ZLOCIN IZ MRZNJE MANIFESTACIJA DISKRIMINACIJE DEFINISANJE ZLOCINA IZ

ZLOCIN IZ MRZNJE MANIFESTACIJA DISKRIMINACIJE

DEFINISANJE ZLOCINA IZ MRZNJE Zlocini iz mrznje (ZM) su krivicna dela pocinjena/motivisana na osnovu predrasude. ZM ne predstavlja jedan specificni akt/krivicno delo vec moze biti zastrasivanje, ptetnja, unistavanje imovine, napad, ubistvo ili bilo koje drugo krivicno delo. Stoga „zlocin iz mrznje ili „zlocin iz predrasude“ opisuje karateristiku zlocina a ne govori o nekom specificnom delu tj clanu krivicnog zakonika. Termin opisuje koncept a ne pravnu definiciju Nema konsezusa oko univerzalne definicije ali ima oko potrebnih elemenata pri izradi zakona.

DVA ELEMENTA ZM-A ZM uvek sadrzi dva osnovna elementa: Krivicno delo Predrasudu/mrznju kao motiv ZM uvek zahteva krivicno delo koje je motivisano predrasudom/mrznjom gde bez ovog elementa nema ZM vec je u pitanju krivicno delo. Pocinilac targetira zrtvu zbog njenog zasticenog licnog svojstva

SPECIFICNOSTI ZM-A Impakt/unitcaj na zajednicu/e Zrtve zlocina iz mrznje su targetirane zbog svog licnog svojstva tj onoga sto predstvaljaju redije nego zbog onoga sto licno jesu. Efekat koji stvara ZM se prostire na sva jedinke koje imaju isto ili slicno svojstvo (sirenje straha). ZM ostecuju veze izmedju zajednica i pojedinaca, urusavaju drustvenu koheziju i onemogucavaju aktivno ucesce.

PREDRASUDA ILI MRZNJA? Pocinilac moze da pocini delo vodjen ljubomrom ili zeljom da zadovolji vrsnjacka ocekivanja (pridoda vrnjckih ocekivanja moze da kaflifikuju ili diskvalifikuje delo kao zlocin iz mrznje) Pocinilac nema direktnu mzrnju prema zrtvi/meti ali ima prema grupi ciji je ona clan. Pocinilac je neprijateljski orijentisan prema svim grupama izvan svoje drustvene grupe (dvosmerno). Na jednom apstraktnom nivou, zrtva moze da prestavlja IDEJU, kao sto su drustvene tenzije oko imigracione politike, prema kojim pocinilac ima jak negativni nagon. PREDRASUDA je siri termin od mrznje i obicno je vezan za grupe ili ideje koje neke grupe predstavljaju u ocim pocinioca.

STA IZDVAJA ZLOCIN IZ MRZNJE? Poruka koju delo salje a obicno ide u smeru da zrtva nije, ne treba ili ne sve da bude clan datog drustva. LJUDSKA PRAVA I JEDNAKOST (koncep jednakosti) EFEKAT PO ZRTVU (ozbiljnija pretnja po mentalno zdravlje) NEGATIVAN UTICAJ NA ZAJEDNICU ( simbolicki i relani uticaj) BEZBEDNOSNO PITANJE (javni red i mir, unozavanje tezija)

VAZNOST POSTOJANJA ZM-A FORMALNA: Neadekvatna istraga i utrdjivanje cinjenickog stanja (zanemarivanje elementa mrznje) Neadekvatna klasifikacija dela od strane tuzilastva Propustanje suda da odredi odgovarajucu kaznu POLITICKA VAZNOST Uspostavljanje drustvenog konsenzusa Prevetivno delovanje Sustinska inkluzija

POVEZANI KONCEPTI GENOCID ANTI-DISKRIMINACIONO ZAKONODAVSTVO GOVOR MRZNJE

MEDJUNARODNI INSTRUMENTI I ZM UN Pakt o gradjanskim i politickim pravima UN Konvencija o eliminaciji svih odlika rasne diskriminacije (ukljucujuci nacinalnost i etnicitet) Clan 4. Konvencije Nalaze kako pozitivne tako i negativne mere Clan 4. a) da utvrde kao krivično djelo svako širenje ideja zasnovanih na superiornosti ili rasnoj mržnji, svako podsticanje na rasnu diskriminaciju, kao i sva djela nasilja, ili izazivanja na takva nasilja, uperenih protiv svake rase ili svake grupe osoba druge boje ili drugog etničkog porijekla, kao i pružanje pomoći rasističkim aktivnostima, podrazumijevajući tu i njihovo finansiranje.

