EVOLUCIJA TEORIJE MENADMENTA Na evoluciju teorije menadmenta uticale

EVOLUCIJA TEORIJE MENADŽMENTA Na evoluciju teorije menadžmenta uticale su tri grupe faktora: / ekonomski /socijalni /politički, odnosno društvene okolnosti, stepen privredne razvijenosti, političkih i ekonomskih faktora, razvijenosti pojedinih institucija, nacionalna kultura

Prvi pisani tragovi vezani za menadžment vezani su za upravljanje /javnim radovima, /državnim poslovima / vojskom/ vojnim operacijama. Menadžment je dakle vezan za najstarije organizacije – državu i vojsku, kasnije i za crkvu

*Prvi tragovi o menadžmentu su u oblasti današnjeg Iraka i Irana, tadašnje Mesopotamije, 5. 000 godina pre nove ere gde su živeli Sumeri. *Menadžment je postojao i u drevnom Egiptu, izgradnja piramida u Gizi pored Kaira. *Pisani tragovi o menadžmentu mogu se naći i u Kini, oko 600. g. pre nove ere. gde se menadžment prevashodnosi na upravljanje vojskom i veštinu vodjenja vojnih operacija.

*U radovima mislilaca stare Grčke nalaze se mnoge mudre misli vezane za upravljanje, pre svega državom i vojskom * Doba Rimskog carstva definitinvo potvrdjuje postojanje menadžmenta *Takođe, i katolicka crkva kao organizacija je preteča menadžmenta *Doprinos razvoju teorije menadžmenta dali su i italijanski srednjovekovni mislioci. U Italiji nastaju prve banke, prve hartije od vrednosti, knjigovodstvo. * Novi impuls u razvoju trgovine i saobraćaja dolazi otkrićem Amerike.

RAZVOJ MENADŽMENT MISLI U 19. VEKU Robert Oven-reformista, *ulaganje u radnike-vitalne mašine *generalno poboljšao radne uslove I danas, postoji praksa objavljivanja iznosa prodaje i proizvodnje, radnici su svesni kako izvršavaju svoje zadatke. Čarls Bebidž-specijalizacija rada *primena naučnih principa na proizvodne procese *podela rada, analiza svake fabričke operacije *ponavljanje svake operacije, dovodi do poboljšanja

KLASIČNI TEORETIČARI MENADŽMENTA Henri Taun -postavio bazična pitanja posla menadžera 1) Kako povećati produktivnost 2) Kako motivisati zaposlene da prihvate nove, metode koje treba da dovedu do porasta produktivnosti? Naučni menadžment Frederik Tejlor- proučava vreme proizvodne linije Težio je da utvrdi najbolje naučne metode izvršavanja svakog zadatka i da odabere, obuči i motiviše radnike. *bavio se studijom vremena u osnovi *Naučni menadžment je delimično potekao iz potrebe za povećanjem produktivnosti

Tejlorov sistem diferencijalne stope više nadnice efikasnijim radnicima Inspekcija kuglica koje se koriste kod kugličnih ležaja na biciklima. Utvrdjena operacija zapošljava 120 radnika koji su bili «stari radnici» i vešti u svom poslu. Dodatna obuka zasnovana na podučavanju radnika koji su bolje izvršavali svoj zadatak. Selekcija na bazi odgovarajućih veština, otkazi ili premeštaj lošijih radnika. Radni dan skraćen sa 10, 5 na 8, 5 sati. Uvedene pauze. ZADATAK 35 inspektora je obavilo posao koji je ranije obavljalo 120. Preciznost se poboljšala kod 2/3 radnika. Nadnice su se povećale od 80 do 100%. Očigledan napredak u moralu radnika. DOBIJENI REZULTATI GLAVNE IZVRŠENE PROMENE

Godine 1912. otpor «tejlorizmu» je doveo do štrajka u , Masačusetsu /Članovi Kongresa su pozvali Tejlora da objasni svoje ideje i tehnike. * Postaje konsultant I pisac i Knjige «Kupite menadžment» i «Principi naučnog menadžmenta» , filozofija koja se zasniva na četiri osnovna principa: 1. Razvoju prave nauke o menadžmentu 2. Naučnoj selekciji radnika, 3. Naučnom obrazovanju i razvoju radnika. 4. prijateljskoj saradnji izmedju menadžmenta i radne snage.

