Cogito ergo sum Rene Dekart PROSVETITELJSTVO ta je

Cogito ergo sum Rene Dekart

PROSVETITELJSTVO • „Šta je prosvetiteljstvo? ” – izlaz za čoveka iz sopstvene nedoraslosti (Kant, Kritika čistog uma, 1781) • krajem XVII veka – XVIII vek – oseća se čak i u XIX veku Uzroci: Ø građanska klasa upućuje kritike protiv feudalnog društvenog uređenja; Ø protiv versko-teološkog okvira celokupnog života; Ø Ističu se misli o slobodi mišljenja, o potrebi ljudske jednakosti i pravde, o zemaljskoj sreći, o životnom idealu u radu.

Filozofska stanovišta Racionalizam • lat. ratio – razum • Bezuslovni primat razuma u čovekovom životu • Rene Dekart, Baruh de Spinoza, Gotfrid Vilhelm Lajbnic Empirizam • grč. εμπειρια – iskustvo • Znanje se zasniva na iskustvu • Tomas Hobs, Džon Lok, Džordž Berkli, Dejvid Hjum Ništa ne postoji u razumu što pre toga nije bilo u čulima. Džon Lok

Promene koje donosi prosvećenost • drugačiji odnos prema moralu, emocijama, radu i smislu postojanja • Religija se ne odbacuje već se podrazumeva da je ona usklađena sa razumom • odnos prema apsolutističkoj vladavini se menja • Sprovode se reforme i uvode zakoni kako bi život ljudi, radnika postao kvalitetniji (prosvećeni apsolutizam) • liberalizam (učenje prema kome društvo treba slobodno da se razvija, bez mešanja države u društvene odnose) • Jedan od prvih predstavnika liberalizma toga doba bio je Nikolo Makijaveli • kult razuma posebno je došao do izražaja u Francuskoj • 1751. Enciklopedija • Deni Didro, Žan Žak Ruso, Volter, Šarl Monteskje

Književnost epohe prosvećenosti • u službi prosvetiteljskih shvatanja; • dominiraju vaspitnost, moralizam, kriticizam, ali i težnja da se čitalac zabavi. • književne vrste: basna (Lafonten), epigram (Gothold Efraim Lesing ), satira (Džonatan Svift, Volter), obrazovni roman, komični roman, filozofski roman, kratka šaljiva priča, biografska proza, putopisi. . . • Osamnaesti vek posebno je značajan za razvoj romana. Građanski roman nastaje i razvija se u Engleskoj (Svift, Defo) vrlo je popularan i sentimentalni roman koji se često naziva i vaspitnim (didaktičkim) jer u njemu dominira moralna pouka. • Tokom epohe prosvetiteljstva razvija se nekoliko stilskih pravaca, od kojih su najznačajniji klasicizam i sentimentalizam. • sentimentalizam (lat. sentire ‒ osećati); Engleska, 1730‒ 1790; osećanja i mašta; ● odlike: osećajnost, intima, idiličnost, ispovedni ton, kult porodice i prijateljstva. . . ● književne vrste: roman, pisma, dnevnici ● predstavnici: Samjuel Ričardson, Žan Žak Ruso, Johan Volfgang Gete