SECIC V. HRVATSKA “… when investigating violent incidents, State authorities have the additional duty to take all reasonable steps to unmask any racist motive and to establish wwhether or not ethnic hatred or prejudice may have played a role in the events. Failing to do so and treating racially induced violence and brutality on an equal footing with cases that have no racist overtones would be to turn a blind eye to the specific nature of acts that are particularly destructive of fundamental rights. ”

KRIVICNO DELO ILI OTEZAVAJUCA OKOLNOST? Model krivicnog dela retkost na kontinentu (izuzev Ujedinjenog Kraljevstva i Ceske) OTEZAVAJUCA OKOLNOST: - Svi ostali sistemi su suvojili model „otezavajuce oklnosti“ - Podrazumeva otezavajucu oklnost za pocinjeno krivicno delo sto za efekat ima izricanje strozije kazne. - Sud primarno utvrdjuje krivicu a potom razmatra da li ima dovoljno dokaza koji konstituisu zlocin kao zlocin pocinjen/motivisan mrznjom.

OPSTI I SPECIFICNI PRISTUP OTEZAVAJUCOJ OKLNOSTI Opsti pristup prodrazumeva da zlocin motivisan mrznom moze biti otezavajuca okolnost za bilo koje krivicno delo. Specifican pristup podrazumeva specifikaciju (samo odredjena) krivicnih dela kod kojih se moze primeniti otezavajuca oklnost (uglavnom rasizam, ksenofobija i homofobija/transfobija) U vecini sistema teret spada na tuzilastvo koje ima obavezu da istrazi bilo koje radnje koje mogu koje se mogu klasifikovati kao otezavajuce oklnosti tj strozijeg izricanja kazanene politke.

LICNE I/ILI STECENE KARATERISTIKE Izbor zasticcenih karakteristika je jedan od najvažnijih aspekata zlocina iz mrznje. Ne postoji precizan odgovor na pitanje koje karakteristike treba da bude ukljucene , ali to su uglavnom one koji su ocigledne ili primetne drugima te zbog koji pojedinci lakše postaju meta prestupnika. Odluka mora biti u vezi sa potrebama svake države, ali mora da se zasniva na pravilnoj procene jednog broja faktora. . .

FAKTORI ZA PROCENU I. NEOTUDJIVE I STECENE KARATERISTIKE: - Neotudjive: rasa, boja koze ili pak jezik - Stecene: nacionalnosti, modeli ponasanja, amblemi * Utvrdjuju se markeri grupnog identiteta II. SOCIJALNI I ISTORISKI KONTEKST - Tradicionalno ukorenjene netrpeljivosti - Istoriski sukobi i trnutno drustveno stanje - Povecanja oredjenog kriminalitat - Netrpeljivosti usled vece vidljivosti grupe (LGBT ili obleli od HIVA) *Najcesce zastupljene karateristike su: rasa, etnicitet, poreklo/nacionalnost, religiska pripadnost a sve cesce i seksualna orjentacija. Treba obratiti paznju kako su pomenuti termini definisani u nacionalnom zakonodavstvu pogotovo kada govorimo o rasi ili nacionalnosti.

DOKAZI I MOTIVI? DOKAZI: - PRIRODA ZLOCINA - KVALITET ISTRAGE - USTAVNE I ZAKONSKE ODREDBE PO PITANJU PRIKUPLJANJA I IZVODJENA DOKAZA - *MOTIV JE CESTO OCIGLEDA ALI UME DA BUDE I SKRIVEN TE ZAHEVA DALJU ISTRAGU. - PROBLEM „VISE MOTIVA“

FORMIRANJE NORME IMOVINA KAO I POJEDINCI MOGU BITI POGODJENI ZLOCINOM MOTIVISANIM MRZNJOM NORMA MORA DA BUDE SIMETRICNA (DVOSMERNA) SUDOVI MORAJU BITI U OBAVEZI DA RAZMATRAJU ZLOCIN IZ MRZNJE ONDA KADA SU PREZENTOVANI SA RELEVATNIM DOKAZIMA NORMA MORA DA PREPOZNAJE OPSTE PRIHVACENJE NEOTUDJIVE KARATERISTIKE POJEDINCA NORMA MORA DA UZME U OBZIR SOCIJANE I ISTORISKE OBRASCE TRADICIONALNO UKORENJENE DISKRIMINACIJE TERMINOLOGIJA MORA BITI JASNA I PRECIZNA NRMA NE TREBA DA UZIMA U OBZIR AKO JE ZRTVA GRESKOM TARGETIRANA NORMA TREBA DA PREPOZNA VISE MOTIVA ZBOG KOJI JE POCINJENO KRIVICNO DELO.

CLNA 54 A KRIVICNOG ZAKONIKA RS Ako je krivicno delo ucinjeno iz mržnje zbog pripadnosti rasi i veroispovesti, nacionalne ili etničke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta drugog lica, tu okolnost sud ce ceniti kao otežavajuću okolnost, osim ako ona nije propisana kao obeležje krivicnog dela. Nacinjen kompromis, izostali su: veroispovest, političko ili drugo ubeđenje, jezik, starost, zdravstveno stanje, invaliditet, obrazovanje, društveni položaj, socijalno poreklo, imovnom stanju ili neko drugo lično svojstvo