se nabaci na udaljena i teško pristupačna žarišta požara, hemijski je neutralna i neškodljiva, mehanička energija vodenog mlaza može se iskoristiti za rušenje gorivih delova objekta , stvaranje otvora za provetravanje itd.

GAŠENJE POŽARA VODOM Međutim, pored navedenih dobrih osobina voda, ima i niz nedostataka koji ograničavaju njenu primenu kao sredstva za gašenje požara, i to: • pri niskim temperaturama zbog smrzavanja otežana je njena upotreba, • ne gasi požare tečnih gorivih materija koje imaju temperaturu ključanja ispod 800 C. • šteta pričinjena vodom (zgradama, prostorijama, vrednosnim predmetima) može dostići velike razmere • mnoge materije u kontaktu sa vodom nabubre i postaju znatno teže što može izazvati razna odronjavanja, • dobar je provodnik elektriciteta, • bez dodatka sredstava za kvašenje teško prodire u sredinu koja gori kod požara praškastih materija (guma, mrki ugalj). • Mnogi materijali i predmeti su osetljivi na vodu što može usloviti promenu njihovog sastava i kvaliteta i dovesti do rastvaranja i neupotrebljivosti. Posebno su opasne štete prouzrokovane vodom u muzejima, umetničkim galerijama i zbirkama, arhivima, bibliotekama, naučnim institutima, elektronskim postrojenjima i slično, te iz tog razloga za te sredine treba odabrati povoljnije sredstvo.

CO 2 UGLJENDIOKSID KAO SREDSTVO ZA GAŠENJE POŽARA • • • Ugljen dioksid je gas, bez boje, bez mirisa, kiselkastog ukusa. On ne gori i ne podržava gorenje pa se zato koristi kao sredstvo za gašenje. Zadržava se u nižim dijelovima prostorije, jer je teži od vazduha. Koristi se iz čeličnih boca gde je komprimiran pod pritiskom od 56 bara u tečnom stanju. Kad se naglo ispusti iz boce, 70% se odmah ispari a 30% se pretvara u kruto stanje u “suvi sneg” s temperaturom – 78 0 C. Ugljikov dioksid djeluje na zapaljivu materiju ugušujućim efektom. Pod efekat hlađenja je vrlo mali zbog male količine snijega koji se pritom stvara. CO 2 se primjenjuje pri gašenju gotovo svih vrsta požara u zatvorenom prostoru. Najčešće se koristi pri gašenju manjih početnih požara kod prisustva električne energije i manjih početnih požara zapaljivih tečnosti. Kod gašenja s CO 2 u zatvorenim prostorijama potrebito je voditi računa o smanjivanju kiseonika jer koncentracija CO 2 od 3 -10% može ugroziti zdravlje a koncentracija od 25 -30% i život onoga ko gasi.

