OSNOVNE PRETPOSTAVKE SOCIJALNOG RADA SA MIGRANTIMA II predavanje

OSNOVNE PRETPOSTAVKE SOCIJALNOG RADA SA MIGRANTIMA II predavanje Doc. dr Dragana Stoeckel

Izazovi multikulturalizma za praksu socijalnog rada Ø Ø Ø Pozitivne strane Strategije smišljene da olakšaju i održe raznolikost etničkih kultura unutar društva ili države Dobro za novopridošle izbeglice koje traže azil u državi jer će njihova prava biti podržana i neće im biti uskraćena osnovna podrška i usluge usled odluke donete na osnovu njihove religijske ili etničke pripadnosti Podržava razmenu perspektiva Raznolikost i ravnopravnost Socijalna inkluzija Ø Ø Ø Negativne strane Opasnost da na primer zlostavljanje (posebno žena) prođe neprimećeno, pogotovo za žene (npr. žensko obrezivanje ili dogovoreni brak) Primer dogovorenog braka mlada Indijka preseli u Australiju da živi sa svojim mužem Australijancem. Indijcem. On je zlostavlja, ali ona je izolovana i ne govori jezik, pa trpi zlostavljanje mnogo duže nego što bi to inače morala da je u Indiji. Etnički manjinske grupe koje funkcionišu kao “silosi” odnosno dobrovoljna socijalna izolacija

Barijere u interkulturalnoj komunikaciji “Kameni spoticanja” (Barna, 1994) Jezičke razlike Pogrešna tumačenja neverbalne komunikacije Prisustvo prekoncepcija i stereotipa Tendencija da vrednujemo Izražena anksioznost

Mogući propusti u radu sa migrantima Nemogućnost sveobuhvatne i dobre procene potreba klijenta usled jezičke barijere Nemogućnost osvešćivanja i suzbijanja uticaja prisutnih stereotipa i predrasuda Neadekvatnost i/ili nedostatak procedura Kulturalno nesenzitivna zakonska i podzakonska rešenja

Interkulturalna kompetentnost Sposobnost prepoznavanja i korišćenja kulturnih razlika, kao jednog od resursa za učenje Elementi (Byram, 1997): 1. Stavovi 2. Znanje 3. Veštine interpretacije i uspostavljanja relacija 4. Veštine otkrivanja i interakcije 5. Kritička kulturalna svesnost Tri dimenzije (Chen i Starosta 2000, 2003): 1. Interkulturalna svesnost 2. Interkulturalna osetljivost 3. Interkulturalna spretnost

Samoprocena kulturnih kompetencija 1. 2. 3. Šta je potrebno da moj rad sa korisnicima bude kulturno kompetentniji? Šta konkretno radim da postignem potpuniji uvid u svoje kulturno nasleđe? Da li bih se ja složio/la sa time da se drugi prema meni ponašaju na isti način na koji ja postupam prema njima?

Karakteristike kulturno kompetentnog profesionalca ü ü ü PREPOZNAVANJE I PRIHVATANJE RAZLIKA Svesnost o sopstvenim vrednostima i orijentacijama. Razumevanje dinamike različitosti – kako te razlike utiču na pomagački odnos. Sposobnost da se ovi principi primene u praksi. NE PRETPOSTAVITI DA ODREĐENI ETNIČKI IZGLED PODRAZUMEVA DA SE POJEDINAC PONAŠA NA ODREĐENI NAČIN PRISTUPITI ČLANOVIMA PORODICE KAO POJEDINCIMA, A TEK ONDA TRAGATI ZA ZAJEDNIČKIM KULTURNIM NASLEĐEM

Osobine kulturno kompetentnog profesionalca Fleksibilan lični stil, spremnost za prihvatanje drugačijeg mišljenja Spremnost za preispitivanje sopstvenih vrednosti, uverenja, stereotipa Spremnost za rad sa korisnicima iz različitih kulturnih grupa Sposobnost za konfrontaciju Opreznost pri sugerisanju intervencija koje su usmerena na pitanja koja su emocionalno zahtevna Poznavanje institucionalnog i zakonodavnog okvira za rad sa korisnicima koji su pripadnici manjinske (migrantske) grupe, odnosno migracione politike

Opšte kulturne kompetencije stručnih radnika u socijalnoj zaštiti (NASW, 2007, 2015) Samosvest profesionalca o sopstvenoj kulturi I njenom uticaju na stavove i ponašanje Prihvatanje i uvažavanje sopstvenog, ali i kulturnog nasleđa drugih ljudi Mogućnost istinske komunikacije sa korisnicima (poznavanje jezika ili prepoznavanje potrebe za učešćem prevodioca) Kontinuirano širenje znanja o kulturama korisnika Prihvatanje i uvažavanje kulturnih razlika Biti svestan da se uverenja različitih ljudi/grupa razlikuju Svesnost o tome da različitost nije loša Otvorenost za kulturnu razmenu, susrete sa pripadnicima drugih kultura Prilagođavanje usluga kulturološkim specifičnostima korisnika Odgovornost za sopstveno obrazovanje

Specifične metode koje se koriste u radu Kulturogram Etnografski intervju Kulturni genogram

Specifičnosti rada sa tražiocima azila ü ü ü Treba imati u vidu njihovu vulnerabilnost u zemlji porekla, zemlji tranzita Poznavanje prava i obaveza tražioca azila CSR kao organ starateljstva za maloletna lica bez pratnje roditelja Zadatak: obezbeđivanje ostvarivanja prava i zaštita najbolje interesa Kulturološke razlike zmeđu samih tražioca azila (npr. arapska kultura, avganistansko-iranska grupa, istočnoafrička, zapadnoafrička grupa)

Posebno vulnerabilne grupe migranata § § § § Maloletnici lica potpuno ili delimično lišena poslovne sposobnosti deca odvojena od roditelja ili staratelja osobe sa invaliditetom stare osobe Trudnice samohrani roditelji sa maloletnom decom lica koja su bila izložena mučenju, silovanju ili drugim teškim oblicima psihološkog, fizičkog ili seksualnog nasilja.