Alge su velika grupa organizama u koju spadaju

Alge su velika grupa organizama u koju spadaju raznovrsni oblici, od jednoćelijskih do višećelijskih. Nauka koja se bavi proučavanjem algi je algologija. U alge spada više različitih razdela nižih biljaka koje u ćelijama imaju hlorofil. Alge žive u vodi ili vlažnim staništima. Imaju vegetativno telo-talus. One mogu da vrše fotosintezu i da se hrane fotoautotrofno i heterotrofno. Razmnožavaju se vegetativno, be spolno i polno. Najveći broj algi živi u vodi ali i van vode-na vlažnom zemljištu, kori drveća, vlažnim stenama Zive I samostalno ali i u zajednici Vrste algi: 1) CRVENE ALGE (Rhodophyta) 2) MRKE ALGE (Phaeophyta) 3) SILIKATNE ALGE (Bacillariophyta) 4) ZELENE ALGE (Chlorophyta) 5) EUGLENOIDNE ALGE (Euglenophyta) 6) ALGE HARE (Charophyta)

Silikatne alge su e g l a e n t a o Silik p v i z a a n m a e l n i i rev dob o v t im n u t j l i a c k i l si u u j a r a v t koje s. zaštite

VRSTE SILIKATNIH ALGI: F A I R A L RAGI

Attheya armatus

STRIATELLALES

Ardissoneales

Tipovi građe i veličina � � � � � To su jednoćelijski i kolonijalni organizmi. Kolonije mogu biti različitih oblika: lepezaste, vrpčaste, trakaste, zvezdaste, a po tipu su otvorene. Ćelije koje ih čine povezane su izraštajima nalik na bodlje ili zupce ili su spojene galertom. Veliki broj algi izlučuje galertu. Izlučuju je kroz posebno diferencirane pore na jednom kraju ćelije. Izlučena galerta može imati oblik drške ili postolja, cevi ili vrećice, a i ne mora da ima poseban oblik. Preko nje se alge utvrđuju za podlogu. Pri deobi tih ćelija izlučuju se nove galertne drške koje se spajaju sa starim i stvara se razgranata kolonija Poput pojedinačnih jednoćelijskih predstavnika i kolonije su mikroskopski sitne

Gomphonema Licmophora

Posebno svojstvo njihov protoplast ovih algi je što se Pigmenti: dvodelnom silika nalazi u tnom panciru. -hlorofil a i s, daju različte ji o k li Na površini proto fi to n sa k i i -karoten se plazmalema k plasta nalazi boje kroz otvore na n oja je uz pancir i igment iz p e j n a je ič m st u ri p te ro k d ra ire u Ka njegovu unutrašn min koji je to a ij d , la fi to jost. n sa grupe k Citoplazma se na m sastavu o sk ij m e h o p la zi u perifernom nu mrkih algi, što ti delu ćelije, dok s n sa k o k u f k a i. liz b e dve grupe alg krupna vakuola. redinu zauzima dovodi u vezu ov Nekada je ta vak stance ovih algi n. p u s e n rv ze e R u rizolaminari dva dela citoplazmola podeljena na su ulja, volutin i h atičnim mostićem. U citoplazmi je je d n o loptasto jedro sa jednim ili više jedaraca U citoplazmi se alaze i hloroplast koji mogu biti p n i lo sočivasti (više nji časti (1 ili 2) ili h). U stromi hloropla grade po tri tilak sta su lamele koje jedan periferni ti oida koje opasuje lakoid.

Pancir I njegova simetrija � � � � Pancir se sastoji iz dva nejednaka dela koji se preklapaju. Veći deo je epiteka, a manji hipoteka. Na svakom od njih se razliku valva , odnosno ljuska i pleura koje su čvrsto srasle. Valve pojedinih vrsta se razlikuju po izgledu (okrugle, eliptične, trouglaste). Kod nekih vrsta između valvi i pleura obrazuju se među pojasevi koji se nazivaju kopule ili spone. Međupojasevi povećavaju površinu ćelije i doprinose njenom rastenju Na panciru se pod elektronskim mikroskopom uočavaju pore i areole. Pore su razgranate i na oba kraja otvorene. � Areole su mali otvori pravilno raspoređeni, prekriveni na jednom ili oba kraja velumom. � Velum je tanka silikatna opna sa jednim većim ili više manjih otvora. � � � Progresivna karakteristika koja je prisutna kod nekih silikatnih algi je postojanje šava. Šav je kraća pukotina na valvi, a ima ulogu u kretanju alge i komunikaciji sa spoljašnjom sredinom. Simetrija pancira takođe ima značaj pri klasifikaciji silikatnih algi. Pancir može biti radijalno ili bilateralno simetričan. To se određuje prema osama i ravnima simetrije

