TQM KONCEPT nastanak i razvoj koncepta Savremeno drutvo

TQM KONCEPT- nastanak i razvoj koncepta Savremeno društvo zahteva odgovornost i doprinos. Prema Drakeru- organizacija zasnovana na znanju zahteva da svako preuzme odgovornost za zadata ostvarenja organizacije, za njen doprinos i njeno ponašanje. Svi pripadnici organizacije moraju da u potpunosti sagledaju i razmisle o svojim ostvarenjima i doprinosima. Koncept društvenog marketinga prema Kotleru: - Blagostanje celokupnog društva, - Zadovoljenje potreba potrošača - Ostvarivanje profita preduzeća Prema Galbrajtu – postoje 4 činioca koji zahtevaju javnu intervenciju i regulaciju 1. zaštita planete 2. Zaštita najugroženijih u privredi (zaposleni u proizvodnom aparatu) 3. Zaštita potrošača 4. Sistem (tržišne ekonomije) sam u sebi sadrži tendencije koje destruktivno deluju na njegovo funkcionisanje Suština koncepta odgovornosti leži u sledećem: • Svaki pojedinac mora da bude odgovoran za svoje delovanje • Svaki pojedinac treba da postane “pojedinac koji doprinosi” • Delovanje se preduzima na osnovu analize faktora koji preovladavaju u datom slučaju

T Q M = Total Quality Management Koncept koji se uobličio krajem 80 -tih godina 20 veka i predstavlja japansku i američku strategiju za unaprećivanje kvaliteta poslovanja. Bazično se razvio u Japanu posle II sv. rata- tokom 50 -tih godina prošlog veka u Japan su dolazili stručnjaci SAD koji su u vidu tehničke pomoći obrazovali japanske stručnjake za upravljanje preduzećem. Posebno je bio bitan rad Edvardsa Deminga, koji je tokom tih godina držao seminare o kontroli kvaliteta širom Japana. U čast američkom stručnjaku, Japansko udruženje naučnika i inženjera (JUSE) – na čijem čelu je bio Kaoru Išikava, 1951. g je ustanovilo nacionalnu nagradu za kvalitet nazvanu po Demingu, Demingova nagrada. Deming je svoj obrazovni i praktični rad zasnivao na Šuhartovom učenju o statističkom sistemu kontrole kvaliteta. Japanski menadžeri su teoretska dostignuća američkih kolega precizno i dosledno primenili u poslovnoj praksi svojih preduzeća i rezultati su bili zdivljujućiproduktivnost se stvarno povećala kad su se smanjila odstupanja, greške i rasipanja poslovnih resursa. Ovaj način unapređivanja produktivnosti je označen terminom “lančana reakcija”- kada se unapređuje kvalitet, troškovi opadaju zbog manje grešaka, manjeg kašnjenja i oštećenja i bolje upotrebe svih poslovnih resursa, što utiče na povećanje produktivnosti rada, a to utiče na osvajanje tržišta po osnovu ponude kvalitetnijih proizvoda po nižim cenama i obezbeđuje opstanak po osnovu poude kvalitetnijih proizvoda po nižim cenama i obezbeđuje opstanak u poslu i ugovaranje novih poslova. Koncept lančane reakcije je duboko ugrađen u japansku privredu. Borba za unapređivanje produktivnosti predstavljala je glavni faktor razvoja japanske ekonomije i postizanja konkurentnosti japanskih preduzeća na međunarodnom tržištu – “izvoziti znači živeti”.

Ono što je bilo posebno bitno za uspeh “borbe za produktivnost” jeste konsenzus svih strana u privredi oko toga šta je prioritet. Ključnu ulogu u ovom periodu odigrali su japanski menadžeri, radnici i sindikati, koji su svi zajedno shvatili suštinu potrebe za kontinualnim unapređivanjem produktivnosti, kao osnovnog faktora za sticanje konkurentske prednosti na međunarodnom tržištu. Za razvoj koncepta kvaliteta u japanskoj privredi, ored učenja Deminga o upravljanju preduzećem, na bazi dostignuća Šuharta, posebno je bila bitna primena filozofskog principa KAIZEN. Radi se o permanentnom, sistemskom i organizovanom unapređenju proizvoda i usluga, odnosno neprestanom poboljšanju kvaliteta poslovanja. Osnovni cilj savremenog poslovanja jeste postizanje poslovne izvrsnosti i dostizanje svetske klase proizvoda i usluga. Ovo se može postići jedino po osnovu kontinualnog unapređivanja kvaliteta poslovanja organizacije koje je zasnovano na povećanju produktivnosti rada i znanja svakog pojedinca zaposlenog u organizaciji. Kjoto Deklaracija usvojena na IV internacionalnom simpozijumu o produktivnosti 1990. g. u Japanu daje pet predloga za poboljšanje produktivnosti: 1. Briga o ljudskim resursima 2. Saradnja rukovodstva sa zaposlenima 3. Međusobno razumevanje 4. Globalna saradnja 5. Rad za bolju budućnost

