Magnezijum i Cink Magnezijum i njegove legure Magnezijum

Magnezijum i Cink

Magnezijum i njegove legure Magnezijum kristališe po heksagonalnoj gusto složenoj rešetki, ima veoma malu gustinu (1, 74 g/ 7, 13 g/cm 3) i relativno nisku temperaturu topljenja (650°C). Lako se vezuje sa kiseonikom , ali je njegov oksid porozan pa stoga ne predstavlja dobru zaštitu od korozije. Magnezijum se pali na 700 stepeni i gori blještavim plamenom pa se koristi u pirotehnici. Mehanicka svojstva u žarenom stanju Mg su : -Modul elastičnosti E=45 GPa -Zatezna čvrstoca Rm -115 MPa -Napon tečenja Rp 0, 2 -25 Mpa -Procentualno izduženje A-8%

Magnezijum je hemijski element sa čiji je simbol Mg i atomski broj 12. Spada u grupu zemnoalkalnih metala IIA grupe. Gradi 2+ ione. Oksidacioni broj magnezijuma u jedinjenjima je +2, uz vrlo retke izuzetke gde ima oksidacioni broj +1. Ima najnižu temperaturu topljenja u grupi zemnoalkalnih metala. On je omi najrasprostranjeniji element u Zemljinoj kori i deveti uopšte u poznatom svemiru. Magnezijum je četvrti po rasprostranjenosti element na Zemlji u globalu (iza železa, kiseonika i silicijuma), čini oko 13% ukupne mase planete Zemlje i ima najveći udeo u plaštu Zemlje. Zbog velike rastvorljivosti magnezijumovih iona u vodi, on je i treći po zastupljenosti element rastvoren u svetskim morima. Slično kao kod aluminijuma, proces korozije magnezijuma se zaustavlja zbog pasivizacije.

Magnezijum hlorid Magnezijum

Magnezijum se može naći u većim količinama u obliku magnezita i dolomita, a može se eksploatisati jš iz brucita, karnalita, talka i olivina. magnezit brucit dolomit

Magnezijum karnalit olivin talk

Legure magnezijuma U prošlosti upotreba legura magnezijuma bila je ograničena zbog njihovih osobina da korodiraju i zbog njegove zapaljivosti. Zapaljivost magnezijuma smanjena je dodavanjem malih količina kalcijuma u legure. Prisustvo železa, nikla, bakra i kobalta dosta doprinosi nastanku korozije. Smanjenjem udela ovih metala, poboljšava se otpornost na koroziju.

Primena magnezijuma Magnezijum je izuzetno zapaljiv metal. Prah magnezijuma se koristi za pravljenje vatrometa i signalnih pomorskih baklji. Ova osobina se koristila u Drugom svetskom ratu za zapaljive avionske bombe. Magnezijum je treći nejčešće upotrebljavani metal nakon železa i aluminijuma. Koristi se za legiranje aluminijuma, za uklanjanje sumpora pri proizvodnji gvožđa i čelika, u proizvodnji titanijuma. Kao metal se koristi proizvodnji velikog broja automobilskih i kamionskih delova (točkovi, šasije), za proizvodnju elektro-uređaja. Zbog svoje male težine i dobrih mehaničkih i električnih osobina, magnezijum se dosta upotrebljava za proizvodnju mobilnih telefona, laptopova i tablet računara, kamera i drugih elektronskih komponenti. Koristi se u avio industriji i astronautici.

Cink i njegove legure Hemijski element cink nosi u periodnom sistemu elemenata simbol Zn, atomski (redni broj mu je 30, a atomska masa mu iznosi 65 , 409. Cink je metal plavkastobele boje. Pri sobnoj temperaturi je krt i lomljiv. Na temperaturi od 100 -150°C omeksa i postane rastresit , pa se lako kuje, valja u tanke ploče i izvlači u žicu. Iznad 200°C postaje ponovo krt i mrvi se u prah. Burno reaguje sa metalnim oksidima, a sa kiseonikom stvara veliki broj kompleksnih spojeva, amfoteran je, otapa se u kiselinama i jakim lužinama i gradi soli. Ne rđa i na vazduhu je prilično stabilan, jer se na vazduhu prevlači zaštitnim slojem oksida ili karbonata, koji ga štiti od dalje oksidacije i čini ga vrlo otpornim na uticaj vlage. Zbog toga se primenjuje za galvanske prevlake koje se nanose na čelične limove radi zaštite od korozije. Dobar je provodnik električne struje.

Cink U prirodi se ne nalazi u elementarnom stanju. Najčešće se dobija iz sulfidne rude sfalerita (Zn. S) i karbonata smitsonita (Zn. CO 3). sfalerit smitsonit

Legure cinka i njihova primena Legure cinka se koriste kao niskotopljive legure za lemove. Legure cinka za livenje koriste se za odlivke komplikovanog oblika koji nisu opterećeni, jer imaju veliku tečljivost i lako popunjavaju kalupe složenog oblika. Posebno su važne legure cinka sa bakrom - alpaka (Cu, Zn, Ni) koja se koristi za nakit i posuđe, - mesing (Cu, Zn) koji se koristi za muzičke instrumente, odlivke, vijke, - topovska bronza (Cu, Sn, Zn), koristi se za klizne ležaje i zupčanike, i legure cinka sa aluminijumom - zamak (Zn, Al, Cu, Mg) koriste se u automobilskoj industriji, za proizvodnju igračaka, preciznih instrumenata, kućnih uređaja. . . - tonsul (Zn, Al, Cu, Mg sa nešto povećanim sadržajem Cu i Mg) koriste se za livenje finih i sitnih odlivaka (ukrasni okovi za nameštaj, metalna galanterija za obuću i odeću)

Cink (Zn)