, deobom u j a v a z ž u oni no li m e z d a r ir c e i pan bija ivno s Vegetato se osim ćelijeastala ćelija do tako št. Jedna novon teku. pojasa , a druga hipo ira eo panca stvore d j epiteku a t e b u d , kod oi e morajnovonastale n o a Međutim k dve . epite postaje u. To znači daće biti jednake hipotek eđusobno ne o ćelije m rogamij e t e h , ijom Polno sežavaju izogam u onda razmno amijom. in č a n e lnom m i oog vaju populaciji dostign a g e ib r e p po tak Ove algeličina ćelija u mada je poče m ćelija kada v malu veličinu, ezi sa starenje suviše procesa i u v faktorima. polnog im ekološkim mi. organiz i n id i spoljn lo dip alge su e n t a ik il S Odlikuj faza, štu se gametsko deobamo znači da red m smenom je u drovih a jedra nastajukcionim Nakon o gameti. uvećava plođenja nas javlja sa i prelazi u autaje zigot koji s k mo kod silikatnsosporu koja se Auksos ih algi. e svojoj p pora nema sil ificiran stvara p ovršini pancir v e eć na r iz onijum dozvolja va da ra od pektina koji joj ste Kada d o v o lj no izras nova će te u njo lija alge j se stva. Bespoln ra o morske se razmnož obrazuj planktonske aavaju vegetat u trajne spore lge koje ivnim će u lijama. svojim One im slično a aju pancir, ali uksospo b rama. ez pojasa i ra stu A N A R Većin H S I a ili het vrsta se hra erotro ne au totrof fi no, ne ke su mik sotrof i

Staniste I nacin zivota Ima ih ili u morima ili u slatkim vodama, što je njihovo osnovno stanište, ali ih ima i na vlažnom zemljištu, u stenama, čak i snegu i ledu. Veoma su osetljive na salinitet, hemijski sastav vode, temperaturu i svetlost. Najzastupljenije su u planktonu i bentosu. Prilagođenost planktonskih oblika se ogleda u tome da sadrže kapljice ulja, imaju galertni omotač i karakterističan oblik tela. Da bi se održale na površini vode, uvećavaju svoju površinu udruživanjem u kolonije. Bentos je ipak bogatiji vrstama silikatnih algi. Veliki broj vrsta se aktivno kreće po dnu, a neke se utvrđuju za podlogu galertnim omotačem. Neke, posebno nekolonijalne su epifiti.

COC CON E IS PE DICU LUS

ucentionika i d o r p o e e su katerijala i kis ishrane pre n j a č a a u n Z anskog m rika u lanc a. m org na su ka osiste u počet vodenih ek dstavlj e r p a g e j e sv tin e živo n e d o v dno i a a Z n u j a lgi pad a hranu h i l z u i ugin ulja po r i m c n g a o P araj ge ov stv Moćne naslaa i kvartara. vnom sit mulj. u iz tercijer a l g u n e nate s sačinje je lak, rastr l a j i r e t a ioksid vaj ma nu O silicijum-d alazi prime benoj od jikav i n , prehram i šupl đevinarstvu u gra riji indust sta. o d a n z svoj algi se a h i , v i r o ju ciji tale u s a evolu n O u da s u kredi. rijom li t e e s m a i r s ta ale mat jalnomgenu su nas i S rocvat“ im d a r o sa „p oblici a tek u paleir izdužen i n č i r nc vi, ent C nastali pr i čiji je pa an. su ni oblic imetrič e da l e č o t s a p pen teralnom obu suu se prvo d a l m i o b t i s snije uke vode, jer a k o t šav. a eš u i slat j i N v z. a a j r osvajaile u morim dnih oblika ste sa r v v e o a v v j o o po staju na. d slatk a o n k o e n s v ir ek ntenziađom panc i T u r a t upa . 000. r kvar enijom gr g U a d ož mla prelazi 10 o n o sve sl i c u oj u evol, njihov br s o k a I ganizama or

Nikolina Pavković I 3 Anđela Stojanović 17. 03. 2013.