Pojmovno određenje koncepta TQM Evropska fondacija za upravljanje kvalitetom EFQM određuje TQM kao metod menadžmenta u kompaniji za ostvarivanje poslovne izvrsnosti, zasnovan na fokusu na kupca, partnerstvu sa dobavljačima, razvoju i uključivanju zaposlenih. Ovaj koncept pretpostavlja sledeće osnovne elemente: 1. Zadovoljenje potreba potrošača. 2. Permanentno unapređivanje kvaliteta poslovanja 3. Bezbednost zaposlenih i zaštita ivotne sredine 4. Obrazovanje zaposlenih i kreiranje korporativne kulture TQM je višedimenzionalan i dinamičan model upravljanja kvalitetom, koji uzima u obzir sve parametre upravljanja poslovanjem, akcentirajući odgovornost svakog pojedinca u poslovanju, posebno za povećanje produktivnosti kao imerativa savremenog tržišta. Uključivanje svih zaposlenih u proces permanentnog unapređivanja kvaliteta poslovanja znači i posvećivanje pažnje kulturološkim aspektima. 90 -te godine prošlog veka su donele sa sobom neophodnost zadovoljenja opšte društvenih interesa- pored potrošača i vlesnika kapitala, preduzeće u savremenom poslovanju mora da zadovolji širi sektar interesa koji vladaju u njegovom društvenom okruženju.

Prikaz strukture koncepta odgovornosti organizacije u odnosu na zahteve interesnih grupa:

Glavna razlika između koncepta TQM i klasičnih metoda upravljanja ogleda se u činjenici što se klasični metod zasniva na pristupu praniranjeorganizovanje-kontrola, dok TQM pored pomenutih aktivnosti zahteva i pristup koji insistira na stalnom unapređenju, uz učešće svih zaposlenih. TQM zahteva značajne promene u organizacionoj strukturi, poslovnoj kulturi, poslovnoj poslitici i procedurama preduzeća. Cilj primene koncepta TQM jeste unapređenje kvaliteta života. Krajnji cilj jeste postizanje poslovne izvrsnosti organizacije i dostizanje svetske klase proizvoda i usluga, što u uslovima globalizacije poslovanja svtara preduslove za dugoročni rast i raazvoj organizacije po osnovu zadovoljenja svih segmenata društva. Koncept TQM posebno fokusira zaposlene- čovek je najvažniji faktor poslovanja. Svaki pojedinac treba da postane odgovoran za svoj doprinos organizaciji i unapređivanju kvaliteta poslovanja. Doprinos svakog pojedinca se ogleda po osnovu unapređivanja produktivnosti znanja i rada. Zadatak menadžmenta je da ljude učini odgovornijim. Ne treba pitati kakva prava mi pripadaju- već za šta sam odgovoran. Zadatak menadžmenta u organizaciji zasnovanoj na znanju nije da od svakog učini šefa. Zadatak je d se od svakog stvori onaj koji doprinosi.

TQM i potreba za unapređenjem znanja Glavni vektor koji kreira i uobličava sve promene koje se dešavaju u savremenom svetu je tehnološki napredak koji je nastao kao rezultat eksplozije i povećanja znanja. Svet je zakoračio od industrijskog ka informatičkom dobu, čija je suština u komuniciranju. Bez obzira kojim terminom autori određuju sadašnju etapu razvoja ljudskog društva, postoji nekoliko glavnih karakteristika koje određuju njen okvir: 1. Informacija postaje strateški resurs poslovanja 2. Privreda egzistira i razvija se na stvaranju i raspodeli informacija 3. Društvo se globalizuje 4. Radi se o društvu organizacija 5. Dolazi do tehnološke objedinjenosti celokupnog društva Informacija je sublimirano znanje u kretanju, osnovni stub novog društva predstavlja znanje, znanje je strateški izvor moći i bogatstva, potrebna je sposobnost da se znanje stavi u funkciju obavljanja poslovne aktivnosti. Novi model upravljanja u uslovima potpune informacione orijentisanosti zahteva: - Multidisciplinarnost u obrazovanju - Kreativnost u razmišljanju - Inventivnost u radu - Fleksibilnost u ponašanju - Inovativnost u upravljanju - Ofanzivnost u nastupu TQM koncept se zasniva na znaju i obuhvata: 1. Zadovoljenje kupaca kao osnovni princip poslovnog procesa 2. Proces kontinualnih unapređenja 3. Dugoročni rast preduzeća