Epizoda 4 Meunarodna trgovina Meuzavisnost i koristi od

Epizoda 4 Međunarodna trgovina Međuzavisnost i koristi od međunarodne trgovine Prof. dr M. Malović

Kako izgleda vaš uobičajeni dan? Zvoni vam budilnik korejske proizvodnje. . . Skidate Zara-inu pižamu španske proizvodnje. . . Perete zube slovenačkom pastom. . Pijete kafu poreklom iz dalekog Brazila. . Uskačete u automobil francuske proizvodnje koga pokreće benzin sa Bliskog Istoka ili ruski plin. . .

Globalizacija versus autarkija U otvorenoj privredi u odnosu na zatvorenu veća je i raznovrsnija mogućnost potrošnje. Pošto se trgovina može obavljati i na kredit, u otvorenoj privredi investicije po pravilu nisu jednake štednji! Drugim rečima, u otvorenoj privredi moguće je da trošimo više ili manje od onoga što smo sami proizveli.

Otvorena versus zatvorena privreda U otvorenoj privredi: Y=C+I+G+B B=X-M U zatvorenoj privredi, granice proizvodnih mogućnosti su istovremeno i budžetske linije odnosno granice moguće alokacije potrošnje!

Teorija apsolutnih prednosti Ako su Poljaci poznati zemljoradnici, a Britanci cenjeni stočari, onda bi: Ukoliko su Poljaci produktivniji (od Britanaca i u načelu ostatka sveta) u proizvodnji krompira a Britanci produktivniji (od Poljaka i u načelu ostatka sveta) u uzgoju stoke. . . Poljaci bi trebalo da svetu izvoze recimo krompir (i možda delimično uvoze britansko meso), a Britanci da svetu izvoze meso ( i možda delimično uvoze poljski krompir).

Teorija apsolutnih prednosti Tvorac teorije škotski ekonomista Adam Smith (Wealth of Nations, 1776) Suština: i jedni i drugi će proizvoditi i krompir i meso, s tim što će robu u kojoj nemaju apsolutnih prednosti proizvoditi samo za sopstvene potrebe (a ni to u celini). Zemlje koje nemaju apsolutnih prednosti osuđene na ekonomsko propadanje.

Teorija relativnih prednosti (komparativnih troškova) Tvorci teorije: Robert Torrens i David Ricardo A šta ako zemlja u sučeljenju s međunarodnom konkurencijom nema apsolutnih prednosti u proizvodnji niti jednog međunarodno razmenjivog dobra? ! Kriva proizvodnih mogućnosti i koncept oportunitetnog troška

Ruže za Sv. Trifuna i računari Pretpostavimo da je u SAD pri punoj zaposlenosti resursa (faktora proizvodnje) moguće proizvesti 100 000 računara, ili je uz tamošnje cene luksuza i zimske uslove u februaru pod staklenicima moguće proizvesti 10 mil. ruža. U SAD trošak oportuniteta proizvodnje 10 mil. ruža je -100 000 kompova, i obrnuto, ako proizvedemo 100 000 računara proizvešćemo 10 miliona ruža manje!

Ekonomija je nauka o upravljanju ograničenim resursima Međunarodna trgovina može da unapredi efikasnost i efektivnost u upravljanju ograničenim resursima! Međunarodna trgovina može da ublaži ili relativizuje stepen ograničenosti pojedinih resursa (rad, kapital, tehnologija/znanje etc. ) U Južnoj Americi gde je u februaru toplo, ruže se proizvode jeftinije i obzirom na kapitalnu opremljenost i tehnološku inferiornost, uz manji oportunitetni trošak izražen računarima!

Ruže za Sv. Trifuna i računari U J. Americi trošak oportuniteta proizvodnje 10 mil. ruža je -30 000 računara. Različiti troškovi oportuniteta odražavaju različitu produktivnost, koja u različitim teorijama međunarodne trgovine ima različita objašnjenja. Da li uz trgovinu možemo proizvesti isto ruža a agregatno više računara nego u uslovima autarkije? ? ?

Teorija komparativnih troškova U autarkiji Poljaci proizvode i konzumiraju 4 t mesa i 16 t krompira dnevno npr. Dok Britanci, caeteris paribus, proizvode i troše 12 t mesa i 24 t krompira dnevno. Apsolutna vrednost nagiba krive proizvodnih mogućnosti odražava oportunitetni trošak u proizvodnji jednog nauštrb drugog dobra Što je veći oportunitetni trošak to je potencijalno veća korist od specijalizacije u proizvodnji i trgovini!

Ricardo-Torrens-ov doprinos Čak i kada jedna zemlja ima apsolutne prednosti u proizvodnji i trgovini obema dobrima (ili s N dobara u načelu), a druga zemlja nema apsolutnih prednosti ni u čemu, postoji obostrana korist od upuštanja u međusobnu trgovinu!!!! Neka su a jedinični utrošci rada ~ proxy za produktivnost!!! Na ordinati L /a , a na apscisi L /a POL LMe Mutatis mutandis za Britaniju. . . POL LKr

Teorija relativnih prednosti (komparativnih troškova) a Q + a Q ≤L a *<a i a *<a aps. prednosti a */a < a */a 3 h/mesu UK: 6 h/mesu POL naspram 4 h/krompiru UK: 5 h/kromp POL UK ima relativne prednosti u proizvodnji mesa, a POL relativne prednosti u proizvodnji krompira!!!! LMe LMe Me LKr LMe Kr LKr POL LKr

Teorija relativnih prednosti (komparativnih troškova) U interesu je UK da odustane od proizvodnje krompira ili je u značajnoj meri redukuje (u kojoj takođe ima aps. prednosti) i sve (oslobođene) resurse skoncentriše na proizvodnju i trgovinu mesom. U interesu je Poljske da u potpunosti odustane od proizvodnje mesa i sve (ili u stvarnosti oslobođene) resurse skrene ka proizvodnji krompira i trgovini krompirom!

Korisnost/isplativost međ. trgovine U otvorenoj privredi, sa trgovinom: Poljska proizvodi 0 t mesa i 32 t krompira, a trgovinom dobija 5 t mesa dnevno, izvozeći 15 t krompira dnevno. UK proizvodi 18 t mesa (u autarkiji je proizvodila 12 t) i 12 t krompira (u autarkiji je proizvodila 24 t), uvozom pribavlja 15 t krompira i izvozi/daje 5 t mesa Dobici u odnosu na autarkiju: 1 t mesa više za Poljake, 1 t krompira više za Poljake, 1 t mesa više za Britance i 3 t krompira više za Britance!!!!

Međunarodni transfer tehnologije Komercijalni i nekomercijalni Opredmećen i neopredmećen (blueprints, formule, patenti, inovacije) Opredmećen kroz uvoz opreme i/ili posredstvom SDU, vidljiv u platnom bilansu Neopredmećen kroz tehnološki platni bilans

Tehnološki platni bilans Skup svih priliva i izdataka povodom međunarodne kupoprodaje neopredmećene tehnologije od strane posmatrane zemlje u trgovini sa ostatkom sveta Višegodišnji deficit u tehnološkom platnom bilansu trebalo bi na srednji rok (3 -5) da dovede do poboljšanja salda konvencionalnog platnog bilansa

Kraj epizode Ko je uradio domaći? Hvala na pažnji profmarkomalovic@gmail. com