CARSTVO GLJIVA UENIK Una Pejanovi Razne vrste gljiva

CARSTVO GLJIVA UČENIK: Una Pejanović

Razne vrste gljiva

1. Šta su gljive? � Gljive spadaju u najrasprostranije žive organizme na Zemlji. Smatra se da ih ima između 70. 000 i 100. 000 tzv. nižih i viših vrsta gljiva. � Predpostavlja se da svaku od 500. 000 viših biljnih vrsta prati jedna do dve vrste gljiva. � Nauka o gljivama-mikologija (od grčkog myko- sampinjon, gljiva logos –nauka) prošla je dug razvojni put. Njenim rodonačelnikom smatra se grčki filozof Aristotel, koji je dao prve opise gljiva.

Gljive, nisu biljke nisu životinje �Gljive su neobičan, raznovrstan i nedovoljno proučen svet. �Najveći broj ovih vrsta živi na kopnu, dok znatno manji broj nastanjuje slatke i slane vode. � Ne vrše osnovnu funkciju biljaka (fotosintezu ) jer ne poseduju hlorofila, a ne kreću se i ne razmnožavaju polno poput životinja , te predstavljaju carstvo za sebe. �Dakle, gljive su organizmi koji imaju neke osobine biljaka i neke osobine životinja, a nisu ni biljke ni životinje.

Delovi gljive

Raznovrsnost gljiva � Carstvo gljiva obuhvata: plesni (buđi), kvasce i pečurke. 1. Buđi � Buđi ili plesni su višećelijske gljivice koje se mogu videti na hlebu, siru, limunu ili nekim drugim namirnicama. � Telo plesni se zove micelijum. � Micelijum se sastoji od izduženih ćelija koje se zovu hife. � Iz micelijuma se naviše izdižu končići sa crnim lopticama na vrhovima. To su sporangije. � U sporangijama nastaju spore koje služe za bespolno razmnožavanje.

�Sir Alexander Fleming (Lochfield kod Darvela, 1881. - 1955. u Londonu), škotski biolog. �Otkrio je antibiotsku supstancu lisozim i izolirao je antibiotik penicilin iz gljivice Penicillium notatum, za šta je dobio 1945. godine Nobelovu nagradu. �Lek penicilin se dobija iz penicilijuma, gljivice koja pripada plesnima.

2. Kvasci �Gljivama pripadaju i kvasci. �Kvasci su jednoćelijske gljivice. Razmnožavaju se bespolno, pupljunjem i sporama. Tako nastaju gasovi koji testo čine šupljikavim. � Pekarski kvasac predstavlja tehnički čistu kulturu kvasca Saccharomyces cerevisiae čiji je mikroskopski izgled prikazan na slici Izgled ćelija Saccharomyces cerevisiae pod mikroskopom

3. Pečurke Šampinjoni su pečurke ili prave gljive. Njihov micelijum je u zemlji i ne može se videti. Pečurke se sastoje iz drške i šeširića koji čine plodonosno telo. Pečurke se razmnožavaju bespolnosporama. Spore se nalaze sa donje strane šeširića. Ludara

Veliki broj pečuraka se može koristiti u ishrani : bukovača, šampinjoni, vrganj, lisičarka, mlečnica i dr. Šampinjoni

� Međutim, postoje i pečurke koje su otrovne i nipošto se ne smeju koristiti u ishrani. � Otrovne pečurke su : panterovka, muhara, debelonoga gljiva, ludara, bljuvara, zelena pupavka i dr. Amanita muhara Najmagičnija gljiva na svetu.

Panterova muhara

Kraj – hvala na pažnji