Koncept za prvo ispitno pitanje VIRTUELNE ZAJEDNICE Virtuelno

Koncept za prvo ispitno pitanje VIRTUELNE ZAJEDNICE

Virtuelno komuniciranje predstavlja razmenu poruka posredstvom kompjuterske mreže između dvoje, više ili neograničenog broja ljudi (pojedinaca, grupa, organizacija) sa mogućnošću recipročne zamene uloge emitera i recipijenata u realnom vremenu ili asinhrono, čime se poništava veliki deo razlika izmedju klasičnih oblika komunikacione prakse (interpersonalnog i masovnog komuniciranja).

, , VIRTUELNA ZAJEDNICA JE ZAJEDNICA ONIH KOJI DELE ZAJEDNIČKE INTERESE, A NE ZAJEDNIČKI PROSTOR. ” (LIKLIDER I TEJLOR) � � Nastanak virtuelnih zajednica (sociološko tumačenje): ljudski život se odvija u prostoru gde živimo, gde radimo i gde se skupljamo radi druženja. , , Treći prostor egzistira na neutralnom terenu i služi da bi se njegovi posetioci našli u uslovima socijalne jednakosti. “ (Oldenburg)

KARAKTERISTIKE VIRTUELNE ZAJEDNICE � Virtuelno mesto sastajanja ljudi sa sličnim interesima � Sastaju se redovno radi razmene ideja, osećanja, misli � Na taj način stvaraju zajednicu koja predstavlja odnos mnogih sa mnogima � Posetioci se sastaju na , , trećem mestu” uz pomoć računara, softvera i mreže za prenos podataka � Stanovnici virtuelne zajednice su lojalni svojoj zajednici � Provode dosta vremena u komuniciranju sa svojom zajednicom � Oni direktno učestvuju u razvoju svoje virtuelne zajednice (Power, 1997. )

Koncept za drugo ispitno pitanje INTERNET KAO SAZNAJNO, INFORMATIVNO I KOMUNIKACIONO SREDSTVO

Internet kao saznajno sredstvo v. Korišćenje Interneta kao saznajnog sredstva je svojstveno većini korisnika Interneta. Pronalaženje informacija uz pomoć mašina za pretraživanje je nešto od čega počinju svi novi korisnici. v. Mašine za pretraživanje su zapravo, organizacije koje pretražuju Internet da bi posetiocima njihovih veb sajtova besplatno ponudili “linkove” ka sajtovima koji sadrže informacije o traženim temama. v. Saznajni procesi, odnosno, učenje se više ne odvija pretežno u okviru formalnog školskog obrazovanja, jer postoji potreba za permanentnim učenjem kod velikog procenta populacije i nakon sticanja željenog nivoa stručne spreme. Ta potreba proizilazi iz činjenice da je čovekovo okruženje sve složenije usled veće proizvodnje informacija.

Internet kao informativno sredstvo v. Kao informativno sredstvo Internet može da se koristi za one svrhe za koje su se do sada koristila druga sredstva masovnog informisanja. Iz ugla novinarstva koje funkcioniše kao deo sistema informisanja jednog društva, Internet se najčešće posmatra i definiše kao “novi medij” koji će se koristiti umesto ili paralelno sa starim masovnim medijima. v. Protok informacija ide od jednog ka mnogima i grafički se može predstaviti kao mnoštvo strelica koje u različitim pravcima idu od jedne tačke za razliku od Interneta kao saznajnog sredstva gde se prikazuje grafika strelica koje sa mnogo različitih mesta na Internetu idu ka jednoj tački. v. Bitna novost koju omogućava Internet je da je sada moguće da bilo koji pojedinac ili organizacija vrši deseminaciju informacija bez posrednika. v, , Kopernikanski obrt” (Radojković, Miletić) pojedinac nije više u pasivnoj receptorskoj poziciji, gde je njegova maksimalna moć isključivanje radio/tv prijemnika, već je u mogućnosti da preuzme ulogu emitera i da stvara programske pakete i da ih distribuira u

Internet kao sredstvo komuniciranja v. Internet omogućava korišćenje tradicionalnih načina komunikacije ali uz značajna unapredjenja od kojih jenajvažnije to da je moguće u realnom vremenu realizovati audiovizuelnu komunikaciju i prenos velikih količina podataka izmedju geografski udaljenih osoba. v. U domenu korišćenja Interneta kao sredstva komunikacije mogu se identifikovati tri osnovna načina upotrebe: prvi se odnosi na prostu zamenu tradicionalnih sredstava komunikacije kao što su pismo, telefon, drugi se odnosi na to da se komuniciranje posredovano Internetom koristi kao dodatak na postojeće aktivnosti koje se odvijaju u fizičkom prostoru I treći koji se odnosi na stvaranje virtualnih zajednica, odnosno, povezivanje po osnovu zajedničkih interesovanja nezavisno od geografskih i drugih ograničenja.

Koncept za treće ispitno pitanje INTERNET – NOVO TRŽIŠTE

v v Bitan doprinos razvoju Interneta dala je trgovina. Interesi trgovaca i svih onih koji su težili da povećaju promet dobara, ideja i novca su uticali na brzo širenje Interneta. Ti interesi su dali potrebnu materijalnu podlogu da Internet stvarno postane faktor uticaja u domenu zabave, individualnih potreba za informacijama, politike, kulture i dr. Brz razvoj Interneta podstakli su: v oni koji su želeli da informacije o svojoj robi i uslugama pruže što većem v broju ljudi oni koji su želeli te informacije. Za svega par godina razvoj upotrebe mreže u ekonomske svrhe prošao je kroz četiri faze: prezentacija preduzeća, prodaja, strateški pravci razvoja procesi integracije.

VIRTUELNA PRODAVNICA Nova faza razvoja prodaje putem Interneta, koja takodje ima za cilj povećanje informisanosti kupaca i olakšavanje same kupovine, se ogleda u tome što se kupcu prezentira ne samo odredjena roba već virtuelna radnja ili virtuelni izložbeni salon. Koristeći tehnologiju slični onoj koja se koristi u “igricama”, a koja je bazirana na simulaciji, prodavac može da obezbedi dve stvari: prvo, stvara kupcu osećaj virtuelne prodavnice i psihološki ga stavlja u stanje na koje je navikao i koje mu nije strano kao što je biranje putem slika, i drugo, prodavac kupcu omogućava detaljnije razgledanje poželjnog proizvoda.

KOMERCIJALNI POTENCIJALI INTERNETA � � � E-tržište ne utiče samo na procese prodaje već i na: � procese proizvodnje, i � na karakter potrošnje. Svaka kupovina na Internetu je praćena posebnom “zabeleškom” a proizvodjači mogu reagovati tako što će svoje proizvode prilagoditi potrebama ili želji jednog kupca. Najveći domen nove potrošnje je stvaranje novih digitalnih proizvoda. Digitalni proizvod je sve ono što može da se pošalje i primi putem Interneta.

10 NOVIH PRAVILA ZA NOVU EKONOMIJU Kevin Keli smatra da postoji 10 pravila koja će odrediti budućnost nove ekonomije (i društva): 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. prihvatiti zajedništvo, uvećana sinergetičnost, izobilje a ne oskudica, prati besplatno, nahrani prvo Mrežu, ne smete stalno biti na vrhu, umesto mesta, prostor, nema harmonije, postoji samo kretanje, meko umesto tvrdog, i pružanje šansi mora da zameni efikasnost.