Kratkorone hartije od vrednosti JS Sadraj Pojam Vrste

Kratkoročne hartije od vrednosti JS

Sadržaj � Pojam � Vrste kratkoročnih HOV

Pojam kratkoročnih HOV � Vrednosni papiri kojima se trguje na tržištu novca sa rokom dospeća do godinu dana � Cilj emitovanja: pribavljanje finansijskih sredstava � Emitenti: preduzeća i banke � U savremenom finanijskom poslovanju veoma zastupljene.

Hartije od vrednosti Dugoročne Kratkoročne • Akcije (vlasničke HOV) • Obveznice (dužničke HOV) • Certifikat o depozitu • Blagajnički zapisi • Bankarski akcept • Certifikat o depozitu • Komercijalni zapisi • Državne obveznice

Blagajnički zapisi (treasory bills) Kratkoročna HOV, koja glasi na određeni novčani iznos, sa određenim rokom dospeća i određenom kamatnom stopom, kojom se emitent (izdavaoc) obavezuje, da će imaocu u roku dospeća isplatiti nominalnu vrednost označenu na njemu. � Izdaju sa rokom dospeća do jedne godine dana. � Svrha izdavanja - da se efikasno prikupe određena novčana sredstva. � Izdavaoci blagajničkih zapisa: NBS, poslovne banke i druge finansijske organizacije. � Ima sličnosti sa štednom knjižicom i oročenjem, ali se ipak razlikuje: � q. Ovo je HOV, qizdaje se na osnovu jedne uplate, qrok isplate je tačno određen.

Elementi blagajničkog zapisa: � Oznaka da je to blagajnički zapis; � Naziv i sedište emitenta; � Naziv i sedište kupca, kada je kupac pravno lice, odnosno ime i prebivalište kupca ako je kupac fizičko lice; � Nominalna vrednost na koju zapis glasi; � Visinu kamatne stope; � Rok plaćanja nominalne vrednosti; � Mesto i datum emitovanja blagajničkog zapisa; � Oznaku serije sa kontrolnim brojem; � Posebna prava iz blagajničkog zapisa i � Potpis ovlašćenog lica emitenta i pečat emitenta.

Bankarski akcept (banker’s acceptance) � Kratkoročna HOV koja je predmet trgovine na tržištu novca u razvijenim privredama sveta. � Kod nas je promet ovih HOV skromnog obima. � Radi se o poslovnoj trasiranoj menici na koju banka stavlja svoj akcept (akceptirana menica). Time banka (akceptant) daje obećanje da će imaocu menice isplatiti naznačenu sumu na njoj u roku dospeća. � Daje sigurnost kupcu menice, koja se nalazi u prometu na tržištu novca, da će menicu moći da naplati u predviđenom roku. � Može se prenositi na druga lica (indosamentom).

Bankarski akcept (banker’s acceptance) Poslovna banka koja prihvata (akceptira) neku poslovnu menicu tim činom procenjuje da neku poslovnu aktivnost svog komitenta može kreditirati bez angažovanja svoje pasive, odnosno iz drugih izvora novčanih sredstava. � Ova dodatna sredstva banka (akceptant) osigurava reeskontom meničnog akcepta kod druge poslovne banke ili kod centralne banke. � Obično se izdaje sa rokom dospeća od 30 do 90 dana. � Kamata - zavisi od roka dospeća (duži rok – veća kamata i obrnuto). �

Elementi bankarskog akcepta: � Oznaka da je menica � Neopoziva naredba da se isplati određena suma novca � Ime osobe/pravnog lica koje treba da izvrši plaćanje � Datum dospeća � Mesto isplate � Ime lica po čijoj naredbi se vrši plaćanje � Potpis izdavaoca � Oznaka, naziv i potpis akceptanta � Datum i mesto akcepta.

Rešenje Kratkoročne HOV su vrednosni papiri kojima se trguje na tržištu novca sa rokom dospeća do godinu dana. U kratkoročne HOV spadaju: blagajnički zapisi, bankarski akcept, certifikat o depozitu, komercijalni zapisi, državne obveznice Izdavaoci blagajničkih zapisa su: NBS, poslovne banke i druge finansijske organizacije. Bankarski akcept je poslovna trasirana menica na koju banka stavlja svoj akcept.

Certifikat o depozitu (certificate od deposit) � Potvrda banke o depozitu � To je HOV kojom se eminent (banka) obavezuje da će imaocu certifikata isplatiti iznos deponovanih sredstava sa pripadajućom kamatom u utvrđenom roku (do 1 godine). � Izdavaoci: banke i druge finansijske organizacije � Sličan je blagajničkom zapisu po funkcijama � Može se prodavati pre roka dospeća � Daje mogućnost štedišama koja oročavaju novac da povrate svoja sredstva i pre roka dospeća oročenja.

Vrste certifikata o depozitu Prema ročnosti: Prema načinu ugovaranja: Prema prinosu: • kratkoročni • dugoročni • Na fiksni rok • Na otkazni rok • Sa fiksnom kamatnom stopom • Sa varijabilnom kamatnom stopom

Elementi certifikata o depozitu: � oznaka da se radi o certifikatu, � naziv i sedište emitenta, � naziv i sedište deponenta, � nominalnu vrednost certifikata, � rok na koji su sredstva deponovana, � visinu i način obračunavanja i plaćanja kamate, � mesto i datum izdavanja certifikata o depozitu, � oznaka serije sa kontrolnim brojem, � posebna prava iz certifikata � potpis ovlašćenog lica emitenta i pečat emitenta.

Komercijalni zapis (commercial paper) � Dužnička HOV čijom emisijom privredni subjekti prikupljaju novčana sredstva za potrebe poslovanja � Eminenti: preduzeća � Cilj: finansiranje proizvodnje i obezbeđenje likvidnosti u uslovima poremećaja u prilivima i odlivima sredstava. � Kao i kod svih HOV, pre emitovanja mora da postoji odluka nadležnog organa za emitovanje � Kao i kod svih HOV i ove mogu biti predmet trgovine na tržištu novca

Komercijalni zapis (commercial paper) � Komercijalni zapisi su gotovo identični sa kratkoročnim obveznicama. � Kratkoročno finansiranje nesklada u tokovima gotovine (engl. cash-flow) preduzeća mogu ostvariti: q direktno (komercijalni zapis ili kratkoročne obveznice) q indirektno (uzimanjem kredita od poslovnih banaka). � Rokovi na koje se te hartije emituju su najčešće 180 dana. � Kamatne stope koje nose komercijalni zapisi su na najvišem nivou od svih hartija kod nas i kreću se između 0, 5 i 3, 50% na mesečnom nivou

Elementi komercijalnog zapisa: � oznaka da je to komercijalni zapis, � naziv i sedište emitenta (firmu) � naziv i sedište kupca � nominalnu vrednost na koju glasi komercijalni zapis, � visinu kamatne stope, � rok plaćanja nominalne vrednosti, � mesto i datum emitovanja, � oznaku serije sa kontrolnim brojem, � posebna prava iz komercijalnog zapisa � potpis ovlašćenog lica emitenta i pečat emitenta.

Državne obveznice � Obveznice koje emituje država ili neki njen organ ili agencija, s namenom prvenstveno finansiranja budžetskog deficita, odnosno za pokriće državnih dugova. � Ovo su prvoklasne obveznice jer se smatra da nema rizika naplate. � Njihovi kupci mogu biti banke, finansijske institucije i privatni investitori. � Na prihode od njih se uglavnom ne plaća porez, a kamata je minimalna. � Centralna banka ima ulogu posrednika između države i kupaca ovih obveznica.