DRUGI TEORETIČARI NAUČNOG MENADŽMENTA Henri Gant- sistem bonusa i javne procene zaposlenih Smislio sistem tabela za proizvodni raspored, tzv. «Gantovu kartu» , koji se i danas koristi. Frenk Gilbret –studija o pokretima i zamoru Lilijen Gilbret –promovisanje dobrobiti radnika Priprema za unapredjenje Radnik Obuka obavlja posao naslednika

KLASIČNA TEORIJA ORGANIZACIJE/PRAVILA RUKOVODJENJA Anri Fajol - sistematizovao menadžersko ponašanje, tvorac administrativnog upravljanja-menadžment nije talenat već veština Definisao je menadžerske aktivnosti: planiranje, organizovanje, rukovođenje , koordiniranje i kontrola

Fajolovih 14 principa 1. Raspodela rada. Što su ljudi specijalizovaniji, to efikasnije obavljaju posao. 2. Vlast. Menadžeri treba da izdaju naredjenja 3. Disciplina. Članovi organizacije treba da poštuju pravila i dogovore na svim nivoima organizacije 4. Jedinstvo naredjivanja. zaposleni da dobija uputstva samo od jedne osobe. 5. Jedinstvo upravljanja. Operacijama treba da upravlja samo jedan menadžer 6. Podredjivanje individualnog interesa opštem dobru 7. Nagradjivanje. Kompenzacija za obavljeni posao treba da bude pravedna, kako za zaposlene, tako i za rukovodioce. 8. Centralizacija. Smanjivanje uloge podredjenih pri donošenju odluka je centralizacija; povećanje njihovog učešća je decentralizacija. . 9. Hijerarhija. teče od vrhunskog rukovodstva do najnižeg nivoa u preduzeću.

10. Nalog. Materijali i ljudi treba da budu na pravom mestu u pravo vreme. 11. Pravednost. Menadžeri treba da budu prijateljski raspoloženi, naklonjeni i pravedni prema svojim podredjenima. 12. Stabilnost kadrova. Visoka stopa zapošljavanja nije dobra za efikasno funkcionisanje organizacije. 13. Inicijativa. Podredjenima treba dati slobodu da naprave i formulišu svoje planove iako može da dodje do grešaka. 14. Duh. Promovisanje timskog duha pruža organizaciji osećaj jedinstva Reč principi je izabrana da bi se izbegla bilo kakva ideja o predvidljivosti. Teško da se isti princip moze primeniti dva puta

Maks Veber tvorac birokratskog menadžmenta Definisana hijerarhija i precizna regulativa vlasti. tri tipa autoriteta: *racionalno-pravni, koji se bazira na tome da podredjeni poštuju autoritete utvrdjene položajem ili rangom *tradicionalni, koji podrazumeva poštovanje na osnovu tradicije *harizmatski, verovanja u ličnost date osobe, koja ima odredjenu harizmatičnu moć. Veberov model birokratskog menadžmenta doprineo vrsti organizacionog razmišljanja koje je omogućilo stvaranje takvih velikih korporativnih organizacija kao što su «Coca-Cola» , «Exon»

TRANZITNE TEORIJE: VIŠE ORIJENTISANE NA LJUDE Meri Parker Folet uverena da čovek ne može biti kompletan, ako nije član grupe I da veštačka razlika između menadžera i podređenih , kvari prirodno partnerstvo

Prema njenom mišljenju postoje četiri načina za rešavanje konflikata u okviru organizacije: - dobrovoljno popuštanje jedne strane, - borba, i pobeda jedne strane, - kompromis i - integracija. prva dva načina znače dominaciju te strane, samim tim nezadovoljstvo druge strane, i to treba izbegavati. Kompromis može u odredjenim situacijama da bude od koristi, ali nije idealan. Najbolji način je integracija, koja bez dominacije ili kompromisa zadovoljava interese obe strane.

