ta je SIEPA Agencija za strana ulaganja i

Šta je SIEPA? Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije 28. 2. 2001. godine Skupština Republike Srbije je osnovala SIEPA-u, kao nezavisno pravno lice.

Izvozna dokumentacija Pri izvozu robe potrebno je pribaviti odgovarajuću dokumentaciju. Neka dokumenata su obavezna, kao: 1. Trgovačka dokumenta(npr. Trgovačka fakturapredstavlja račun koji izdaje prodavac na memorandumu preduzeća; Specifikacija robedokument izdaje prodavac i sadrži opis proizvoda koji je predmet kupoprodaje; Otpremnica-dokument se izdaje u momentu kada roba napušta magacin ili stovarište; ) 2. Transportna dokumenta 3. Carinska dokumenta

Nedostaci angažovanja distributera Nemogućnost kontrole prodajne cene od strane izvoznika je jedan od nedostataka angažovanja distributera u spoljnotrgovinskim poslovima. U praksi se mogu desiti sledeći slučajevi koji nepovoljno utiču na poslovanje izvoznika: 1. Ukoliko distributer formira nižu prodajnu cenu robe od izvoznikove za određeno tržište, tada je izvoznik izložen konkurenciji sopstvenih proizvoda; 2. Usled razlike u prodajnoj ceni proizvoda u različitim valutama (kada distributer kupuje po slabijoj, a prodaje po jačoj valuti) distributer može biti konkurentniji od izvoznika i drugih distributera na istom tržištu; 3. Distributeri mogu zloupotrebiti svoju poziciju na tržištu i u svom poslovanju koristiti trgovačku marku prodavca i ostala prava intelektualne svojine ukoliko ta prava nisu registrovana od strane izvoznika na teritoriji zemlje na kojoj posluje ovlašćeni distributer.

Regionalne ekonomske integracije Pojam , , integracija'' se tumači različito. U ekonomskom smislu, integracija je proces tokom koga više različitih zaokruženih privrednih celina (rasuto stanje) prelazi u jednu zaokruženu privrednu celinu (usredsređeno stanje). Savremene regionalne ekonomske integracije se dele na funkcionalne i institucionalne.

Funkcionalne integracije Nosioci funkcionalne integracije su preduzeća, pre svega transnacionalne korporacije. Tu vrstu integracija objašnjava motivacija preduzeća da posluju globalno.

Institucionalne integracije su, u stvari, regionalne ekonomske integracije. Regionalne ekonomske integracije se ostvaruju međunarodnim sporazumima država koje pripadaju određenom regionu. Regionalne integracije poprimaju različite institucionalne oblike, od najblažih do najrazvijenijih, u zavisnosti od broja i vrste prepreka za kretanje robe i svih faktora proizvodnje.

Efekti i neto koristi od ekonomskih integracija Regionalne integracije su značajan faktor razvoja zemalja u integraciji, a imaju i veliki uticaj na zemlje van integracije i svetsku privredu u celini. One omogućavaju harmonizaciju razvojnih politika zemalja u integraciji, proširenje tržišta, racionalnu kombinaciju i plasiranje faktora proizvodnje na širem privrednom području, povećavaju konkurentnost, pozitivno utiču na privredni razvoj, dohodak i životni standard.

CEFTA (engl. Central European Free Trade Agreement (CEFTA)) je trgovinski sporazum između Albanije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Moldavije, Srbije, UNMIK-a u ime Kosova i Metohije, Hrvatske i Crne Gore. Bivše članice su Poljska, Češka Republika, Slovačka, Slovenija i Mađarska koje su postale članice Evropske unije 2004 godine. CEFTA-u su osnovali Poljska, Čehoslovačka i Mađarska 21. decembra 1992 u Krakovu. Kasnije članice su postale Slovenija (1996), Rumunija (1997), Bugarska (1998), Hrvatska (2002) i Republika Makedonija (2006). CEFTA je sporazum koji danas definiše jedinstvenu zonu slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi, iako ime sporazuma opisuje sporazum država srednje Evrope.

CEFTA Sporazum o slobodnoj trgovini između zemalja Zapadnog Balkana CEFTA Plus, koji je potpisan 19. decembra 2006. godine prvenstveno se odnosi na privredu i ima za cilj nulti carinski režim za sve industrijske proizvode, dok za poljoprivredne proizvode podrazumeva nulti režim za oko 90% proizvoda. Sporazum se prvenstveno odnosi na privredu. Potpisivanje CEFTA ima i snažan marketinški aspekt za zemlje Zapadnog Balkana jer je garancija stranim investitorima da se u region može ulagati. Ključni problemi ovog sporazuma su i dalje necarinske barijere i politički osetljiva pitanja.

OČEKIVANE KORISTI OD SPORAZUMA CEFTA 1. Veću harmonizaciju trgovinskih odnosa u regionu 2. Poboljšanje mehanizama za rešavanje sporova do kojih može doći u toku primene Sporazuma što je predstavlja faktor veće sigurnosti liberalizacije trgovine u regionu; 3. Mogućnost primene dijagonalne kumulacije porekla robe 4. Otvaranje novih oblasti razvoja međusobnih ekonomskih odnosa u pogledu liberalizacije trgovine uslugama, pitanja investicija, javnih nabavki, intelektualne svojine.

OČEKIVANE KORISTI OD SPORAZUMA CEFTA 5. Značaj Sporazuma za Srbiju koji predviđa da se međusobni trgovinski odnosi članica CEFTA moraju rukovoditi pravilima STO i EU. To praktično znači da i pre članstva u STO i potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, privredno sistemski ambijent Srbije ulazi u zonu prilagođavanja njihovim pravilima što predstavlja snažan faktor predvidljivosti i transparentnosti za strane partnere, za strane ulagače ali i za same privrednike.

Osnovne prednosti članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji se ogledaju u sledećem: qmogućnost pristupa tržištima drugih zemalja pod povoljnijim uslovima, qizuzetno važan signal stranim investitorima o stabilnosti i predvidivosti ekonomskog sistema – smanjuje se faktor rizika za potencijalne ulagače, qizgradnja tržišne privrede i podsticaj modernizaciji i reformi privrednog zakonodavsta.

Za zemlju koja je u procesu pristupanja je vrlo važno da obezbedi nekoliko preduslova: q političku podršku procesu pristupanja, odnosno punu podršku Vlade q realizacija efektivnih reformi na planu spoljnotrgovinskog sistema, kao i šireg zakonodavstva u celini, u cilju stvaranja tržišne privrede i pravnog sistema koji je uporediv sa sistemima razvijenih tržišnih privreda, q informisanje celokupne javnosti u zemlji – poslovnih i naučnih krugova, asocijacije potrošača, članova parlamenta, medija, kako bi se obezbedio nacionalni konsenzus o važnosti što skorijeg pristupanja ovoj organizaciji, q finansijsko-materijalno i kadrovsko jačanje institucija koje nose proces pripreme i pregovora za pristupanje, kao i ispunjavanja preuzetih obaveza.