Koncept za tri ispitna pitanja Communico ergo sum

Koncept za tri ispitna pitanja

Communico ergo sum i veze među ljudima Ø Komunikacije na daljinu ØMongolsko informacija carstvo (Džingis Kan) počivalo na dobrom sistemu prenosa ØLanac prenosa vesti, podataka sastavljen od same poruke i postiljona nosilaca poruke Sistemi prenosa poruka: postaje za transfer poruka od jednog nosača na drugog pa do naznačene destinacije Ø Savremena pošta - osnovna razlika: nova čvorišta sa novim putevima ka destinacijama Ø ØMreže veza koja svaka za sebe ima zvezdasti oblik. Sa centrom druge zvezde vezane su jednom neposrednom vezom ili putem (hijerarhijski model)

Ø Ø Ø Telegraf - najbrži sistem za prenos podataka u svom vremenu (sekvencijalnost) Telefonska centrala (paralelizam) Televizija - jedan program na jednom kanalu. Velika promena: digitalna televizija - program emituje digitalno (diskretnim paketima) Telefonski način prenošenja podataka kontinuiran=najefikasniji Internet - Korak nazad da bi se napravila dva koraka napred (modifikovan sekvencijalni princip) Ø Nema društva bez veza i kontakata ljudi! Ø U društvu postoji protok komunikacije kao što postoje korelacije u materiji (Prigožin) Ø Komunikacija ono što određuje društvenost kao takvo.

TRI SUŠTINSKA SVOJSTVA INFORMATIČKOG DRUŠTVA Tri suštinska svojstva do kojih dolazi razvojem informatičkog društva se iskazuju kroz: 1) mrežno strukturiranje, 2) dekompoziciju, i 3) razvoj postmodene

MREŽNO ORGANIZOVANJE Ø Ø Ø Do sredine prošlog veka sva društva kroz istoriju su bila hijerarhijski organizovana – struktura piramide Osnova informatičkog društva - informacije i znanje - su određene javnim prostorom koji je mrežno organizovan Hijerarhijski odnosi se sve više zamenjuju fleksibilnim strukturama ljudskih i socijetalnih odnosa. Mrežno organizovanje društva je sve više povezano sa komunikacionim mrežama za prenos podataka. Domet i veličina mreža za prenos podataka su nepoznati. Mrežno organizovanje podseća na ribarsku, a ne na paukovu mrežu Tendencija mrežnog strukturiranja neće neposredno i odmah ukinuti hijerarhijske sisteme strukturiranja pojedinih institucija i delova svetskog socijeteta, ali će dovesti do promene odnosa dominantnih hijerarhijskih struktura.

DEKOMPOZICIJA Ø Ø Ø Vertikalno organizovani socijeteti uvek teže ka centralizaciji i integraciji koja podređuje sve delove društva “jednom” dominantnom principu (npr. institucije države). U socijetalnoj matrici reprodukcije informatičkog društva okrupnjavanje, usložnjavanje, integracija, ograničenje nisu prihvatljivi, već postaju kontraproduktivni. Ne postoje domininanti socijetalni principi. Prisutna je promena i stalna inovacija Dekompozicija ne označava samo tendenciju razbijanja centralizovanih i hijerarhizovanih dosadašnjih struktura savremenog društva već se značajnije odnosi na procese rekomponovanja na horizontalnoj osi socijeteta postojeće socijalne strukture. U informatičkom društvu dinamika socijalne strukture se ogleda u horizontalnom kretanju pojedinih institucija, delova uravnjene socijalne strukture u centre ili periferiju u datom momentu informatičke važnosti. Stvaranje ansambala – oblici udruživanja ljudi na interesnoj osnovi, realizovani pomoću razmene informacija

RAZVOJ POSTMODERNE Ø Ø Ø Postmoderna se odnosi na nastanak sistema vrednosti, stavova i pristupa koji su nastali posle moderne koja se vezuje za industrijsko društvo. Moderna je težila redu, velikim naracijama, idejama, socijalno strukturiranim socijetetima. . . Vertikalna hijerarhija odnosa Postmoderna nije zainteresovana da stvara velike naracije, da objašnjava i opravdava, da uvodi u red celinu socijeteta ili neke njene delove. Postmoderna ima poseban uticaj na fleksibilnost, nestabilnost i promenljivost vrednosnih karakteristika koje se, pre svega, koncentrišu oko lokalnog ambijenta, pojedinačnog učesnika, ansambala.

Internet u oblacima i sloboda surfovanja INTERNET U OBLACIMA n n Ne nailazi na preveliko odobravanje, forsiraju ga Majkrosoft, Gugl. . Korisnik više ne bi bio "vlasnik" svojih programa niti svojih podataka. Računari koji bi se u tom slučaju koristili za Internet komunikaciju, bili bi daleko jeftiniji, jer ne bi imali niz karakteristika koje danas imaju (recimo hard diskove), a koje ih čine celovitim sistemima. Sve bitno, od aplikativnog softvera do dokumenata korisnika bilo na taj način zaštićeno od virusa, ali bi u isto vreme bilo u potpunosti pod kontrolom servera. n Sve je ovo tačno, ali je tačno i to da bi se naj način izgubila svaka privatnost korišćenja računara i Interneta. n Baš zbog te privatnosti, ili želje velikih firmi da same osiguravaju bezbednost svojih fajlova i da niko ne može da im pristupi, stvara kod velikih firmi odbojnost takvom rešenju. n Ukoliko bi „Internet u oblacima“ postao dominantna forma organizacije Interneta, svi otvoreni kodovi bi bili pod direktnom kontrolom vlasnika servera. Lako bi se tada moglo dogoditi da oni otvoreni kodovi koji ne odgovaraju komercijalnim interesima, budu jednostavno „izgubljeni“.

SLOBODA SURFOVANJA n Sloboda surfovanja pretraživanje Interneta - pregled "obrađenih" stranica neke od mašina za pretraživanje. n Sloboda kretanja - prostor, stranice koje na raspolaganje stavljaju mašine za pretraživanje. n Mašina za pretraživanje - mera slobode svakog surfera Što mašina za pretraživanje nije otkrila ili ne želi da obradi i stavi u svoju memoriju nije dostupno nikome (osim onima koji poseduju adresu datog sajta) n Taj monopol koji su uspele da nametnu sada se pretvara u potrebu da kontrolišu Internet jer inače neće moći da održe svoj monopol. n Kreativnost, sloboda i razvoj Interneta – monopol velikih mašina za pretraživanje