Osnovni alati kvaliteta Kvalitet je osnovni faktor unapreenja

Osnovni alati kvaliteta Kvalitet je osnovni faktor unapređenja konkurentske sposobnosti organizacije. Kvalitet poslovanja se mora kontinuirano unapređivati. Posle prikupljanja podataka o procesu i proizvodima, oni se moraju obraditi da bi se izvukli zaključci na osnovu kojih će se preduzeti buduće akcije. Alati kvaliteta služe kao instrumenti za unapređivanje kvaliteta poslovanja. Pojam “sedam osnovnih alata kvaliteta” nastao je iz Išikavinih radova, iz knjige Vodič u kontrolu kvaliteta. Sedam osnovnih alata kvaliteta su : 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Dijagram toka procesa Lista za prikupljanje podataka Histogram Pareto dijagram Išikava dijagram Korelacioni dijagram Kontrolne karte kvaliteta

1. Dijagram toka procesa Najjednostavniji i najčešće korišćen alat kvaliteta, koji suži za analizu toka određenog procesa. Glavna karakteristika ovog alata jeste što na jednostavan i vizuelno prihvatljiv način grafički prikazuje tok procesa koje se analizira, po osnovu grafičke prezentacije svih aktivnosti i identifikacije uskih grla u toku procesa. Osnovni koraci pri izradi dijagrama toka procesa su sledeći: - određivanje ulaza i izlaza -definisanje svih aktivnosti koje sačinjavanju proces -grafičko prikazivanje procesa -utvrđivanje međuzavisnosti u elementima dijagrama -provera logičnosti toka aktivnosti

2 Lista za prikupljanje podataka Ovo je alat kvaliteta koji se upotrebljava kada je potrebno na jednostavan i pregledan način prikupiti podatke o parametrima procesa, radi dobijanja jasne slike o činjenicama ( na primer podatke o greškama koje se javljaju u nekom procesu). Uz pomoć ovog alata moguće je prikazati sve vrste parametara procesa, kao i njihovu učestalost. Alat se prikazuje u formi tabele. Metodologija izrade ovog alata podrazumeva sledeće korake: - određivanje tipova parametara koji se analiziraju -definisati metod prikupljanja podataka -utvrditi period u kome se vrši prikupljanje podataka -kreirati formular, odnosno tabelu i izvršiti distribuciju zaposlenim koji vrše prikupljanje podataka o greškama. Prikazana tabela je najjednostavnija, ali može biti modifikovana u zavisnosti od željene dubine analize, vrste i težine greške, mesta pojavljivanja, uzroka greške. .

3 Histogram Prikupljanjem podataka i njihovom obradom, otkrivamo činjenice o procesu. Dobijeni podaci služe za donošenje odluka i dalju akciju. Što je veči uzorak koji se obrađuje, to je više podataka. Pri velikom broju podataka koji su sređeni tabelarno, dešavanja se lako uočavaju i shvataju. Za to se koristi histogram. Histogram je alat kvaliteta koji u grafičkoj formi prikazuje distribuciju grešaka, određenih karakteristika ili aktivnosti prema frekvencijama pojavljivanja. Svaki stub na grafikonu predstavlja jednu ispitivanu pojavu (karakteristiku, aktivnost, grešku) ili interval u okviru raspona podataka, a visina stuba označava broj podataka u određenom intervalu odnosno frekvenciju pojavljivanja pojave koje se prati. Izrada histograma podrazumeva primenu nekoliko koraka: - definisanje pojave koja se meri -realizacija merenja i prikupljanje podataka -definisanje opsega podataka -utvrđivanje broja intervala na histogramu -utvrđivanje širine intervala - skaliranje horizontalne koordinate u odnosu na tip ili značaj podataka -označavanje vertikalne koordinate sa skalom učestalosti -crtanje samog dijagrama

4. Pareto dijagram je alat koji se koristi za identifikovanje relativne važnosti određenih podataka koji se odnose na pojedinosti procesa koji se prati. Pomoću njega se utvrđuju prioriteti iz mase činjenica, u cilju korektivnog delovanja. Dijagram je dobio naziv po švajcarskom ekonomisti Vilfredu Paretu (Vilfredo Pareto) koji se bavio analizom distribucije prihoda i optimizacijom suprotstavljenih ekonomskih interesa. Ovaj alat kvaliteta se koristi u slučajevima kada je moguće identifikovati greške, njihovu učestalost i /ili troškove koji pri tom nastaju i preduzeti korektivne aktivnosti u funkciji otklanjanja grešaka. Zasnovan je na principu koji tvrdi da je mali broj činilaca često odgovoran za većinu efekata. Pareto dijagram predstavlja modifikovani histogram – na horizontalnu osu se nanose vrste grešaka (najveća sa leva, zatim ostale u opadajućem nizu). Broj grešaka se čita sa leve strane, a učestalost sa desne strane. Linija koja kreće sa leve strane na desno reprezentuje kumulativne vrednosti broja grešaka (sa leve strane) ili procenat (sa desne strane)