CO 2 APARATI ZA GAŠENJE POŽARA • CO 2 aparat je ispunjen gasom ugljendioksidom koji je zbog vrlo visokog pritiska unutar boce u tečnom stanju. Kad aktiviramo ovaj • Niska temperatura gasa i stvaranje leda kojeg često nazivaju "suvi led", osnovni su razlozi zbog kojih CO 2 aparati imaju ventil sa točkićem i rukohvat za karakterističnu plastičnu mlaznicu koja se širi pri kraju kao metla. Nedovoljno otvaranje ventila je najčešća greška prilikom aktiviranja CO 2 aparata. Upamtite! Točkić na ventilu CO 2 aparata mora se odvrnuti do kraja. Zbog vrlo niske temperature mlaznica se mora držati za rukohvat i nikako se iz neposredne blizine ne smije usmjeravati prema ljudima, životinjama i biljkama zato što izuzetno hladan gas može izazvati smrzotine. • aparat, ugljendioksid iz tečnog prelazi u gasno stanje pri čemu treba toplotu koju oduzima od okoline. Zbog toga je temperatura gasa na izlazu iz aparata nekoliko desetaka stepeni ispod nule usljed koje svu vlagu iz vazduha pretvara u led kojeg vidimo u obliku bijelih kuglica nepravilnih oblika. Upravo taj led, iako koristan ima i svoju štetnu stranu. Ako ventil na boci nije dovoljno otvoren, suženi otvor dizne će se jednostavno zalediti i zaustaviti isticanje gasa iz boce. • Nemojte da vas zbuni što neki CO 2 aparati na našim slikama nemaju ventil s točkićem. Da bi se izbjegao problem nedovoljnog odvrtanja ventila, mnogi proizvođači na manje aparate umjesto ventila sa točkićem ugrađuju ventil koji se otvara pritiskom na ručicu. Na malim aparatima (2 i 3 kg) mlaznica je bez rukohvata i fiksirana je za bocu a postoje i verzije malih aparata koji su bez mlaznice. • • VAŽNO: 1. Glavno vizuelno obilježje CO 2 aparata je karateristična mlaznica koja se širi pri kraju. • 2. Ukoliko aparat ima ventil s točkićem, točkić se mora odvrnuti do kraja. • 3. CO 2 aparatom se ne mogu gasiti materije koje gore žarenjem. Umjesto gašenja moguć je obrnut efekat, da gas pod pritiskom izazove komešanje zraka i prouzrokuje rasplamsavanje vatre. • 4. Najbolje rezultate CO 2 aparat ima kod gašenja električnih instalacija i uređaja pa se zato najčešće koristi u telefonskim centralama, upravljačkim i razvodnim ormarima, laboratorijama, računskim centrima, muzejima i sl. •

CO 2 APARAT

S - APARATI ZA GAŠENJE NA PRAH • "S" aparat je ispunjen suvim prahom. Prah kao prah, neće izaći iz boce dok ga nešto ne pogura. Zato se kao pogonsko sredstvo koristi gas pod pritiskom. Kod nekih aparata, posebno starije izvedbe, u stanju mirovanja pritisak unutar boce je normalan i prah miruje na njenom dnu. U unutrašnjosti gornjeg dijela boce, ispod mehanizma sa ručicom (ili dugmetom, kao na slici), nalazi se jedna manja boca u kojoj se nalazi gas (CO 2) pod visokim pritiskom. Kad aktiviramo ovaj aparat kratkotrajnim stiskanjem ručice (ili pritiskom na dugme), prvo se oslobađa gas iz manje boce i ispunjava prostor veće boce, pri čemu izaziva komešanje praha unutar boce. Nakon nekoliko sekundi situacija u boci se stabilizuje, pritisak se povećava sa normale na 15 -20 atmosfera, a suvi prah je u stanju uzvitlane prašine. Znači, tek nakon nekoliko sekundi od aktiviranja ovakav aparat je spreman za dejstvovanje. A dejstvuje se tako što se pritiskanjem na ručicu koja se nalazi na mlaznici aparata, prah u kratkotrajnim mlazovima usmjerava na vatru. • U praksi, najčešća greška je da nakon aktiviranja ovakvog aparata, odmah pristupamo gašenju. Iz aparata izađe mala količina praha i nakon toga NIŠTA. Šta se dogodilo? Prijevremenim dejstvovanjem nismo omogućili gasu iz male boce da uskovitla prah u aparatu i on je ostao na dnu boce a gas je istekao van. Ispravan aparat učinili smo beskorisnim. • U novije vrijeme sve više se koriste aparati sa suhim prahom koji su pod stalnim pritiskom. Ovi aparati su spremni za dejstvovanje odmah nakon aktiviranja. Dakle, sada možemo zaključiti da imamo "S" aparate pod stalnim pritiskom i "S" aparate koji radni pritisak postižu tek nekoliko sekundi nakon aktiviranja. Postavlja se pitanje kako ih razlikovati međusobno, a onda i u odnosu na CO 2 aparate. • • "S" aparat može da ima mlaznicu ali ta mlaznica je bitno drugačija (uža i cjevastija) od mlaznice kod CO 2 aparata. Ako se na mlaznici nalazi ručica tad možemo posve biti sigurni da u rukama imamo "S" aparat koji nije pod stalnim pritiskom. • Mali aparati, do 2 kg, najčešće nemaju mlaznicu, i nije ih lako razlikovati od malih CO 2 aparata. Ali, to nije razlog za brigu. To su aparati specijalizovane namjene, najčešće se koriste u vozilima i mala je mogućnost da slučajno naletimo na takav aparat. Sasvim je normalno očekivati da će vozač koji kupi takav aparat pročitat podatke o njemu na njegovoj naljepnici.