Čester Bernard – predstavnik tranzitne teorije * Ljudi se udružuju u formalne organizacije da bi ostvarili ono što ne mogu pojedinačno. Ali uz realizaciju ciljeva organizacije, oni istovremeno treba da zadovolje i svoje lične potrebe. *Shvatanje važnosti i univerzalnosti «neformalne organizacije» je njegov glavni doprinos teoriji menadžmenta. *Dužnost rukovodioca organizacije da izgradjuje osećaj morala kod svojih zaposlenih

Škola ponašanja: Organizacija su ljudi Da se uoče i poboljšaju načini rukovođenja pozabave «ljudskom dimenzijom» svojih organizacija. Medjuljudski odnosi» se često koriste kao opšti izraz za opisivanje načina na koji menadžeri kontaktiraju sa svojim podredjenim radnicima Hotornski eksperimenti-studija o ljudskom ponašanju-Džordž Elton Mejo Istraživači su zaključili da će zaposleni raditi bolje ako veruju da je rukovodstvo zainteresovano za njihovu dobrobit i ako im nadzornici poklone posebnu pažnju.

BIHEVIORIZMA Abraham Maslov je definisao potrebe kao fiziološki ili psihološki nedostatak 1) fiziološke potrebe, 2) potrebe za bezbednošću, 3) potrebe za pripadnošću, 4) potrebe za poštovanjem, i 5) potrebe za samodokazivanjem Maslou je svoju teoriju motivacije zasnovao na tri pretpostavke ljudske prirode: 1. Potrebe koje nisu nikada zadovoljene 2. Aktivnost je usmereana na zadovoljavanje nezadovoljenih potreba 3. Hijerarhija potreba od nižih ka višim

KVANTITATIVNA ŠKOLA Britanci su formirali prve timove za operativna istraživanja Danas, naučni pristup menadžmenta rešavanju problema započinje mešovitim timom specijalista relevantnih disciplina koji analiziraju konkretan problem i predlažu menadžmentu preduzimanje odgovarajućih akcija. *Rešavanje problema , uključujući i civilne, vojne i državne ustanove u oblastima planiranja I kontrole *Naučnici su udaljeni i nisu svesni problema i napora sa kojima se suočavaju menadžeri u praksi.

Evolucija teorije menadžmenta Dominacija - pristup dominacije bi uklonio druge iz ove oblasti. . Divergencija -Svaka velika škola može da se razvija u sopstvenom pravcu Konvergencija - Škole mogu da postanu sličnije i da granice medju njima postepeno nestaju. Sinteza - će u tom slučaju pre biti novi konceptualni pristup oblasti menadžmenta. Umnožavanje -Poslednja mogućnost je pojava novih škola ili perspektiva.

SISTEMSKI PRISTUP LUDVIG FON BERTALANFI DEFINISAO JE SISTEM KAO SKUP POVEZANIH ELEMENATA KOJI FUNKCIONIŠU KAO CELINA Zajedničke karaktertistike svih disciplina: * Sagledavanje celine * delovi organizacije budu u stanju ravnoteže * Otvorenost Sistema/ organizacije, kao i organizmi zavise od faktora spoljnog okruženja. Sistemski pristup menadžmentu nastoji dakle da sagleda organizaciju kao sistem sastavljen iz medjusobno povezanih delova, koji ima neki cilj. Menadžeri treba da komuniciraju sa radnicima u drugim odelenjima, a često i sa predstavnicima drugih organizacija.

PRISTUP EVENTUALNIH SITUACIJA – SITUACIONI PRISTUP Čarls Kindlberger/ kaže da je u ekonomiji odgovor na svako postavljeno pitanje – «zavisi» . Pri tome je dužnost menadžera da specificira šta i od čega zavisi Prema ovom pristupu, zadatak menadžera je da identifikuje tehniku koja će u odredjenoj situaciji, pod odredjenim okolnostima, i u odredjeno vreme, najbolje doprineti ciljevima.

PRISTUP NEO-MEDJULJUDSKIH ODNOSA *Proučava «ljude» na naučnoj osnovi Deming, Peters, su formulisali principe prirode» , u kojima se međuljudski odnosi koncentrišu na koncept «kvaliteta» u radu i na pojedinačan odnos radnika sa drugim pojedincima. Piters i Voterman opisuju naučno istraživanje na osnovu koga su zasnovane njihove tvrdnje o uspešnim organizacijama. Ovaj pristup ima ogroman uticaj na menadžment razmišljanja i u organizacijama i na univerzitetima.