Regionalni centar za struno usavravanje u Knjaevcu Pripremna

Regionalni centar za stručno usavršavanje u Knjaževcu Pripremna nastava 2021 Uvod u računarstvo - Uvod u IKT- Miljan G. Jeremić mart, 2021. III čas

UVOD u IKT

U praksi se često ukazuje potreba za opisivanjem nekog dela realnog sveta koji nas okružuje, i u tu svrhu se koristi sledeći način. Uočavaju se realni ili apstraktni ob]ekti, koji se nazivaju objekti posmatranja ili entiteti, a koji su bitni za određenu primenu ili rešavanje nekog problema. To mogu biti fizički objekti, pojam, proces, pojava, događaj, instrukcija i el. Svaki uočeni objekat se sadržajno opisuje svojim atributima, pri čemu atributi predstavljaju obeležja (svojstva), odnosno bitne osobine koje ga karakterišu i na osnovu kojih se on prepoznaje. Radi proučavanьa, obrade ili drugih potreba sliku objekta posmatranja formiramo i opisujemo pomoću podataka i koji se definiše na sledeći način:

q. Podaci su činjenice, pojmovi ili događaji predstavljeni (zapisani, registrovani) na unapred dogovoren, formalizovan način. U praksi se često kao sinonim za termin podaci koristi i termin informacija. Međutim, termin informacija u mnogim primenama nema isto značenje. Od više definijaa pojma informaci]a navodimo sledeću: q. Informacija su podaci obrađeni u obliku koji za primaoca ima neko značenьe, i ima stvarnu ili potencijalnu vrednost u tekućim ili budućim odlučivanjima. Kada je reč o odnosu podataka i informacija, može se reći da su podaci nešto objektivno postojalo u prirodi jer oni predstavljaju registrovane činjenice o nekom objektu posmatranja. Informacija je subjektivna, jer kažemo da poruka sadrži informaciju ako primaocu saopštava

Podaci, informacije, znanje PODACI INFORMACIJA obrada neznanje ZNANJE Transformaciй podataka u informaci. Je � U računarstvu se često koristi i termin znan. Je. Od više mogupih definicija znanja navodimo sledeću: �Znanje predstavlja formalizovanu informaciju na koju se poziva i koja se koristi u procesu zaključivanja. � Znanje predstavlja rezultat spoznaje i razumevanja stvarnosti proveren u praksi.

Knjiga �Informacija uvek nosi neko značenje i obaveštenje. �Podaci se koriste za zabeležavanje i prenošenje informacija. �Mogu biti brojevi ili simboli �Kvantitavne odlike podataka (predstavljanje brojevima) �Kvalitativne odlike podataka (predstavljeno opisno) Primer: Kafa je topla i kafa je temperature 75, 5 stepeni. ISTI PODATAK može da se tumači na različite načine (svi podaci se sastoje od nula i jedinica a tek u zavisnosti od programa koji ih tumači određuje se da li te nule i jedinice predstavljaju neki tekst, zvuk ili sliku). ISTA INFORMACIJA može da se zapiše različitim podacima (rečenicu možemo zapisati latinicom ili ćirilicom).

DEFINICIJE �Podatak je sirov zapis neke činjenice (dat je najčešćeu obliku simbola ili brojeva). �Informacija se dobija kada se podatak protumači na određeni način, u određenom kontekstu. �Znanje je organizovani sistem informacija iz neke oblasti, a stiče se kroz obrazovanje i iskustvo.

POJAM RAČUNARA � Stoni (desktop) � Prenosni (notebook, laptop) � Pametni telefoni (smart phone) � Tableti (tablet) � Računar je mašina opšte namene koja se može programirati da izvršava različite vrste zadataka tako što svaki zadatak svodi na niz elementarnih matematičkih operacija nad brojevima. � Računarski sistem tj. Računari (mašine za obradu podataka) jesu elektronske mašine koje obrađuju ulazne informacije (podatke ili naredbe) i od njih proizvode izlazne informacije (rezultate).

� Računari izvode matematičke (aritmetičke, relacijske, logičke) operacije nad brojevima i NE MOGU NIŠTA DRUGO DA RADE PORED OVIH OPERACIJA � Aritemtičke – sabiranje, množenje, deljenje i oduzimanje. � Relacijske – operacije poređenja (da li su jednaki, koji je veći) � Logičke operacije(konjunkcija (I), disjunkcija (ili) i logičko NE (negacija)) � Računari rade isključivo sa brojevima � Računari su u početku bili mehanički uređaji (gomila zupčanika) – elektromehanički uređaji – elektronski uređaji (vakuumske cevi, tranzistori, čipovi) � Računari se mogu programirati da obavljaju različite vrste zadataka. � RAČUNARI NISU INTELIGENTNE MAŠINE i ne razumeju problematiku dok obrađuju brojeve.

INFORMATIKA � Informacione nauke (information sciences) su široka multidisciplinarna oblast koja se bavi informacijama u najopštijem smislu- prikupljanjem informacija, njihovim predstavljanjem u obliku podataka, njihovom analizom, skladištenjem, prenosom itd. � INFORMATIKA je podoblast Ina koja podrazumeva automatizaciju rada sa informacijama (najčešće pomoću računara) i različite primene računara u različitim oblastima ljudske delatnosti. Koren reči INFORMATIKA je francuski – information (informacija) i automatique (automatika). Bavi se prikupljanjem, skladištenjem, obradom i prenosom informacija ali i primenom računara u različitim oblastima života. � IT (Informacione tehnologije) je srodna oblast koja se bavi korišćenjem računara i komunikacionih uređaja najčešće u komercijalne svrhe. � RAČUNARSTVO (computer sciences) se bavi proučavanjem i izradom računara i njihovom praktičnom primenom kao i teorijom i praksom samog procesa računanja.

OBLASTI RAČUNARSTVA � Hardversko inženjerstvo (tesna veza sa elektrotehnikom, konstruisanje računara) � Softversko inženjerstvo (osmišljavanje, pravljenje i održavanje složenih računarskih programa i programskih sistema) � Računarska grafika (izrada slika i animacija pomoću računara, 3 D animacija. . . ) � Veštačka inteligencija (tehnike mašinskog učenja, računarski vid, prepoznavanje slika, istraživanje podataka) � Baze podataka i informacioni sistem (organizovanje velikih količina podataka – elektrosnki dnevnik). � Računarske mreže (povezivanje računara radi razmene podataka, Internet) � Kriptografija i zaštita (razvoj tehnika zaštite podataka od neovlašćenog pristupa). � Algoritmi i strukture podataka � Teorije programsi jezik

PODELA RAČUNARA Program je zapis (realizacija) algoritma na jeziku programiranja. Postupak pisanja programa se naziva programiranje. Razlikuju se četiri nivoa programiranja, i to na: ü Mašinskom jeziku; ü Asembleru; ü Jezicima visokog nivoa ü Jezicima vrlo visokog nivoa.

PODELA RAČUNARA � PREMA PRIMENI � Računari opšte namene � Račuanri specijalne namene � SA STANOVIŠTA BROJA KORISNIKA � Jednokorisnički (PC based) � Višekorisnički (Mainframe) � SA STANOVIŠTA BROJA NAREDBI � Serijski računari (SISD) – p. C računari � Paralelni (SIMD) – Superračunari � Ultraračunari (MIMD) � MISD – neizvodljiv slučaj � OSNOVNA PODELA �Hardware (fizičke komponente jednog rač. Sistema) �Software (Programski deo)