Koeficijent obrta zaliha js Uvod Ulaganja u zalihe

Koeficijent obrta zaliha js

Uvod � Ulaganja u zalihe angažuje značajan deo novčanih sredstava u pojedinim preduzećima. � U proizvodnim preduzećima zalihe se javljaju u obliku sirovina i materijala, nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda. � U trgovinskim preduzećima zalihe se javljaju u vidu trgovačke robe, mada se i kod njih javljaju zalihe materijala. � Efikasnost upravljanja zalihama ocenjuje se pomoću: qkoeficijenta obrta pojedinih zaliha i qkoeficijenta obrta ukupnih zaliha.

Koeficijent obrta zaliha -KOZ � Koeficijent obrta zaliha = cena koštanja realizovanih proizvoda (KOZ) prosečni saldo zaliha Pokazuje koliko se puta prosečno godišnje obrnu ukupne zalihe. Takođe, pokazuje na koliko dinara cene koštanja realizovanih proizvoda 1 dinar ostaje vezan u zalihama na kraju godine. Iz cene koštanja su isključeni troškovi realizacije jer oni nisu zahtevali trošenje obrtnih sredstava. Prosečni saldo zaliha= početni saldo zaliha+ krajni saldo zaliha 2 � Prosečno vreme trajanja = 360 dana KOZ Pokazuje koliko u proseku protekne dana od trenutka nabavke sirovina i materijala do trenutka prodaje gotovih proizvoda. �

� Cena koštanja realizovanih proizvoda se ne može pronaći u bilansu uspeha u našoj zemlji zbog obračuna rezultata primenom metode ukupnih troškova � Umesto ovog pokazatelja često se koristi: KOZ = Prihodi od prodaje / prosečan saldo zaliha

Primer � KOZ = 500. 000 = 3, 77 (120. 000+145. 000)/2 Komentar: ukupne zalihe se prosečno godišnje obrnu 3, 77 puta. Prosečno vreme trajanja jednog obrta zaliha= 360/3, 77= 95 dana Komentar: prosečno vreme trajanja jednog obrta zaliha ili prosečna starost zaliha iznosi zaokruženo 95 dana i pokazuje da od trenutka nabavke sirovina i materijala do trenutka prodaje gotovih proizvida protekne u proseku 95 dana. Međutim, mora se voditi računa da zbog nedostatka zaliha ne dođe do prekida procesa proizvodnje.