Pareto dijagram je metod identifikacije “značajne manjine” i “beznačajne većine”. Pareto princip: 20% uzroka stvara 80% problema. Postoje dve vrste ovih dijagrama: 1 Pareto dijagram posledica npr: kvalitet- greške, mane, nedostaci, žalbe, vraćeni proizvodi, popravke, troškovi- gubici, planirani troškovi isporuka- zaliha nekompletnih proizvoda, greške u plaćanju, kašnjenje u isporuci bezbednost- nezgode, pogreške, stradanja 2 Pareto dijagram uzroka npr: radnik- smena, grupa, doba, iskustvo, veština oprema- mašina, alati, modeli, instrumenti sirovine- porizvođač, fabrika, serija, vrsta metod rada- uslovi, tokovi, pripreme, metode

5 Išikava dijagram se još naziva i dijagram uzroka i posledice, ili riblja kost (zbog asocijacije na rublji skelet). On na veoma jednostavn način daje grafički prikaz uzroka i posledice. Dijagram je dobio naziv po japanskom praktičaru i teoretičaru u oblasti kvaliteta, Kaoru Išikavi, jednom od 7 gurua kvaliteta, koji ga je razvio tokom 50 -tih godina prošlog veka u Japanu. Na radnim sastancima u vezi sa radom na kvalitetu, ukazala sa potreba za kreiranjem metoda koji bi na jednostavan, sistematičan i uočljiv način stvorio preduslove za analizu problema, tako da se otkriju stvarni uzroci nastalog problema. Ovaj alat kvaliteta se upotrebljava za analizu svih mogućih uzroka koji utiču na neku pojavu (grešku, aktivnost, proces) Išikava dijagram predstavlja alat kvaliteta koji usmerava korektivne akcije i predstavlja dobru osnovu za edukativno delovanje i unapređivanje kvaliteta. Jednom konstruisan, dijagram može postati “živi alat” ako se dalje usavršava unošenjem pojedinosti stečenih novim saznanjima i iskustvima. Dijagram obično konstruišu grupe ili timovi, ali može ga izraditi i pojedinac koji ima dovoljno znanja i iskustva u procesu.

6. Korelacioni dijagram ili dijagram rasipanja, onogućava analizu uzajamne povezanosti dve kvantitativne promenljive (promenu jedne veličine u odnosu na drugu). Na primer, postojanje veze između brzine rezanja i odstupanja dimenzija obrađivanog dela ili, mogu se umesto kontrolisanja koncentracije elemenata u jedinjenju odgovarajuće informacije dobiti jednostavno merenjem zapreminske mase. Korelacioni dijagram predstavlja grafički prikaz dve grupe podataka. Na osnovu upisanih podataka utvrđuje se stepen korelacije, odnosno povezanosti između analiziranih pojava. Da bi se dobili relevantni podaci potrebno je izvršiti veliki broj posmatranja analizirane pojave. Postupak kreiranja korelacionog dijagrama odvija se u nekoliko faza: 1 prikupljanje parova podataka (x, y) iz dve pridružene grupe podataka čiji odnos treba proučiti. Poželjno je imati oko 30 parova podataka 2 imenovanje x i y ose 3 ucrtavanje tačaka koje označavaju parove (x, y) podataka. Kada parovi imaju iste vrednosti, ucrtaju se koncentrični krugovi oko prve tačke ili se u neposrednoj blizini ucrta druga tačka. 4 ispitivanje oblika dobijenog “oblaka” tačaka radi utvrđivanja tipa i jačine odnosa. Na narednoj strani je prikazano šest najčešćih oblika “oblaka” tačaka. Ispitivanjem ovih oblika, može se dobiti uvid u odnose između datih grupa podataka.

7 kontrolne karte Kontrolne karte, karte za praćenje procesa, se koriste za ocenu stabilnosti nekog procesa. Kontrolne karte je prvi razvio Šuhart 1920 -tih radeći u Belovim laboratorijama. Da bi mogao da izučava varijaciju greške u procesu proizvodnje, Šuhart je razvio alat – kontrolni dijagram. Ovaj alat je pogodan za ocenjivanje stabilnosti nekog procesa. Kontrolna karta je alat za razlikovaje varijacija nastalih usled delovanja značajnih ili posebnih uzroka, od slučajnih varijacija koje se dešavaju u procesu. Slučajne varijacije se ponavljaju nasumično u predvidivim granicama. Varijacije nastale pod uticajem značajnih ili posebnih uzroka unazuju da treba identifikovati neke faktore koji utiču na proces, ispitati ih i dovesti pod kontrolu. Kontrolne trake koriste operativne podatke za postavljanje granica u okviru kojih treba očekivati naredne podatke ako na proces ne deluju značajni ili posebni uzroci. Konstruisanje kontrolnih karata je zasnovano na matematičkoj statistici. Postoji veliki broj kontrolnih metoda koje se mogu primeniti na sve vrste merljivih ili brojivih karakteristika procesa ili proizvoda. Tipovi kontrolnih karata su određeni tipom karakteristike koja se prati, tj prirodom podataka koje predstavljaju. Svaka kontrolna karta se prikazuje kao dijagram, na kome je naznačena gornja i donja kontrolna granica, a između se nalazi uprosečena greška.