KONCEPT 1 TEORIJA IGARA Teorija igara se moe

KONCEPT

1. TEORIJA IGARA Teorija igara se može definisati ili kao grana primenjene matematike koja se služi modelima za proučavanje međusobnog uticaja i dejstva formalnih impulsivnih struktura ("igre") ili kao grana ekonomske teorije koja se bavi analizom procesa odlučivanja manjeg broja aktera. Najopštije, igru može da igra i jedan igrač (poput slagalice), ali njena veza sa matematičkom teorijom nastupa kada su u igru uključena najmanje dva igrača, i kada su oni sukobljeni. Svaki od igrača bira strategiju koja će mu doneti najveću dobit, odnosno kojom će nadigrati drugog igrača.

Ono što povezuje ovu matematičku teoriju sa drugim oblastima, posebno politikom, jeste priroda čoveka da najradije projektuje i planira svoju dobit kroz gubitak drugog igrača (da kažemo preciznije: mnogi slučajevi u stvarnosti mogu da se svedu na nekooperativne igre). Teoretičari igara definišu same igre, proučavaju i predviđaju ponašanje igrača, učesnika u igri, kao i adekvatne strategije. Naočigled različiti pristupi igri mogu proizvesti slične događaje i rezultate u okviru jedne igre.

2. BAZE PODATAKA Baza (banka) podataka je kolekcija podataka organizovanih za brzo pretraživanje i pristup, koja zajedno sa sistemom za administraciju, organizovanje i memorisanje tih podataka, čini sistem baze podataka. Iz ugla korisnika, podaci su na neki logički način povezani. Oni predstavljaju neke aspekte realnog sveta (npr. korisnici i članci u Vikipediji). Korisnici pristupaju bazi podataka prvenstveno preko upitnika. Korišćenjem ključnih reči i svrstavanjem komandi korisnici mogu brzo da pronađu, preurede, grupišu i odaberu oblast u mnogim zapisima koje treba vratiti ili pomoću kojih treba sastaviti izveštaje o naročitoj skupini podataka u skladu s pravilima dotičnog sistema vođenja baze

Postoje različite vrste baza podataka, zavisno od toga na koji način su podaci interno organizovani. Tako se razlikuju hijerarhijske, mrežne (CODASYL), relacionalne, objektno-orijentisane, objektnorelacione, prilagođene za WEB, XML i multimedijske baze podataka. Podaci su predstavljeni na uniformni način (npr. u relacionim bazama podataka podaci su organizovani u tabelama), što olakšava pristup i korišćenje od strane eksternih programa. Tako jednu bazu podataka može koristiti niz različitih programa, pisanih u različitim programskim jezicima.

3. TROJANSKI KONJ Trojanskim konjem se u računarskom žargonu označavaju zloćudni programi, koji su „maskirani“ kao korisni ili se proširuju „prikačeni“ na druge korisne programe. „Trojanci“ obično vrše, neželjene akcije u računaru i to u „pozadini“ i prikriveno. Najčešća od tih neželjenih akcija je otkrivanje korisničkih lozinki, bankovnih podataka i drugih povjerljivih informacija „prisluškivanjem“ razmjene podataka ili jednostavno čitanjem tih datoteka, i javljanje istih „vlasniku“ trojanskog konja.

Postoje i trojanski konji u službi policije koji se bave prikupljanjem informacija sa ciljem otkrivanja krivičnog djela (engl. Remote Forensic Software). Taj oblik špijuniranja građana je u nekim zemljama pravosnažan i vrši se po sudskom nalogu (npr. SAD, Australija), u nekima je i pored sukoba sa Ustavom, u fazi pripreme (Njemačka[1], Austrija[2], Švajcarska), dok je u nekima odbijen (). Takvi trojanci se šire instalacijom ili aktuelizovanjem komercijalnih operativnih sistema i drugih softverskih i hardverskih komponenti računara, kao i putem internet provajdera infiltriranjem u postojeće mehanizme prenosa podataka, koji takvu mogućnost u svojim produktima i uslugama, na zahtjev dotične države, moraju predvidjeti.