S – APARATI ZA GAŠENJE POŽARA • VAŽNO! 1. Glavno vizuelno obilježje "S" aparata je mlaznica koja je cevasta i ne se širi se pri kraju kao mlaznica kod CO 2 aparata. • 2. Ukoliko postoji ručica i na mlaznici radi se o "S" aparatu koji nije pod stalnim pritiskom. Takav aparat se prvo aktivira udarom na ručicu koja se nalazi na boci (ili pritiskom na dugme), a dejstvuje se nakon nekoliko sekundi čekanja, korištenjem ručice na mlaznici. • 3. Ako aparat ima samo jednu ručicu (na boci), tada se pouzdano radi o aparatu pod stalnim pritiskom. Neki od njih imaju i ugrađen manometar koji pokazuje da li je aparat ispravan (ispravan je ako je kazaljka manometra u zelenom području). Ovakvi aparati su spremni za dejstvovanje čim se aktiviraju. • 4. "S" aparati su uspješni u gašenju zapaljivih tečnosti, mogu se koristiti i za gašenja električnih instalacija i uređaja pa se zato najčešće koriste u industrijskim pogonima, skladištima, hotelima, garažama, stambenim objektima, autobusima, kamionima, cisternama, vozovima. . . • Ako ste i nakon čitanja ovog teksta još uvijek u dilemi kako upotrijebiti protivpožarni aparat, hajde onda da definišemo postupak kod kojeg neće biti greške, bez obzira što niste sigurni kakav aparat imate u rukama: • 1. Ako je aparat opremljen ventilom sa točkićem, izvucite osigurač i odvrnite točkić do kraja a mlaznicu usmjerite prema vatri. • 2. Ako je aparat opremljen ručicom, izvucite osigurač i snažno ali kratkotrajno stisnite i otpustite ručicu. Isto uradite ako je na aparatu dugme umjesto ručice. Sačekajte 7 -8 sekundi. Ako na mlaznici ima još jedna ručica, okrenite mlaznicu prema vatri i stiskanjem ručice na mlaznici vršite pražnjenje aparata. Ako na mlaznici nema ručice, tada za pražnjenje aparata koristite ručicu na aparatu.

S APARATI

OPASNE MATERIJE I SREDSTVA ZA GAŠENJE OPASNE MATERIJE Tablica najčešće prevoženih materija • • • • • • UN broj 1001 1005 1011 1017 1038 1050 1072 1075 1090 1095 1170 1202 1203 1267 1381 1428 1671 1830 1978 1987 2043 2257 MATERIJA Razred Acetilen 33 Amonijak 268 Butan 23 Hlor 266 Etilen 223 Hlorovodonik 286 Kiseonik 225 TNG Aceton 33 Alkohol 33 Etanol, Etilalkohol 33 Špiritus 33 Dizel 33 Benzin 33 Boje Lakovi 33 Sirova nafta 33 Fosfor žuti 436 Natrijum X-423 Fenol 68 Sump. kiselina 88 Propan 23 Alkohol čist 30 Zemni gas 223 Kalijum X-423 Način gašenja Raspršena voda, prah, CO 2 ne dok curi, hlađenje, voda Prah, CO 2 Pos. tretman, hlađenje, voda Prah, CO 2 Poseban tretman, hlađenje Ne gasiti Raspršena voda, prah, CO 2 Voda, prah, CO 2 Raspr. voda, Prah, Pena, CO 2 Poseban tretman, pesak, grafit Pesak, Prah, Kreč, cement, prah, CO 2 Ne gori, izaziva opekotine Ne dok curi, prah, CO 2 Voda, prah, CO 2 ne dok curi, Voda, CO 2 Pesak, Prah, Kreč, grafit

HVALA NA PAŽNJI !