Kratkorone hartije od vrijednosti Praktina nastava bankarski smjer

Kratkoročne hartije od vrijednosti Praktična nastava- bankarski smjer Predmetni nastavnik Veselinka Bubanja

Pojam kratkoročnih HOV Vrednosni papiri kojima se trguje na tržištu novca sa rokom dospeća do godinu dana. Cilj emitovanja: pribavljanje finansijskih sredstava. Emitenti: preduzeća i banke. U savremenom finanijskom poslovanju veoma zastupljene.

Vrste kratkoročnih HOV � Blagajnički zapisi � Komercijalni zapisi � Bankarski akcept � Certifikat o depozitu � Državne obveznice

Blagajnički zapisi Kratkoročna HOV, koja glasi na određeni novčani iznos, sa određenim rokom dospeća i određenom kamatnom stopom, kojom se emitent (izdavaoc) obavezuje, da će imaocu u roku dospeća isplatiti nominalnu vrednost označenu na njemu. Izdaju sa rokom dospeća do jedne godine dana. Svrha izdavanja - da se efikasno prikupe određena novčana sredstva. Izdavaoci blagajničkih zapisa: CBCG, poslovne banke i druge finansijske organizacije.

Komercijalni zapis Dužnička HOV čijom emisijom privredni subjekti prikupljaju novčana sredstva za potrebe poslovanja. Eminenti: preduzeća Cilj: finansiranje proizvodnje i obezbeđenje likvidnosti u uslovima poremećaja u prilivima i odlivima sredstava. Kao i kod svih HOV, pre emitovanja mora da postoji odluka nadležnog organa za emitovanje. Kao i kod svih HOV i ove mogu biti predmet trgovine na tržištu novca.

Komercijalni zapisi su gotovo identični sa kratkoročnim obveznicama. Kratkoročno finansiranje neusklađenosti tokova gotovine (engl. cash-flow) preduzeća mogu ostvariti: Ødirektno (komercijalni zapis ili kratkoročne obveznice) Øindirektno (uzimanjem kredita od poslovnih banaka). Rokovi na koje se te hartije emituju su najčešće 180 dana. Kamatne stope koje nose komercijalni zapisi su na najvišem nivou od svih hartija kod nas i kreću se između 0, 5 i 3, 50% na mesečnom nivou

Bankarski akcept Kratkoročna HOV koja je predmet trgovine na tržištu novca u razvijenim privredama sveta. Kod nas je promet ovih HOV skromnog obima. Radi se o poslovnoj trasiranoj menici na koju banka stavlja svoj akcept (akceptirana menica). Time banka (akceptant) daje obećanje da će imaocu menice isplatiti naznačenu sumu na njoj u roku dospeća. Daje sigurnost kupcu menice, koja se nalazi u prometu na tržištu novca, da će menicu moći da naplati u predviđenom roku. Može se prenosti na druga lica (indosamentom).

Bankarski akcept Poslovna banka koja prihvata (akceptira) neku poslovnu menicu tim činom procenjuje da neku poslovnu aktivnost svog komitenta može kreditirati bez angažovanja svoje pasive, odnosno iz drugih izvora novčanih sredstava. Ova dodatna sredstva banka (akceptant) osigurava reskontom meničnog akcepta kod druge poslovne banke ili kod centralne banke. Obično se izdaje sa rokom dospeća od 30 do 90 dana. Kamata - zavisi od roka dospeća (duži rok – veća kamata i obrnuto).

Certifikat o depozitu Potvrda banke o depozitu To je HOV kojom se eminent (banka) obavezuje da će imaocu certifikata isplatiti iznos deponovanih sredstava sa pripadajućom kamatom u utvrđenom roku (do 1 godine). Izdavaoci: banke i druge finansijske organizacije. Sličan je blagajničkom zapisu po funkcijama. Može se prodavati pre roka dospeća. Daje mogućnost štedišama koja oročavaju novac da povrate svoja sredstva i pre roka dospeća oročenja.

Vrste certifikata o depozitu Prema ročnosti: Prema načinu ugovaranja: Prema prinosu: • kratkoročni • dugoročni • na fiksni rok • na otkazni rok • sa fiksnom kamatnom stopom • sa varijabilnom kamatnom stopom

Državne obveznice Obveznice koje emituje država ili neki njen organ iliagencija, s namenom prvenstveno finansiranja budžetskog deficita, odnosno za pokriće državnih dugova. Ovo su prvoklasne obveznice jer se smatra da nema rizika naplate. Njihovi kupci mogu biti banke, finansijske institucije i privatni investitori. Na prihode od njih se uglavnom ne plaća porez, a kamata je minimalna. Centralna banka ima ulogu posrednika između države i kupaca ovih obveznica.