Procesi oksidacije i redukcije su nerazdvojivi Supstanca koja

Procesi oksidacije i redukcije su nerazdvojivi! Supstanca koja otpušta elektrone se OKSIDUJE ! Supstanca koja prima elektrone se REDUKUJE!

Metalna kristalna rešetka

Metal uronjen u rastvor svojih soli, tj. svojih jona predstavlja ELEKTRODU Zn(s) Zn 2+(aq) + 2 e- Cu(s) Cu 2+(aq) + 2 e- Ako je ravnoteža pomerena na desno - izraženo je rastvaranje metala; površina metala se naelektriše negativno u odnosu na rastvor. Ako je ravnoteža pomerena na levo – joni iz rastvora se redukuju; površina metala se naelektriše pozitivno u odnosu na rastvor.

Potencijal izmedju metala i rastvora predstavlja potencijalnu energiju koju u datoj tački polja poseduje jedinično naelektrisanje. Ne može se izmeriti. Naziva se: ELEKTRODNI (REDOKS) POTENCIJAL Oznaka: E Oznaka: – javlja se kao posledica oksidoredukcionog procesa koji se odigrava izmedju metala i rastvora. - zavisi od : 1. vrste metala 2. koncentracije jona u rastvoru 3. temperature

Ako povežemo dve elektrode dobijamo sistem koji se naziva GALVANSKI SPREG.

Razliku elektrodnih potencijala izmedju elektroda galvanskog sprega možemo izmeriti i ta razlika se naziva ELEKTROMOTORNA SILA galvanskog sprega. STANDARDNI ELEKTRODNI (REDOKS) POTENCIJAL oznaka : E 0 je elektromotorna sila galvanskog sprega izmerena pri standardnim uslovima (250 C, 101, 325 k. Pa) sa standardnom vodoničnom elektrodom kao jednom od elektroda čiji je elektrodni potencijal proizvoljno uzet da je jednak nuli.

Standardna vodonična elektroda

Pt(s), H 2 I H+(aq) II Cu 2+(aq) I Cu(s) A: H 2(g) 2 H+ + 2 e oksidacija K: Cu 2+ + 2 e Cu(s) redukcija

Šta je naponski niz? Ako se metali poređaju u horizontalni niz prema rastućim vrednostima Eo, dobija se Voltin ili elektrohemijski ili naponski ili niz metala. K Na Mg Al Mn Zn Fe Ni Sn Pb H Cu Ag Hg Au - Eo U naponskom nizu: -redukciona sposobnost opada -oksidaciona sposobnost raste 0 + Eo

OGLED 2 OGLED 1 Materijal: hlorovodonična kiselina (1: 1), gvozdeni ekser, cink, nikal, mangan, bakarna strugotina, olovo. Pribor: epruvete. Postupak: U epruvete se unesu redom metali i doda se razblažena hloridna kiselina. Posmatrati promene. Materijal: 20%-tni rastvor sumporne kiseline Pribor: čaša, pipeta, staklena cev sa slavinom, bakarna žica, pločića od cinka, provodnici za spajanje, galvanometa. R, stativ sa hvataljkom. Postupak: U čašu sipati 20%-tnu sumpornu kiselinu. U nju uroniti staklenu cev sa slavinom koja je učvršćena hvataljkom za stativ. U proširenje cevi stavi se bakarna spirala, pa se i cev napuni kiselinom. Slavina je zatvorena. Bakar ne reaguje sa kiselinom. Međutim, ako se u rastvor stavi pločica od cinka, pa se oba metala spoje u kolo sa galvanometrom, na bakru će se razvijati vodonik koji se skuplja u staklenoj cevi, a kazaljka na galvanometru pokazuje otklon.

OGLED 3 Materijal: natrijum-hlorid, magnezijumova traka, bakarna žica, fenolftalein. Pribor: staklena „U“ cev, provodonici, galvanometar, stativ sa hvataljkama. Postupak: Staklena „U“ cev se napuni rastvorom natrijum-hlorida, kojem se doda nekoliko kapi fenolftaleina. U jedan kraj „U“ cevi uroni se bakarna žica, a u drugi komad magezijumove trake. Oba metala se spoje preko galvanometra. Kazaljka galvanometra pokazuje otklon; u kraku „U“ cevi oko bakarne žice pokazuje se ljubičasto obojenje. OGLED 4 Materijal: rastvor srebro-nitrata, bakarno drvo. Pribor: čaša. Postupak: U čašu sipati rastvor srebro-nitrata i uroniti bakarno drvo. Posmatrati promene.

Određeni metal istiskuje iz vodenih rastvora soli sve metale koji se u naponskom nizu nalaze desno od njega. K Na Mg Al Mn Zn Fe Ni Sn Pb H Cu Ag Hg Au redukciona sposobnost opada najjača redukciona sredstva najslabija oksidaciona sredstva

Da li je moguća reakcija (ako jeste, dovrši je)? 1. Cu 2+ + Fe Cu + Fe 2+ 2. Fe 2+ + Cu spontana reakcija nije moguća 3. Zn + Mg 2+ spontana reakcija nije moguća 4. Mg + Ni 2+ Mg 2+ + Ni