MRKE ALGEPhaeophyta Osobine razdela Mrke alge obuhvataju viecelijske

MRKE ALGE-Phaeophyta

Osobine razdela: • Mrke alge obuhvataju višecelijske oblike pricvršcene za stene i druge čvrste predmete koje se nalaze u vodi. • Ime su dobile po upadljivoj mrkoj boji koja ih odlikuje. Postoji 1500 -2000 vrsta ovih algi Višećelijske, uglavnom makroskopske (neke preko 50 m dužine) Talus im je veoma raznovrstan. Kod najprostijih je končast i granat ili pločast, a kod nekih ima čak izdvojene delove koji liče na koren, stablo i list. Velicine talusa se mogu meriti i desetinama metara. Oblik talusa: -KORAST, LISTOLIK, ŽBUNAST -KONČAST -KORMOIDAN (RIZOID, KAULOID, FILOID)

Filoidi Talus Vazdušnimehur Kauloid Rizoid

Gradja ćelije • Ćelijski zid je celulozno-pektinske prirode. Spoljašnji slojevi su pektinski, bubre u vodi tako da su ove alge sluzave. U sastav zida ulaze i algin i fukoidin. • U citoplazmi se u obliku sitnih zrnaca nalazi rezervna supstanca polisaharid laminarin. • U centru ćelije nalazi se krupna vakuola, a uz ćelijski zid bezbojna citoplazma. • U citoplazmi se nalazi jedno jedro i veliki broj sitnih, hromafora , koji se kod mrkih algi nazivaju feoplasti. • Feoplasti su plastidi koji sadrže sledeće pigmente: hlorofil a i c, karotenoide, fukoksantin (ksantofil, žuto-mrke boje).

Razmnozavanje moze biti: 1. Vegetativno 2. Pomoću spora-Sporulativno 3. Polno: - izogamija, heterogamija, oogamija -Vegetativno odvajanjem djelova talusa iz kojih se razvijaju nove biljke. - Polni proces se javlja u tri oblika: izogamija (gamete su jednaki po izgledu), heterogamija (zenski gamet je krupniji) I oogamija (zenski gamet je krupniji i nepokretnjiv).

Sistematika Mrke alge su svrstane u tri klase. U osnovi, podeljene su na osnovu zivotnog ciklusa. U jednu klasu uvrštene su alge sa izomorfnom smenom “generacija” (najprimitivniji pripadnici razdela). Drugu klasu čine alge sa heteromorfnom smenom “generacija”. Smenu “generacija” nemaju evoluciono najnaprednije alge i one su svrstane u trecu klasu. • Najpoznatije vrste su iz rodova • Sargassum, Laminaria i Fucus

Fucus sp.

Fucus vesiculosus, bračić, raste u zoni plime i oseke izvor vitamina A, B, C, E, kalijuma i joda

U Japanu se od različitih vrsta roda Laminaria (L. japonica), pripremaju prehrambeni proizvodi poznati pod nazivom kombu, koji sadrže veliku količinu Mg.

Sargassum fusiforme syn. Hizikia fusiformis Bogata proteinima, Fe, Ca, vitaminima A, B 12, sadrži veliku količinu alginske kiseline.

Sargassum vulgare

Laminaria sp.

Ekologija i rasprostranjenost • Mrke alge uglavnom naseljavaju mora širom sveta. Izuzetak je mali broj vrsta, unutar sva tri roda, koji žive u slatkoj vodi. • Najbujnije alge rasprostranjene su na velikim dubinama (do 250 m) zbog umerenih i niskih temperatura i velikih kolicina hranljivih supstanci. • Žive i na dubinama od 6 do 15 m u bolastima plime i oseke obrazuju podvodne livade, ali i najkrupnije oblike-podvodne šume.

Značaj mrkih algi • Mrke alge su u morima od izuzetnog značaja kao glavni proizvodjači organskih supstanci i kiseonika. • U podvodnim livadama i šumama koje ove alge grade svoje utočište i zaštitu od grabljivica kao i područje za svoje razmnožavanje nalaze mnogi sitniji životinski organizmi. • Ove alge služe kao hrana morskim životinjama, pa čak se koriste i u ljudskoj ishrani jer su bogate ugljenjim hidratima i vitaminima. • Alge imaju znacajnu ulogu u farmaceutskoj I tekstilnoj industriji.

KRAJ. Radili: Srđan Vuković I Miloš Mutavdžić